Jezik

sr

en

Glasno ćutanje

Umesto suočavanja s prošlošću što je jedini put do pomirenja, nezaborava i pravde koju sve žrtve zaslužuju, zvaničnici Srbije ne propuštaju priliku da rehabilituju zločine, a da na pominjanje zločinaca iz svojih redova odgovore sa „a šta su oni nama radili“.

Osuđeni za zločine su rehabilitovani, predaju na vojnoj akademiji, drže tribine, pišu knjige koje izdaje država, nastupaju pod zastavom Srbije. O onima koji nisu ni procesuirani se u kontekstu zločina ne sme ni govoriti – za njih važi pretpostavka nevinosti. Za razliku od žrtava.

Večitim ponavljanjima istih rečenica i statistika o tome da je pred sudom u Hagom osuđeno najviše Srba i doživljavanjem osuđenih kao heroja država se neskriveno stavlja na stranu zločina.

Svi izručeni osumnjičeni, izručivani su bezmalo uz počasti i pravdanje da se to radi zbog zahteva Evropske unije, međunarodne zajednice… Nikada nijedna vlast nije rekla da ne želi da se njeni građani kreću među ljudima koji su možda izvršili najteđe zločine i da je nužno da se oni kazne. Braneći „svoje“, zapravo priznaju da su zločini činjeni u ime države i zastave bacajući tako ljagu i krivicu na sve građane. A pravi patriotizam bio bi ograđivanje od svih zločinaca i osuda svih zločina. Zato je i čudno da Srbiju na takav patriotizam mora uvek da podseća neko „sa strane“.

Poslednji su to učinili poslanici Predstavničkog doma američkog Kongresa – podsećajući na nerešeno ubistvo trojice braće Bitići. U maniru postupanja s predmetima koji ne moraju biti rešeni i o kojima novinarima godinama odgovaraju da su u predistražnom postupku, ovdašnje vlasti kao da se nadaju zaboravu. Zaborava i zastarevanja u ovom slučaju – nema. Neko je ubio trojicu braće Bitići. Ukoliko ne bude utvrđeno ko – krivi su svi, a ponajviše država koja nepostupanjem štiti ubicu, ma kako se on zvao i ma na kojoj funkciji bio.

I sada će se negde iz prikrajka čuti, a za šta ti Amerikanci ikada odgovaraju. Pitanje bi bilo na mestu da ga je postavio neko ko je svoje ormare počistio, a kao opravdanje je neumesno.

Trojica braće Bitići uhapšena su nakon okončanja rata Kosovu, pa puštena iz zatvora u Srbiji, i umesto na slobodu, odvedeni su u kilometrima udaljen kamp specijalnih jedinica policije. O njima se ništa nije znalo dok nisu pronađeni na vrhu masovne grobnice ubijeni pucnjima u potiljak. Iako se zna i ko ih je u kamp doveo, gde su bili zarobljeni, ko je bio komandant kampa, pitanje ko ih je i po čijem nalogu ubio, a tela sakrio u masovnu grobnicu - ostaje bez odgovora.

Emisiju o tom slučaju Insajder je nazvao „Kolektivna amnezija“, zbog brojnih svedoka koji godinama ne prekidaju zaveru ćutanja i tako postaju saučesnici počiniocima zločina koji godinama uspevaju da izbegnu pravdu.

Dok oni koji znaju u Srbiji ćute, a ne bi smeli, oni koji traže pravdu moraće još glasnije da govore.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.