Jezik

sr

en

Vlast i opozicija – nadrealna tragikomedija

Odnos vlasti i opozicije u Srbiji mogao bi biti predložak za tragikomediju. Vrlo komičnu i vrlo tragičnu s elementima nadrealnog. „Osuđeni“ da žive jedni pored drugih, da fingiraju demokratičnost, „ljubav“, toleranciju i zalaganje za evropske vrednosti, skloni da jedni drugima podmetnu nogu gde god su u mogućnosti… S jednom razlikom – u rukama jednih je apsolutna moć, što ih ne čini manje neprijateljskim prema drugima, a drugi se bore iz šatora ispred Predsedništva, uz niz katkada komičnih situacija, kao što je primopredaja šatora, kompjutera i megafona ili noćno pevanje uz gitaru ispod prozora… Jedni se razjedinjavaju, iznoseći prljav veš da bi se potom ujedinjavali, a onda se čudili što isti prljav veš bude korišćen protiv njih.

I kao da sama apsurdnost cele situacije nije dovoljna, oni na vlasti huliganskim rečnikom rečeno, jednostavno na svakom koraku cipelare opoziciju. To je ono kad je protivnik već oboren i na podu, a bahati pobednik nadmoć dokazuje dodatnim šutiranjem – jednostavno – iživljava se na njemu. To se ni u huliganskom svetu ne smatra naročito časnim potezom, ali čini se da je viteštvo, čojstvo, odavno izumrla kategorija, barem kada su u pitanju ovdašnje vlasti.

Ni trunke makar kobajagi dijaloga, učtivosti i civilizovanog ophođenja. Niti pokušaja da se iz institucije ispred koje logoruje opozicija u belom šatoru makar odgovori uz ljubaznost, makar i simuliranju, i iole izabranim rečima. Umesto toga, rečnik kojim članovi SNS - bez izuzetka – od predsednika, preko ministara, do članova koji istupaju u javnosti, „časte“ predstavnike nekonsolidovane opozicije sastoji se isključivo od uvreda, dezavuisanja, nipodaštavanja… U Skupštini, u lokalnim parlamentima, u javnosti… Ako je tako u javnosti, kako li je kad nje nema?

I ne samo opozicije. Sličan je pristup i prema pojedinim državama i simbolima drugih država, i to na način na koji zemlja koja drži do svoje diplomatije ne bi smela da dopusti poput onoga kada premijerka, predsednik i ministar nacionalni simbol Albanaca nazivaju kokoškom, a Albance – Šiptarima.

Teško je zamisliti bilo koji odnos u kojoj je ovakav način obraćanja pristojan, pa čak i dozvoljen – eventualno bi se moglo zamisliti da se neljudski robovlasnik na taj način obraća robu – tonom i jezikom punim provokacija namenjenim ponižavanju obespravljenih.

Zapravo, u pitanju je za nijansu upripodobljen radikalski rečnik.

Istovremeno, predsednik države omalovažava i sopstvene građane – i one koji su čelnici opozicije i njihove glasače, a to se kosi s onim što Ustav propisuje u članu 111 - „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“. Prozivkama, obezvređivanjem i jasnim prezirom prema delu građana teško da se e „izražava jedinstvo“. Do jedinstva se dolazi dijalogom koji nije ni na pomolu.

A kada nema dijaloga, a u slučaju vlasti i opozicije ga nema, rastu tenzije. U takvoj situaciji ni ozbiljniji sukobi nisu isključeni, a potcenjivačko ponašanje vlasti bi se bez mnogo okolišanja moglo nazvati provokacijom.

Kao da nikada nisu bili u opoziciji i kao da se tamo nikada ne mogu vratiti.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.