Jezik

sr

en

Eto, baš hoću – gondolu!

Gradski čelnici kao da ne propuštaju priliku da načine faul – svaki novi potez, a još više svako novo opravdanje, nailaze na osudu dela građana. Poslednji je prst u oko delu javnosti stavio najeksponiraniji među gradskim čelnicima. On je s mesta zamenika gradonačelnika, primenjujući metodu “javlja mi se”, utvrdio da su građani koji se protive gradnji gondole u manjini. Osim toga, dao je i dijagnozu – po njegovom nestručnom mišljenju oni su “histerični”, a sebi je dao ovlašćenja koja mu zakon ne daje – “biće kako ja hoću, jer sam tako u mogućnosti”.

Teško da se drugačije može komentarisati izjava po kojoj će “Beograd dobiti gondolu koja će povezivati Kalemegdanski park i Ušće, kao što gondolu imaju Jerusalim, Njujork, Salcburg, Koblenc i mnogi drugi gradovi. Ovu promenu nikakva histerija agresivne manjine neće zaustaviti”.

Sve i da je ovakva izjava sto puta ponovljena, ona ne može da promeni činjenicu da se o velikim gradskim projektima za koje novac daju svi građani, ne pitaju samo gradski funkcioneri, pa ni funkcioneri Vlade. O njima svoje mišljenje moraju da daju i predstavnici stručne javnosti, pa i građani, a u slučaju gondole – i sud.

Upravo zbog toga izjava data s mesta zamenika gradonačelnika mogla bi se smatrati nekom vrstom pritiska na sud.

I dalje moramo da verujemo da niko nije iznad zakona, da su institucije iznad pojedinca, a da je vrhovna instanca sud. Tako bi trebalo da bude, iako se u Srbiji zakoni često ne poštuju i ne sprovode, pojedinci se ponašaju kao da su iznad institucija, a sudovi neretko ne reaguju.

Zakoni, odnosno gradski akti, nisu poštovani kada je reč o izgradnji gondole. Glas stručne javnosti niko nije želeo da čuje, institucije nadležne za zaštitu spomenika kulture su zatvorile oči pred upornim insistiranjem na izgradnji gondole za koju mnogi nisu videli opravdanje.

Slučaj je ipak upornošću struke i nevladinog sektora stigao do suda. Radovi su privremeno obustavljeni, a uskoro se može očekivati i konačna odluka o tome da li je građevinska dozvola izdata za pripremne radove na Kalemegdanu u skladu sa zakonom.

Na odluku suda ne bi smelo da utiče ni napadno uporno insistiranje gradske vlasti koja “preti” izgradnjom gondole uprkos protivljenju dela građana i stručne javnosti. Toliko insisitranje na projektu nameće pitanje ima li u gradnji i nekog skrivenog interesa pojedinaca, tim pre što se već pojavila sumnja zbog visoke cene. U svojoj argumentaciji gradski zvaničnici katkada zvuče kao direktori hotela koji život grada nastoje da prilagode turistima, a ne građanima koji projekte plaćaju i uz njih moraju da žive.

Nije gondola jedini primer nepoštovanja mišljenja građana. Previše je poteza gradske vlasti koji nisu naišli na razumevanje građana da bi smeli da računaju na bilo kakvo gledanje kroz prste - okretanje kocki na Trgu Republike za koji je obećavano da će biti nešto najbolje što Beograd ima, popucali tek renovirani Slavija i Karađorđeva ulica, betonirano drveće (ono koje je imalo sreće da izmakne testerama), kolaps u gradskom saobraćaju zbog istovremenog zatvaranja desetina ulica...

Za to vreme, deo vlasti za građane priznaje samo one koji bezuslovno podržavaju svaki njihov potez, bespoštedno vređajući one koji se usude na više ili manje argumentovane kritike.

Kada bi gradske vlasti imale više razumevanja za sve građane, moguće je i da bi svi građani imali malo više razumevanja za sve probleme – predviđene i nepredviđene – s kojima se susreću gradske vlasti. Ovako, jedno nerazumevanje dovodi do drugog, a u svakom narednom koraku netrpeljivosti su sve veće, pa i ono što bi bilo pozdravljeno biva dočekano na nož. Jer vlasti služe da bi slušale građane, da bi radile u njihovom interesu. Nazivati histeričnima neke od onih koji plaćaju sve hirove vlasti je osionost, a ona nije karakteristika dobre vlasti. A kada nad argumentima pobedi bahatost, to nije dobro ni za koga. Ponajmanje za društvo u celini koje želi da bude demokratsko.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.