Jezik

sr

en

Ministrova predstava - slika haosa i bahatosti umesto slike odlučnosti

Kada običan građanin želi da završi neki posao, sklopi ugovor s izvođačem radova, u ugovoru se navedu cena, rokovi, penali... Ako je ugovor ispunjen – super, ako ne – zna se ko je nadležan za penale. Doduše, tako je u uređenim državama, ali nema razloga ne težiti tome.

Tim pre takav odnos bi trebalo da ima država, odnosno njeni službenici na svim nivoima kada troše tuđe novce. Ili bar tako građani zamišljaju da to izgleda, odnosno da bi trebalo da izgleda.

Ono što nam je pokazao ministar građevine Tomislav Momirović, kako bi to rekla njegova prethodnica, „bupnuvši“ na jedno gradilište, je sve samo ne uobičajeno – od odnosa prema saradnicima, do očiglednog problema u tome ko, s kim, kada, pa čak i gde dogovara bilo šta, ko je za šta nadležan...

Naizgled obična kontrola ministra zajedno s direktorima javnih preduzeća jednom gradilištu zabeležena je na snimku koji prema nekima pokazuje odlučnost ministra Tomislava Momirovića, a zapravo mnogo je više ilustracija haosa i stanja u kome rade članovi Vlade u želji da se prikažu kao kopija predsednika koji svojim ponašanjem već godinama daje model ostalim zvaničnicima.

„Vanredno sam obišao radove na obilaznici oko Beograd. Više puta sam podvukao da se dinamika mora poštovati i da ne postoje opravdani razlozi za pomeranje rokova“, napisao je Momirović na svom Instagram nalogu, sve češćem načinu obraćanja predstavnika vlasti građanima.

Tek je zbunjujuć snimak koji su građani mogli da vide na nalogu Ministarstva građevinarstva na društvenim mrežama.

 

Dakle – dalo bi se zaključiti da radove niko ne kontroliše i da ministar mora sve sam jer je, kako tvrdi već u prvoj rečenici snimka – tri sastanka morao da otkaže da bi došao. Uz sebe vodi i Zorana Drobnjaka, v.d. direktora Puteva Srbije, prema kome građani već počinju da osećaju izvesnu empatiju zbog načina na koji mu se obraćaju ministri i predsednik države, pri čemu ni Momirović nije izuzetak. Momirović propituje i Dobnjakovog saradnika Miodraga Jocića tonom „šta smo pričali?“.

Ono što se može zaključiti je da je ministra razljutilo što je neko kao rok za okončanje radova umesto 15. odredio 30. april, a da ministar koristi kamere da haos pretvori u demonstraciju vlastite odlučnosti i strogoće po modelu „gasi telefon“ i „šta sam ja rekao“. Haos, jer valjda bi moralo da se zna ko je taj neko ko ima pravo da promeni rokove i pod kojim okolnostima. I pošto za rokove nisu neophodni valjci, o tome se valjda ne govori na gradilištu – svemu ima i mesto vreme. A i ljudi s kojima komunicira su saradnici pa pristojnost nalaže da se tako i tretiraju. Bahata vika zvuči kao demonstracija moći i svakako nije način poželjne komunikacije među civilizovanim ljudima.

Premijerka Ana Brnabić ne vidi ništa sporno u ponašanju člana svog kabineta „kod kog vidi emociju da nešto mora da se završi“, već spornim smatra što se snimak pretvorio u hajku.

„Nas građani ocenjuju po rezultatima, ne po francuskom ponašanju“, smatra Brnabić.

Ipak, građani, barem deo njih, prečesto stiču utisak da osim o radu, ova vlast jednako, ako ne i više, češće, intenzivnije i uspešnije razmišlja o samopromociji i marketingu.

I tako su umesto demonstracije odlučnosti ministra Momirovića i pomisli da se u ovoj zemlji zaista gradi i radi građani mogli da steknu utisak da je u pitanju predstava u kojoj, skoro po običaju, deblji kraj izvuče – Drobnjak. Da pomisao nije bila bez razloga i da je zaista u pitanju predstava ispostavilo se nešto kasnije zahvaljujući snimku iz ugla skrivene kamere – ministar isti, akteri isti, lokacija ista – ton i rečnik sasvim drugačiji – manje zvaničan, uz obilje psovki i evidentnu uznemirenost Momirovića koji od saradnika traži da ga „ne prodaju“ jer ima „prvi penal“.

Ponašanje poput onog na „zvaničnom snimku“ građani su ne jednom mogli da vide i kod predsednika Srbije, pa ne bi čudilo da je ministar upravo tu pronašao inspiraciju za svoje najnovije predstavljanje građanima kao čvrste ruke. Ali od silnih savetnika, valjalo bi neko i da mu kaže da dobrog ministra ne čini strogost, javna prozivka saradnika i snimci, već pažljiv izbor tima od poverenja, transparentan, zakonit i efikasan rad. Sve drugo je predstava – za nekog komedija, a za nekog tragedija.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.