Jezik

sr

en

U čemu je problem s istinom?

Poštovanje zakona trebalo bi da je prioritet, pa i razlog za postojanje svake vlasti. U slučaju doktorata Siniše Malog, izgleda da je odbrana jednog čoveka za vlasti mnogo važnija od utvrđivanja činjenica i u krajnjoj liniji, skidanja ljage s imena ministra osumnjičenog da je falsifikovao doktorat, odnosno da je ukrao tuđu intelektualnu svojinu. Uostalom, nije lepo ni za Vladu kada se uz ime ministra finansija vezuje glagol „ukrasti“ jer i intelektualni rad se u smislu naših zakona smatra vlasništvom.

Blokada Rektorata Univerziteta u Beogradu Foto: Srđan Ilić
Blokada Rektorata Univerziteta u Beogradu Foto: Srđan Ilić

Zbog toga nisu jasni cinični komentari predstavnika vlasti i optužbe na račun rektorke koja nastoji da u svom resoru, na Univerzitetu u Beogradu postigne kompromis odnosno dogovor sa studentima koji blokiraju Rektorat. Ni njena poslednja izjava – da će „imati snage da sprovede proceduru utvrđivanja validnosti doktorata Siniše Malog bez obzira na funkciju koju obavlja“ nije za čuđenje – i neposredno nakon izbora na funkciju ona je izjavila da „Univerzitet mora da brine o svakoj diplomi koja je izdata nakon sticanja kvalifikacija", a da je slučaj doktorata Siniše Malog naterao Univerzitet da se suoči s problemom akademske nečestitosti.

Umesto podrške rektorki i njenom nastojanju da se otkloni sumnja i sa Malog i sa Univerziteta, predstavnici vlasti – ne samo stranke čiji je Mali član, već i predsednik i premijerka države – svojim komentarima optužuju one koji najavljuju borbu za istinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovim problemom se bavi i u Njujorku, gde je izjavio da podržava ljubav između Ivanke Popović i studenata iz Udruženja Jedan od pet miliona koji su blokirali Rekotrat i da je „super što Popović nije 15 dana ušla u svoju kancelariju“.

"Meni da neko ne da 15 dana da uđem u svoj kabinet, ja ne znam kako bih reagovao. Ne damo rektorku ni za šta na svetu, ako može još 15 dana da ne radi to bi bilo super", poručio je Vučić novinarima u Njujorku, uz ocenu da je Rektorat tokom blokade postao "partijska prćija".

Možda Siniša Mali jeste čovek iz jedne partije, možda su i studenti pripadnici neke druge partije, ali zahtev da se utvrdi istina o tome da li je nešto falsifikat ili nije je legitiman zahtev studenata na čiju bi diplomu univerziteta koji zatvara oči pred slučajevima plagiranja, odnosno ne otklanja sumnje u njih takođe mogla pasti sumnja.

Pre osam godina, 2011. Nemačku je potresao slučaj Karla Teodora cu Gutenberga, ministra odbrane u vladi Angele Merkel, jednog od tada najpopularnijih političara. I kao što je Vučić Sinišu Malog branio tvrdnjama da mu je dovoljna osnovna škola da bi bio ministar, i Angela Merkel je tvrdila da ga nije izabrala za asistenta na fakultetu nego za ministra. Akademska zajednica nije štedela napora u odbrani prava na akademsku čestitost, a čak 20.000 profesora, istraživača i naučnih radnika potpisalo je zahtev za razrešenje ministra i osudu izjave Angele Merkel koja je svojim stavom ponizila one koji marljivo rade.

Univerzitetu u Bajrojtu bilo je potrebno 12 dana da mu oduzmu doktorsku titulu, a već 20-og dana je podneo ostavku.

Za razliku od ovih 20 dana i 20.000 potpisa u odbranu akademske čestitosti u Srbiji je, pet godina nakon sumnji u autentičnost doktora, žalbu na odluku o doktoratu potpisalo oko 600 akademskih radnika, a na upad i blokadu univerziteta odlučilo se dvadesetak studenata. Bilo je potrebno desetak dana nimalo demokratske okupacije Rektorata da bi dobili obećanje da će stvar biti isterana na čistac.

Sve to nakon punih pet godina tokom kojih su svi doktori, komisije, nove komisije, stare komisije… izbegavale da donesu odluku o tome da li je nešto kopija ili nije.

I nakon punih pet godina rektorka koja javno kaže da ima snage da uradi svoj posao za deo javnosti ispadne heroj, a za deo licemerna, a rektorat „partijska prćija“.

Istovremeno, dok prozivaju rektorku i studente za partijski aktivizam, propuštaju da kažu da je njihov stav o primeni zakona – čisto partijski. Jer niko nije doveo vlast u u pitanje. U pitanju je jedan rad, jednog od ministara koji bi trebalo da prođe uobičajenu ocenu stručne komisije Univerziteta.

Reakcija vlasti je zapravo javna demonstracija moći da se zakoni i pravila, pa i istina, tretiraju po potrebi – nije važno da li je doktorat original ili falsifikat, da li je zakon poštovan ili ne kada su u pitanju partijski kadrovi ili lična prijateljstva.

U atmosferi u kojoj predsednik države koji bi trebalo da predstavlja sve građane Srbije izjavi “da vas je i pet miliona neću vam ispuniti zahteve” možda epitet “neustrašivost” uz ime rektorke koji joj deo tviteraša prišiva i nije za čuđenje. Jer ton kojom su se obratili iz vrha vlasti naslućuje da bi se već narednih dana mogla naći na stranicama tabloida uz razne – opskurne optužbe i prozivke.

Po definiciji reči hrabrost u Rečniku srpskoga jezika Matice srpske (2007) ukoliko ne postoji opasnost, ne može se iskazati hrabrost.

A kakva opasnost, u uređenoj državi sa pravilnim sistemom vrednosti, bi mogla da preti jednoj rektorki, sudiji ili tužiocu koji profesionalno obavljaju svoj posao i nastoje samo da se utvrdi istina? Ili nešto duboko nije u redu s društvom u kome istina ima pravo da postoji samo ako je u interesu vlasti, a zakon se primenjuje selektivno.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.