Jezik

sr

en
Insajder logo

Aplikacija na vašem telefonu

download Android App
download Android App
Insajder Mobile app

Srbija u Africi – uspešno neuspešni

Uporedna analiza Mreže za poslovnu podršku (zvanični podaci međunarodnih agencija, organizacija i portala za praćanje visine prosečne zarade na različitim kontinentima: Numbeo, Salary Explorer, World Bank, različiti segmenti Organizacije UN, itd) prema kojoj je u 21 afričkoj zemlji prosečna plata u 2016. bila viša nego u Srbiji, nije naišla na veći odjek u medijima niti na društvenim mrežama.

Indeks plata
Indeks plata

Da li zato što se ova informacija čini neverovatnom, neverodostojnom ili smo postali ravnodušni na vesti koje govore o razmerama našeg siromaštva. Ako nam se podatak da je prosečna neto zarada u Srbiji u rangu sa Zimabveom ili Mozambikom čini nemogućim i ne moramo čak ni da poverujemo u njega, pomenuta analiza svakako otvara nekoliko pitanja- kako smo se uopšte našli u poziciji da se odmeravamo sa zemljama kontinenta koji je sinonim za bedu?

Šta se dešava sa srpskom privredom? Koliko je još godina i reformi potrebno da se standardom približimo centralno evropskim zemljama koje su prošle tranziciju i sve potrese koje je sa sobom nosio prelazak iz jednog političkog i ekonomskog sistema u drugi? Zašto smo u više-manje svim statistikama vezanim za region na začelju sa dve politički nestabilnije zemlje od naše-  Bosnom i Makedonijom? I s Albanijom koja je bila najzatvorenija država nekadašnjeg Istočnog bloka.

Prema indeksu ekonomske snage koji je nedeljnik NIN računao na osnovu 10 ekonomskih parametara za 2015, Srbija je bila na začelju liste zemalja u regionu. Sledeće, 2016. poslednje mesto po ekonomskoj snazi je zauzela Albanija, dok je Srbija bila pretposlednja.

Nasuprot matematici i brojkama koje prikazuju prosečna primanja ili bruto domaći proizvod (BDP) stoje obećanja o boljem sutra koje slušamo još od vremena Slobodana Miloševića i najavljenog nam švedskog standarda ili brzih pruga Srbije. Pruge su, u međuvremenu, izgubile na brzini, a kad smo kod putne infrastrukture, skoro je nemoguće setiti se svih obećanih rokova za završetak izgradnje Koridora 10. Jedan od poslednjih dao je premijer Vučić u aprilu prošle godine - da će južni krak ovog koridora biti gotov najkasnije do aprila ove godine kada je, po njegovim rečima, trebalo da stižemo do Grčke za tri i po sata. Iako ovo obećanje nije ispunjeno, u međuvremenu je stiglo još jedno, da će kompletan Koridor 10 biti završen do kraja 2017.

Ovakav odnos prema projektu koji je često nazivan„ prioritet broj 1“, a čiji zavšetak je od 1997. do danas najavljivan više puta pokazuje zapravo nejasnu strategiju ekonomskog razvoja Srbije. Ako dvadeset godina ne možemo da završimo ono što nam je prioritet, ne čudi odsustvo političke volje da se naprave korenite promene u privrednom sistemu. Da se zauzda birokratija, dovedu u red parafiskalni nameti i neefikasna administracija. Da se obezbedi prostor za preduzetničke ideje i podrška obrazovanim i kreativnim pojedincima. To su neke od ključnih prepreka za ekonomski razvoj Srbije, koje navode privrednici okupljeni oko Mreže za poslovnu podršku. 

Ukoliko ove barijere ne budu uklonjene ni prosečne zarade neće se povećavati, samim tim nema jačanja kupovne moći niti prihoda koje privreda može da ostvari. U tom slučaju nam ostaje da se vrtimo u krugu siromaštva. Samo politička odluka da iz tog kruga izađemo može u nekoj perspektivi da nam omogući bolji životni standard koji više neće biti uporediv sa najsiromašnim afričkim državama. Do tada, ostaje pitanje da li političke garniture koje se smenjuju na vlasti izbegavaju ili ne umeju da naprave jasnu ekonosku strategiju koja bi Srbiju povukla sa dna raznih lista  koje mere ekonomske parametre uspešnosti.

                                                                             

 

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.