Jezik

sr

en

Neviđena predstava

Da prozivanje glumca Branislava Trifunovića nije opasno, bilo bi glupo. Mnogo glupo. Da je komedija, likovi koji tumače predstavnike medija koji plasiraju naslove o B.T. koji cepa zastavu ili oni koji ga tuže zbog toga, možda bi izazvali i izvesnu dozu sažaljenja rezervisanu za osobe koje nisu u stanju da razlikuju realnost od fikcije. U slučaju kreiranja laži i prozivki na račun Trifunovića, glumca koji javno iskazuje neslaganje s trenutnom vlašću, u pitanju je opasno falsifikovanje iza kojeg stoji zla namera s ciljem da se ocrne protivnici vlasti. Ta stvar više nije smešna, već je reč o vrlo opasnom crtanju mete političkim protivnicima sa neskriveno izmišljenim razlozima i ogoljenim zlim motivima.

Zastava Srbije
Zastava Srbije

Tamo negde pre bombardovanja, u vreme početka prikazivanja latinoameričkih serija u Srbiji, nakon što je Kasandra, glavna junakinja jedne od njih nepravedno optužena za ubistvo (za šta su neki stanovnici Kučeva poverovali da je istina budući da su svojim očima videli na televizoru i hteli da isprave nepravdu u seriji „svedočenjem“ u njenu korist) dvestotinak stanovnika ovog mesta i ujedno svedoka spremnih da Kasandri daju alibi formiralo je Inicijativni odbor za zaštitu Kasandre, potpisalo peticiju i uputilo je predsedniku Venecuele sa glavnim zahtevom da odmah oslobodi nedužnu junakinju.

Budući da u ovom slučaju nije bilo žrtava, ostao je samo trajni zapis za hroničare ovdašnjih gluposti.

Tridesetak godina kasnije situacija je puno opasnija. Na meti tabloida, a potom i dela javnosti, našao se glumac Branislav Trifunović koji je optužen za akt koji lik koji tumači čak nije ni učinio, ali su mu tabloidi, služeći se metodom falsifikovanja i kreiranja lažne realnost to pripisali.

I tako od neverovatnog, glupog naslova u tabloidu, koji teško da bi se mogao naći i u lokalnim novinama u vreme emitovanja „Ulaska voza u stanicu“ braće Limijer, netačna priča o osobi koja javno cepa zastavu dolazi i do parlamenta. Stvar od bizarnog naslova koji bi bio previše i za „Treće oko“ eskalira do krivične prijave nikog drugog do Sindikata zaposlenih policije, koji bi morali ponešto o pravu da znaju.

A oni - niti predstavu gledali, niti znaju o čemu se radi, već - reče im jedan čovek/tabloid/poslanik.

Ma koliko da je naizgled delovalo nepotrebno reći, izgleda da je nužno stvari definisati. Dakle, kad glumac glumi, to je ko bajagi. Nije to on uradio, već lik koji tumači i to nije za stvarno. To je samo u predstavi ili na filmu/seriji… To nije čak ni rijaliti pun improvizacija – to je delo već napisano, a on se samo pretvara da je taj lik koji to radi – ne mora čak ni da se slaže s postupkom.

Gospoda iz Kučeva možda su imala i više prava za pisanje pisma predsedniku Venecuele. Oni su svojim očima videli nepravdu, a gospoda iz sindikata se oslanjaju na lažnu informaciju plasiranu u tabloidima. Ono što ih spaja je potpuno odsustvo života u realnosti i život u kreiranom imaginarijumu u kojem kompasi stvarnosti postaju besmisleni.

Već su kreativni tviteraši obradili milion mogućih i nemogućih sličnih slučajeva u kojima bi glumcima (osobama koje glume, pretvaraju se da su neko drugi po napisanom scenariju, rade nešto ko bajagi) pretile dugogodišnje zatvorske kazne. Kako bi tek prošli oni koji utelotvoruju likove u predstavama koje godinama ne silaze sa dasaka… Tako bi glavnim akterima u dečjoj predstavi Ivica i Marica pretile dugogodišnje kazne zbog ubistva iste osobe nekoliko hiljada puta…

Struka je o ovom slučaju donedavno uglavnom ćutala. Možda nije ni čudno, na prvi pogled teško da bi iko i reagovao na optužbe toliko odmaknute od realnosti i bilo čega normalnog. Međutim, vrag je odneo šalu kada su sasvim ozbiljno, predstavnici Sindikata zaposlenih policije dali prilog za viceve o plavušama i policajcima, a hajci se pridružili i poslanici. Prestalo je da bude važno što je u pitanju događaj iz predstave koji se čak nije ni desio. Milion puta ponovljena laž ne postaje istina, ali ostavlja iste posledice.

Oglasio se i autor predstave Kokan Mladenović objašnjavajući da je povod za optužbe Trifunovića falsifikovan i poručujući svima da se okanu glumaca i obrate se lično njemu.

U normalnoj zemlji i normalnim okolnostima, ceo slučaj bi bio povod da se građani nasmeju javnom demonstriranju budalaština ili da osude aktere namernog falsifikovanja lažnih optužbi, a da hroničari druge decenije trećeg milenijuma zabeleže trajni trag o ljudskoj gluposti. Posledice hajke koja je usledila daleko su ozbiljnije od puke neverice da je nekome palo napamet da 2019. proziva glumca zbog predstave falsifikujući stvarnost i činjenice.

E, to nije ko bajagi. Mi tu živimo.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.