Jezik

sr

en

Ravnodušnost nije kažnjiva, diskriminacija dece jeste

Kada jedanaestogodišnje dete bude sprečeno da otputuje na letovanje zbog “zabrinutosti pojedinih putnika”, sva zaklinjanja u dostignute standarde u zaštiti ljudskih prava i sloboda padaju u vodu. Ako avio-kompanija onemogući putovanje dečaku sa autizmom, a kao razlog navede da joj je prioritet “bezbednost i dobrobit svih na letu”, ona šalje poruku da u te “sve” ne spada dečak kojem je zabranila ulazak u avion.

Pixabay: child
Foto: Pixabay / child

Pitanje jednakosti u savremenom društvu ne uređuju “zabrinuti” građani koja su se u tom trenutku zatekli na aerodromu jer u takve, po pravilu, spadaju ksenofobi, homofobi, mizantropi. Pravna država, između ostalog, postoji da bi nas štitila od takvih i njima sličnih. Osim zakona, postoje i propisi i procedure koje onemogućavaju javno isticanje netrpeljivosti. Menadžment jedne kompanije s tim je zasigurno upoznat. Kao što zna da je Ustavom Srbije zabranjena svaka vrsta diskriminacije uključujući i diskriminaciju po osnovu psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Dakle, Ustav kompaniju obavezuje na uspostavljanje pravila koja bi omogućila načelno proklamovanu jednakost građana.

Kada nema procedura niti etičkih normi, u društvu koje je mahom neosetljivo i ravnodušno prema problemima drugih, otvoren je prostor da jedna porodica doživi ovakvo poniženje, a jedno dete bude uskraćeno i diskriminisano na najsramniji način.

Nažalost, ovaj primer nije usamljen, samo ga izdvaja medijska pažnja koju je dobio. Pitanje je da li je to dovoljno da institucije i kompanije uspostave procedure kojima će da pokažu da smo društvo ravnopravnih građana koje poštuje prava svih, a među njima i osobe sa invaliditetom ili onih koji su na bilo koji način drugačiji.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.