Jezik

sr

en

Počela sloboda medija

Delegacija Evropske federacije novinara preporučila je srpskim vlastima da bezuslovno štite slobodu medija.  Oni su rekli: “Važi,  hoćemo“. Delegacija je otišla. Posle svega, kao i milion puta do sada, ostaje zaključak da nijedna evropska ni međunarodna federacija ne može da reši problem koji postoji sve dok i vlast i mediji ne shvate šta je uloga novinara.

Pixabay: Mediji, ilustracija
Foto: Pixabay / Mediji, ilustracija

Kao što niko nema pravo da optužuje novinare da su narkomani, plaćenici, izdajnici... samo zato što su im postavili pitanje koje im se ne sviđa, isto tako novinari nemaju pravo da na društvenim mrežama bez ikakve odgovornosti optužuju bilo koga, pa ni predstavnike vlasti, da su ubice i kriminalci.

Baš takva pravila postoje i u demokratski razvijenim zemljama i velikim medijskim kućama.

Paradoksalno je to što bi u Srbiji važila ista pravila ukoliko bi predstavnici vlasti poštovali postojeći Zakon o javnom informisanju, a novinari Kodeks koji su usvojili NUNS i UNS.

U Srbiji je, međutim, situacija takva da su svi oni koji su godinama prolazili kroz linč tabloida rešili da odgovore istom merom i da uzvrate udarac, pa je tako došlo do još veće podele  i još veće ostrašćenosti i pobedilo je navijačko novinarstvo.  U takvoj podeli vaši - naši – njihovi, gotovo da je nemoguće baviti se odgovornim i objektivnim novinarstvom.

Sve dok se, primenom zakona i kodeksa, ne uspostavi podela na profesionalne i neprofesionalne  medije i sve dok podela bude za i protiv Vučića, novinari će se baviti sami sobom, a ne svojim poslom – da objektivno i odgovorno informišu javnost.  

U takvom  „sukobu“, posrednik im nije potreban.

Sukob ne postoji,  postoje činjenice:

  • Predstavnici vlasti otvoreno se zalažu za tabloidno novinarstvo jer sa  građanima komuniciraju uglavnom preko medija koji ih promovišu umesto da im postavljaju pitanja.
  • Predstavnici vlasti na pitanja svih ostalih medija odgovaraju, ali samo na konferencijama za novinare gde jednostavno nije moguće, dodatnim pitanjima, insistirati na odgovoru.
  • Gotovo da nije moguće dobiti bilo kakav odgovor od bilo koje nadležne institucije ili ministarstva osim po Zakonu o dostupnosti informacija. To znači odgovor na aktuelnu temu novinari mogu da dobiju u najboljem slučaju za 15 dana, a možda i nikada.
  • Predstavnici vlasti podelili su novinare na one prvog i drugog reda.
  • Zloupotrebom podataka iz institucija iz kojih nikako ne bi smeli da procure, mediji bliski vlasti obračunavaju se sa svim novinarima koji ukažu na problem ili otkriju neku zloupotrebu.
  • Opstanak medija bi trebalo da zavisi pre svega od tržišta. Međutim, slobodno tržište nikada nije uspostavljeno. U kontrolisanim okolnostima samo određeni mediji imaju mogućnost opstanka i profita. Kod podobnih medija svi bez straha mogu da se reklamiraju, dok oni koji insistiraju na novinarstvu u interesu javnosti, kao po pravilu, ostaju uskraćeni za reklame.

 

Kada sve ovo bude primenjeno, sa ili bez posrednika, novinari bi mogli da odahnu: „Počela sloboda medija“. Do tada, s dijalogom ili izbegavanjem dijaloga, sa strašću ka slobodi, profesiji ili zagovaranju neke političke opcije, ali bez strasti za puku istinu ma koliko im se ona ne dopadala posrednici mogu da dođu, odu, kažu, preporuče... Slobodu doneti ne mogu.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.