Jezik

sr

en

Skupština Srbije - horske pretnje i rijaliti rečnik

U nedostatku poslanika opozicije Skupština Srbije pretvorena je u poligon za besomučno obračunavanje s neistomišljenicima. Olakšavajuća okolnost za klevetnike je da nema ko da im odgovori, a posebno zabrinjava to što se se ni predsedavajući ne uzbuđuju previše, niti okom trepnu na najstrašnije tvrdnje, laži, uvrede i klevete koje s dnevnim redom ni u mislima nisu povezane i uvrede koje bi i u rijaliti programima bile pokrivene onim čuvenim „biiip“.

Skupština Srbije, 2020 / Foto: Srđan Ilić
Skupština Srbije, 2020 / Foto: Srđan Ilić

Pojedini poslanici kada utvrde da su stvoreni uslovi - mikrofon, govornica i publika (potencijalno višemilionska jer se sednice parlamenta prenose na RTS) – propuštaju priliku za konstruktivnost i obrušavaju se na sve koji im padnu na pamet s čijim se mišljenjem ne slažu.  Poslednjih dana kao da se mete ne biraju – ne samo opozicionari već i glumci,  profesori, mediji, sudije, novinari, pa i predstavnici Evropske unije... Svako ko je izgovorio bilo šta što se ne uklapa u tonove horskog pevanja parlamenta i vlasti.

Na repertoaru su ponovo „hitovi“ devedesetih - domaći izdajnici i strani plaćenici, nepatriote, „evergrini“ poput lopova, ali je arsenal obogaćen i nekim svežijim poput „moralne nakaze“. Sve u svemu govor kojim je parlament pretvoren u skupštinsku nakazu u kojoj su i poslanička funkcija i skupštinska govornica i vreme u TV prenosu – zloupotrebljeni. Atmosfera kao na srpskim stadionima - tonom parlamenta se diriguje „sa šipke“, a svaki poslanik se trudi da se što više utopi u gomilu i što manje pokaže da ima mišljenje i ume da ga formuliše, obrazloži i agituje za njega.

Kao da je u nekom zamišljenom takmičenju za stavljanje na poslaničku listu uslov za dobijanje mandata, a time i  imuniteta bio što veći repertoar uvreda i što manje skrupula da se one iznesu. Ponavljanje ne samo da je u tom zamišljenom nadmetanju poželjno, no se posebno vrednovalo, valjda po logici milion puta ponovljena laž možda neće postati istina, ali će postati poslovica, a nije se bežalo ni od onoga „ko najviše viče, najbolje se čuje“.

Ako slučajno neko od poslanika u govoru i propusti da se ustremi na nekog građanina Srbije imenom i prezimenom (uzgred, poreskog obveznika iz čijeg je džepa obezbeđena plata za taj skupštinki „rad“), građani (svi odreda) su izloženi vređanju zdravog razuma iznošenjem zahteva poput onih da se u medijima izostavi korona – i to usred pandemije i u periodu kada svaki novi dan donosi nove smrti upravo od posledica virusa.

Muk i mučan osećaj dolaze i od pogleda na klupu predsedavajućeg i to nedugo nakon što su najavljene promene u radu parlamenta i primena svega što je Evropa zamerila delovanju prethodnog saziva. I dok poslanici ne pokazuju naročitu kreativnost u unapređenju skupštinskog rada, ekstremno su inentivni kada je u pitanju njegovo unazađenje i izvrtanje svega i propisanog i logičnog.

Ovaj saziv Skupštine dokaz je da se sve može pretvoriti u suprotnost, pa se tako prvobitna namera zakonodavca da se TV prenosima sednica parlamenta omogući građanima da vide za koga su glasali, ali i da i oni koji nemaju pristup medijima dobiju svojih pet minuta za iznošenje stavova i ideja i da ih građani vide pretvorila u suštu suprotnost. Mnogi od govornika zaslužuju da njihova izlaganja budu prekrivena čuvenim „biiiiip“.

Reakcije javnosti na uvrede, iako ih ima, mnogo se slabije čuju. Izgleda da ih ne čuju ni poslanici zaglušeni svojom melodijom. Njima bi neko morao da objasni da hor u kome pevaju niko ne želi da sluša, a ono što je muzika za njihove uši zapravo je ton koji razara i društvo i demokratiju i smisao parlamenta.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.