Jezik

sr

en

Zloupotreba kao službena tajna

Zamenik ministra zdravlja Severne Makedonije Asim Musa nedavno je podneo ostavku nakon što je albanska televizija Top čenel objavila snimak na kojem se vidi kako uzima novac od novinara koji se predstavljao kao pacijent. Novac je dao novinar te televizije, dakle strani državljanin, a ceo slučaj je tajno, dakle neovlašćeno snimljen. Da se slično dogodilo u Srbiji lako je pretpostaviti šta bi se dogodilo – najpre bi skočila kuka i motika uglas tvrdeći da je u pitanju stupica i nameštaljka iza koje stoji opozicija potpomognuta stranim faktorom. Potom bi novinar bio napadnut zbog neovlašćenog snimanja, a tabloidi bi otkrili da je jednom u vrtiću drugaru ukrao lizalicu i doveli u pitanje njegovu kompetentnost i moralnost. Svakako mu od pomoći ne bi bila činjenica da je stranac. Potom, televizija bi sigurno zaradila tužbu, jer blati ime časnog državnog službenika. A ostavka? Zašto kad nema dokaza za korumpiranost, već je u pitanju puka hajka i blaćenje?

Uzbunjivač Foto: pixabay.com
Uzbunjivač Foto: pixabay.com

U slučaju Muse, nesrećnog zamenika makedonskog ministra, stvar je išla obrnutim tokom. Iako se zamenik ministra kune u nevinost tvrdeći da je u pitanju uobičajena naknada koju moraju da plaćaju strani državljani i najavljuje da će to i dokazati, ipak je podneo ostavku. Svoje ime će pokušati da opere u redovnom postupku, ali ne sa mesta u vladi.

Osnovno tužilaštvu u Strugi je otvorilo predmet za mito zamenika ministra zdravlja u ostavci Asima Muse i najavilo da će tražiti originalne snimke televizije Top čenel, dok je njegova stranka DUI pozdravila to što je podneo ostavku.

Poučeni iskustvom možemo tvrditi da od ovakvog „makedonskog scenarija“ u Srbiji ne bi bilo ništa. Tužilaštvo bi reagovalo otvaranjem slučaja zbog neovlašćenog snimanja, zamenik ministra ne bi podneo ostavku, a ako bi to i učinio, uradio bi to samo u medijima, a njegova stranka bi se potrudila da ona nikada ne postane aktivna, kao što smo videli u slučaju direktora Koridora Zorana Babića.

Nekako u isto vreme u beogradskom okružnom zatvoru završio je radnik koji je ukazao na nepravilnosti u poslovanju kojima je naneta šteta svim građanima Srbije, a moguću koristi imalo je preduzeće koje je posredno povezano s ocem ministra policije koji je moguće bio u debelom sukobu interesa. Priča kao stvorena da izazove pažnju tužilaštva. Umesto toga, za nju se zainteresovala BIA, pa je umesto onih koji su uključeni u potencijalne zloupotrebe nastradao radnik koji bi trebalo da bude odlikovan za patriotizam. Jer, patriotizam nije mahanje zastavom, već plaćanje poreza, zaštita zajedničke imovine, države i pre svega, institucija koje rade svoj posao. Priliku da dokažu svrhu postojanja i posvećenost institucije su imale upravo na ovom slučaju. I podbacile su.

Umesto ispitivanja štete nanete preduzeću, pozicije u kojoj se našao ministar unutrašnjih poslova, ispitivanja zašto Ministarstvo odbrane nije reagovalo iako uhapšeni radnik tvrdi da je bilo obavešteno, iza rešetaka završi uzbunjivač. Činjenica da formalno nije dobio taj status ne menja mnogo – njegovi su iskazi proverljivi i na prvi pogled neosporeni. A ako je onako kako izgleda, o čemu bi tužilaštvo trebalo da se izjasni, kapaciteti iza rešetaka ne bi ostali upražnjeni, ali bi se na mestu radnika iz Krušika našli upravo oni koji su doveli do štetnog poslovanja, koji su iskoristili poziciju ili zatvorili oči pred upozorenjima na nedozvoljene radnje. A tu bi onda bilo mesta za mnoge.

U slučaju uzbunjivača institucije ne samo da su zatvorile oči, već kao da su namerno previdele sadržaj tvrdnji i optužbe koje je radnik izneo i umesto ispitivanja njegovih tvrdnji ućutkale ga pritvorom proglašavajući potencijalne zloupotrebe na koje je javno ukazao tajnama. Istovremeno deo medija iznosio je tvrdnje da je radnik Krušika podatke izneo radi novca, da iza svega stoje strane službe, opozicione partije…. Zloupotrebe nisu i ne smeju da budu tajna, a oni koji na taj način stvari pokušavaju da predstave postaju saučesnici.

Verovatno su to makedonske partije dobro proučile, puštajući da eventualnu krivicu njihovog člana dokažu institucije.

U Srbiji, uči nas iskustvo, građani se ne oslanjaju na institucije, a za svoja prava prinuđeni su da se bore preko medija, predsednika, protesta… upravo da bi postali vidljivi institucijama. Do tada, institucije se bave onima koji ukazuju na problem, a ne problemom.

 

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.