<article>Uhapšen je ekspresno, gotovo tajno, uz muk i ćutanje kolega koje su tome svedočile. Kompletna dokumentacija i računar iz njegovog stana su zaplenjeni.Ekspresno je pritvoren, pa poslat u kućni pritvor. Ubrzo je ponovo završio u Centralnom zatvoru u Beogradu, da bi nakon otkrivanja te informacije u medijima i protesta građana, ponovo bio pušten i poslat u kućni pritvor.Institucije su u ovom slučaju ekspresno reagovale kada je trebalo uhapsiti Obradovića i skloniti ga kao izvor informacija medijima. Sve nakon toga ide brzo poput vozova u Srbiji – umesto bar 100, svega 40 kilometara na sat.Odugovlačilo se sa drugom odlukom da se pusti iz zatvora u kućni pritvor, a Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal bilo je potrebno čak mesec dana da saopšti za šta Obradovića terete. Time tužilaštvo nije završilo sa “sporim modom” jer je, kako se ispostavilo, istraga protiv Obradovića i nakon godinu dana još u završnoj fazi.Za sve to vreme dok tužilaštvo istražuje, Obradović prima mesečno 18.000 dinara platu jer je suspendovan ubrzo po izbijanju afere. I tako će biti do okončanja krivičnog postupka, koji još nije ni počeo, jer ni istraga nije završena…Iz svega ovoga nameću se brojna pitanja za tužilaštvo – u čijem interesu radi i po kojim kriterijumima odlučuje u koji će se brzinski mod ubaciti – ekspresni ili spori?Po slovu zakona, Tužilaštvo bi trebalo da radi u opštem interesu.U ovom slučaju opšti interes bi podrazumevao i provere svih navoda i informacija o mogućim malverzacijama u poslovima sa izvozom oružja, i umešenosti oca ministra policije. To pitanje pokrenulo je Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je od BIA i VBA tražilo da prikupi potrebne informacije. Predistraga je pokrenuta krajem prošle godine. Epiloga nema, a Branko Stefanović je u međuvrenu preminuo.Tako se slučaj Krušik vratio na početak. Istraga se vodi samo protiv jedne osobe - Aleksandra Obradovića, koji je verovao da treba da ukaže na nešto što nije u opštem interesu.Činjenica da još nema optužnice znači ili da nema dokaza ili da tužilaštvo ne radi svoj posao.Godišnjca hapšenja Aleksandra Obradovića dolazi u vreme i kada se čeka nastavak suđenja osnivaču Vikiliksa. Po mnogo čemu različiti slučajevi ipak pokazuju jednu zakonomernost - koliko je univerzalno pravilo da države koje drže sve poluge neće učiniti ništa da zaštite pravo javnosti da zna. Istovremeno učine sve da se postavljena pitanja toliko razvodne da i ako ikada istrage pokažu da je nekih zloupotreba i bilo to bude davna prošlost koju su pokrili neki novi događaji i neke nove afere. Na kraju sve se svede na godišnjice dok i one ne budu izbačene iz stupca vesti. </article>

Uhapšen je ekspresno, gotovo tajno, uz muk i ćutanje kolega koje su tome svedočile. Kompletna dokumentacija i računar iz njegovog stana su zaplenjeni.Ekspresno je pritvoren, pa poslat u kućni pritvor. Ubrzo je ponovo završio u Centralnom zatvoru u Beogradu, da bi nakon otkrivanja te informacije u medijima i protesta građana, ponovo bio pušten i poslat u kućni pritvor.Institucije su u ovom slučaju ekspresno reagovale kada je trebalo uhapsiti Obradovića i skloniti ga kao izvor informacija medijima. Sve nakon toga ide brzo poput vozova u Srbiji – umesto bar 100, svega 40 kilometara na sat.Odugovlačilo se sa drugom odlukom da se pusti iz zatvora u kućni pritvor, a Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal bilo je potrebno čak mesec dana da saopšti za šta Obradovića terete. Time tužilaštvo nije završilo sa “sporim modom” jer je, kako se ispostavilo, istraga protiv Obradovića i nakon godinu dana još u završnoj fazi.Za sve to vreme dok tužilaštvo istražuje, Obradović prima mesečno 18.000 dinara platu jer je suspendovan ubrzo po izbijanju afere.&nbsp;I tako će biti do okončanja krivičnog postupka, koji još nije ni počeo, jer ni istraga nije završena…Iz svega ovoga nameću se brojna pitanja za tužilaštvo – u čijem interesu radi i po kojim kriterijumima odlučuje u koji će se brzinski mod ubaciti – ekspresni ili spori?Po slovu zakona, Tužilaštvo bi trebalo da radi u opštem interesu.U ovom slučaju opšti interes bi podrazumevao i provere svih navoda i informacija o mogućim malverzacijama u poslovima sa izvozom oružja, i umešenosti oca ministra policije. To pitanje pokrenulo je Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je od BIA i VBA tražilo da prikupi potrebne informacije. Predistraga je pokrenuta krajem prošle godine. Epiloga nema, a Branko Stefanović je u međuvrenu preminuo.Tako se slučaj Krušik vratio na početak. Istraga se vodi samo protiv jedne osobe - Aleksandra Obradovića, koji je verovao da treba da ukaže na nešto što nije u opštem interesu.Činjenica da još nema optužnice znači ili da nema dokaza ili da tužilaštvo ne radi svoj posao.Godišnjca hapšenja Aleksandra Obradovića dolazi u vreme i kada se čeka nastavak suđenja osnivaču Vikiliksa.&nbsp;Po mnogo čemu različiti slučajevi ipak pokazuju jednu zakonomernost - koliko je univerzalno pravilo da države koje drže sve poluge neće učiniti ništa da zaštite pravo javnosti da zna. Istovremeno učine sve da se postavljena pitanja toliko razvodne da i ako ikada istrage pokažu da je nekih zloupotreba i bilo to bude davna prošlost koju su pokrili neki novi događaji i neke nove afere. Na kraju sve se svede na godišnjice dok i one ne budu izbačene iz stupca vesti.&nbsp;

Stav redakcije

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Krušik: Još jedna afera, još jedna godišnjica

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation