Jezik

sr

en

Julovska priča o omči

Umesto letnjih tema građani u Srbiji zaokupljeni su – julovskom pričom. Kako god shvatili to julovska – da li ona koja se odvija u julu ili ona koja podseća na period vladavine Jul-a.

Podela na dobre i loše „momke“ i države, strane obaveštajne agencije, specijalni rat, prikriveno delovanje agenata iz predstavništva za prodaju automobila u susednoj državi (kao neka TNT grupa u cvećari)… sve ovo bi bio jedan od tekstova s brojnih blogova o teorijama zavere, trećem oku ili iskrcavanju vanzemaljaca, a čitalac – čak i onaj s verom u ovakve teorije bi se ostavio ćorava posla njegovog čitanja već na samom početku, odmah nakon što bi se grohotom nasmejao na samom početku nakon pitanja: „zašto se već u tajnom nazivu operacije, koji i jeste tajni zato da bi sakrio prave namere, potpuno razotkriva suština plana“.

Bio bi to još jedan opskuran tekst, da nije iz Pečata čiji je glavni i odgovorni urednik i direktor bio Milorad Vučelić, nekada prvi čovek RTS-a, prenet u Večernje novosti, medij u državnom vlasništvu čiji je glavni i odgovorni urednik - Milorad Vučelić.

Tekst koristi jezik blizak onim kojim komuniciraju predstavnici vladajuće koalicije sa svojim biračima – hrabra, prkosna i uspešna Srbija na koju se strane sile predvođene mrskim NATO obrušavaju, a u tome im pomažu skoro svi susedi predvođeni „vekovnim“ neprijateljima „Hrvatskom, Albanijom i lažnom državom Kosovom“. I po tome se tekst ne bi mnogo izdvajao od brojnih pamfleta – koji nose određenu društvenu opasnost, ali ostaje zatrpan svakodnevnim sličnim teorijama.

Ipak, osim zbog činjenice da ga je preneo i medij u državnom vlasništvu, tekst „’Omča’ za Srbiju“ razlikuje se i po tome što je u njemu izneta opasna teorija o širenju lepeze metoda pritisaka i napada na Srbiju koja pretpostavlja i „politička ubistva“, „zato što se montirana politička ubistva mogu propagandno i politički eksploatisati odmah, dok je za istragu uvek potrebno vreme i nikada nije sigurno da li će se utvrditi prava istina“.

„Ako se upitamo ko bi mogao biti meta, logično je da to bude neko od opozicionih lidera, možda čak i neko od onih koji su pod kontrolom Zapada… Nekoga ko bi više koristio mrtav, kao ’politička žrtva režima’, nego kao neuspešan opozicionar bez podrške naroda“, navodi autor Ljuban Karan kojeg poslanik SNS Vladimir Đukanović u svojoj kolumni opisuje kao nekadašnjeg oficira kontraobaveštajne službe s višedecenijskim iskustvom.

U Srbiji, u kojoj su posle teksta „Ćuruvija dočekao bombe“ pripadnici DB ubili Ćuruviju, u kojoj je nakon kampanje u medijima ubijen Oliver Ivanović (koji se i pominje u ovom tekstu), ovakav tekst,  nikako ne bi trebalo olako shvatiti.

Tim pre što nije u pitanju izolovan tekst. Tabloidi danima objašnjavaju o čemu je suština ove sinhronizovane akcije – pa tako glavni urednik jednog od njih – seleći se po studijima televizija s nacionalnom frekvencijom - objašnjava ko su spavači i kakva je njihova uloga. Za to vreme, niti demantujući niti potvrđujući, suptilno prebacujući lopticu na druge terene, zvaničnici se o „Omči“ ne izjašnjavaju – izuzev polurečenice predsednika Aleksandra Vučića da o tome treba da brinu nadležni organi i da „da BIA ima svoj posao u državi, a strane službe svoj“ i da on nema problem s tim.

Umesto zvaničnika, za odbranu vlasti i iznošenje detalja „Omče“ angažovani su poslanici poput Vladimira Đukanovića, urednici pojedinih tabloida, analitičari koji su se profilisali poslednjih godina… Ništa zvanično, ništa dokazivo, ništa dokazano… Autor teksta „’Omča’ za Srbiju“ sve događaje stavlja u kontekst operacije. Može, a ne mora biti. Upravo na tome i počiva spin.

 

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.