Jezik

sr

en

„Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni“

Ma koliko se neki trudili da povuku paralelu između kampanja „Srbija na dobrom putu“ koju je vodio ubijeni premijer Zoran Đinđić i sadašnje kampanje „Budućnost Srbije“ – sličnosti nema niti je može biti.

Sahrana Zorana Đinđića / Foto: Srđan Ilić
Sahrana Zorana Đinđića / Foto: Srđan Ilić

Za budućnost jedne zemlje važno je pre svega da se do kraja ispita prošlost koja je gurnuta pod tepih – a jedno od pitanja na koja mora biti odgovoreno kako bi Srbija mogla da krene napred je i ko su bili nalogodavci i politički inspiratori  ubistva premijera Srbije. Bez ispitivanja mračne prošlosti, nema ni svetle budućnosti.

Isto tako, bilo kakvo poređenje dve različite politike, dve potpuno različite ličnosti i dve različite kampanje je i više nego neprimereno. Danas su na vlasti SNS i SPS kao vodeće stranke. SNS je nastala iz SRS - stranke koja je u jednom periodu Miloševićeve vladavine bila u koaliciji sa SPS-om i JUL-om. Nekadašnji članovi sablasnog JUL-a sada su u Vladi Srbije ili joj javno pružaju podršku.

Prva demokratska vlast 2001. godine na čelu sa Đinđićem nasledila je nakaradni sistem u kojem su kriminalci imali legitimacije službi bezbednosti i MUP-a, uticali na pravosuđe i ceo sistem u kome je veza vlasti i institucija i kriminala nedvosmisleno dokazana.

U tom sistemu Državna bezbednost je čak imala i svoju specijalnu jedinicu na čijem čelu je bio Milorad Ulemek Legija koji je zajedno s pripadnicima zemunsko-surčinskog klana napravio kriminalnu grupaciju koja je za državu obavljala prljave poslove. Činjenica da je Đinđić morao da se bori i s takvim nasleđem, nije sprečavala njegove političke protivnike da ga optužuju za saradnju s Legijom, državnim službenikom odmetnutim od zakona koji je jednostavno nasleđen iz prethodnog perioda. Upravo Legija i ekipa ubili su premijera Srbije 2003. godine.

Neposredno pre toga, lider SRS Vojislav Šešelj se predao Hagu i poručio da će u Srbiji biti krvi do kolena, njegov zamenik Tomislav Nikolić koji je kasnije bio predsednik SNS, ali i države poručio je da je i Tita bolela noga pred smrt... aludirajući na činjenicu da je premijer Đinđić tada bio na štakama jer je operisao nogu.

Besomučna kampanja protiv Zorana Đinđića vođena tokom 90-ih, u kojoj je bio proglašen za izdajnika, nastavljena je i kada je postao premijer... novoosnovani tabloidi nazivali su ga kriminalcem i nastavili sa sličnim optužbama i etiketama koje su mu prišivale prethodne vlasti.

U takvoj atmosferi Đinđić odlučuje da krene u kampanju po Srbiji. Nije imao „svoje“, niti medije na svojoj strani, nije vređao političke protivnike ni prethodne vlasti od kojih je nasledio zemlju, koja je zahvaljujući njihovoj politici tek izašla iz bombardovanja i ratova, nije optuživao... Umesto svega toga, pokušao je da se približi građanima Srbije, da podeli s njima viziju, objasni put i postupke, obrazloži stavove, predstavi Srbiju kao zajedničku kuću koja mora napred…

Njegove poruke mnogi su shvatili tek kada je ubijen.

„Imamo šansu koju možemo da prokockamo. Ako Srbija sada stane, trebaće 10 godina da bi se ponovo pokrenula...“

Bio je u pravu. Srbija je 2003. godine stala. Nije se ponovo pokrenula kada je u pitanju poštovanje različitosti, različitih stavova i mišljenja, poštovanje političkih protivnika, civilizovan razgovor i dijalog, uspostavljane ispravnog sistema vrednosti…

Vreme je u zaborav odnelo mnoge činjenice.

Oni koji su bili na različitim stranama, sada su na istim, sistem vrednosti iz 90-ih se vratio, društvo je ponovo pinkizovano, ponovo su na ceni pevaljke, sponzoruše i „žestoki“ momci. Na lokalu vladaju šerifi, mediji vode ratove jedni protiv drugih, ali zdušno podržavaju vlast ili je isto tako zdušno osporavaju.

Mašinerija koja uništava svakoga ko misli drugačije – jača je nego ikada. Podele u društvu su veće nego ikada pre, i ne samo da se ne radi na tome da ih bude manje, već se svakodnevno produbljuju preko medija, ali i iz vrha vlasti.

Licemerje, ali i surova istina da je Srbija daleko od onoga što je mogla da bude da nije ubijen prvi demokratski premijer dolazi do izražaja 12. marta.

I dok se, u nedostatku sudskog postupka, licitira sa tim da li je premijer ubijen zbog Kosova ili zbog toga što je krenuo u obračun protiv organizovanog kriminala, ostaje činjenica da je bio jedini političar koji je Srbiju pokušao da menja, a ne da joj se prilagođava. Jedna od poslednjih izjava možda najbolje opisuje Srbiju i tada i sada: „Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni“.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.