Jezik

sr

en

Eksploatacija radnika u Slovačkoj: Sve se dešava uz prećutnu saglasnost obe države

Srpski državljani na sezonskom radu u Slovačkoj svake godine su sve brojniji, ali isto tako i vesti o njihovom izrabljivanju, prevarama posredničkih agencija, kao i deportacijama zbog ilegalnog rada i boravka. Poslednja vest stigla je pre nekoliko nedelje iz grada Njitre na jugozapadu Slovačke gde je slovačka policija otkrila 24 državljana Srbije koji su navodno radili na crno i bez dozvole za boravak.

privatna arhiva: Radnici u smeštaju u Slovačkoj
Foto: privatna arhiva / Radnici u smeštaju u Slovačkoj

Iako ovo postaje sve češća pojava, nadležne institucije uglavnom nemaju adekvatan odgovor. Ministri za rad Srbije i Slovačke Zoran Đorđević i Jan Rihter potpisali su krajem prošle godine protokol o saradnji čiji je cilj bolja i efikasnija saradnja u borbi protiv nelegalnog zapošljavanja i zloupotrebe srpskih radnika u slovačkim fabrikama. Međutim, kako pokazuje i ovaj poslednji slučaj prevarenih srpskih državljana u Njitri, očigledno je da je potpisani protokol dve zemlje manje praktičan, a više – protokolaran.

O tome svedoči i činjenica da Ministarstvo za rad ni dve nedelje nakon deportacije nije utvrdilo preko koje domaće agencije su radnici otišli u Slovačku, iako bi trebalo da je u koordinaciji sa slovačkim kolegama.

ASTRA: Reakcije država ili nema ili su površne

Ivana Radović, koordinatorka programa prevencije i edukacije nevladine organizacije ASTRA koja se duže od decenije bavi problemima trgovine ljudima i radnom eksploatacijom, kaže u intervjuu za Insajder da državne institucije ili ne reaguju ili su njihove reakcije površne.

Prema njenim rečima, mogući razlog za to je i to što i Srbiji i Slovačkoj, ali i pojedinim poslodavcima odgovara ovakva situacija.

Srbija sezonskim radnim migracijama svojih građana rešava problem nezaposlenosti, dok se novac zarađen u stranoj zemlji svakako potroši u Srbiji. Istovremeno, Slovačka rešava problem manjka radne snage u radno-intenzivnim industrijama, dok slovačke kompanije dobijaju jeftine radnike koji zbog svog polu-legalnog statusa nemaju nikakav ucenjivački potencijal.

„Verujem da se sve eksploatativne prakse koje postoje prema radnicima migrantima – uključujući i rad bez radne dozvole - u stranim zemljama u velikoj meri dešavaju uz prećutnu saglasnost nadležnih organa, svako tu ima neku korist. A nije retko da i poslodavci koji regularno rade u smislu tretmana radnika, štede na obezbeđivanju radnih dozvola ili im je procedura prekomplikovana, tako da eventualne kazne za neregulisan boravak ukalkulišu u zaradu radnika“, objašnjava Radović.

Ivana Radović, ASTRA
Foto: Facebook / Ivana Radović, ASTRA

Deportacija za radnike nije pitanje neprijatnosti, već egzistencije

U Slovačkoj je prošle godine radilo 12.259 radnika stranaca iz Srbije, prema podacima slovačkog ministarstva za rad. Sezonski rad u inostranstvu za mnoge je jedino rešenje zbog loše ponuda poslova u Srbiji, ali se često dešava da građani Srbije odlaze na rad u inostranstvo preko agencija koje u Srbiji nisu ni registrovane. U tom slučaju radnici nemaju nikakvu pravnu zaštitu, pa često rade bez adekvatnih dokumenata - i za rad i za boravak u stranoj zemlji.

Radović tvrdi da su srpski državljani zbog para-legalnog statusa često ukraćeni za dogovorene zarade, ali su im i uslovi rada teži nego slovačkim državljanima.

“Njima je najveći problem što nisu plaćeni onoliko koliko su se dogovorili. I svaka intervencija koju traže ima za cilj da im se isplate zarade, ostalo ih ne zanima toliko. Takođe, žale se na uslove rada, dužinu radnog vremena, tretman tokom rada – česta su vređanja, ponižavanja i slično. Zatim, uslovi smeštaja i života, i koliko im se to naplaćuje. Niko ne očekuje luksuzne apartmane, ali vi ste imali i po deset osoba smeštenih u jednoj prostoriji, ili jedan toalet na 30 osoba. Zatim, zaštita na radu – imali smo slučajeve u kojima ne da radnici nemaju zaštitnu opremu, nego da čak rade u svojoj odeći, u papučama, sa raspadnutim rukavicama“, ističe Radović za Insajder.

Ona kaže da su deportacije samo poslednji stadijum, a da se radnicima uglavnom preti da će biti prijavljeni imigracionoj policiji u slučaju da se bune zbog loših uslova ili neisplaćenih zarada.

“Ponekad se dešava da radnici odu organizovano, preko agencije, na destinaciju, pa im se kaže da za njih nema posla, pa ne samo da nisu zaradili i da su izgubili vreme, nego su još i potrošili svoj novac. Pretnje nasiljem, pretnje prijavljivanjem imigracionoj policiji, to je skoro uvek prisutno. A ako vas imigraciona policija uhapsi, to onda ne znači samo kaznu ili zatvor, već i zabranu ulaska, u ovom slučaju na celu teritoriju EU, što mnogim našim radnicima nije puko pitanje neprijatnosti koju su doživeli, već pitanje egzistencije “, kaže koordinatorka ASTRE za Insajder.

Problem je sistemski - institucije bez kapaciteta i jasnih nadležnosti

Prema zakonu, agencijama koje rade bez dozvole za posredovanje se naplaćuju kazne, upućuju se na licenciranje Ministarstvu za rad, a tek retko se i gase. Ministarstvo za rad je tokom 2017. godine oduzelo tri dozvole za rad agencijama zbog kršenja zakona. Međutim, agencije se često preregistruju pod drugim imenom i tako nesmetano nastavljaju da rade.

Takođe, pojedine firme upućuju radnike u inostranstvo pod izgovorom da ih šalju u inostranstvo radi obuke, a zapravo iznajmljuju te radnike fabrikama u Slovačkoj iako za to nemaju dozvolu. Neke od firmi u nekim slučajevima svesno prihvataju da plate novčane kazne zbog kršenja zakona zato što od radnika koje upućuju u Slovačku zarade mnogo više novca.

Radović smatra da srpske institucije imaju problema i sa jasnom propisanim nadležnostima, ali i sa kapacitetima. Prema njenim rečima, u oblasti krivičnog zakonodavstva  je potrebno dopuniti zakon, jer se često dešava da institucije ne znaju pod koje delo da podvedu slučajeve radne eksploatacije u inostranstvu.

„S jedne strane, vi ne možete da vršite inspekciju onoga što vam nije propisano. Drugo, i ako biste želeli da kao inspekcija pokažete neku proaktivnost, nemate ni kada a ni sa kim, jer nema dovoljno inspektora, a zahtevi prema njima, posebno kad se radi o administraciji, samo rastu“, kaže ona.

Takođe,problem je i što „zloupotrebljeni radnici retko žele da podnesu zvanične prijave i da se pojave kao svedoci“ zbog straha za bezbednost, odnosno "da ne izađu na loš glas" i time izgube šansu da se ponovo zaposle.

„U krajnjoj liniji, nemaju ni vremena time da se bave, a posebno što,  kako se pokazuje u praksi, ništa time ne dobijaju“, tvrdi Radović.

Ona smatra da je čitav problem sistemski i da bez strateške odluke sa vrha države ne može doći do značajnijih promena.

„Država u celini je odgovorna. Ne bih upirala prstom ni u jednu konkretnu instituciju, jer institucije same po sebi ne mogu mnogo da urade ako ne postoji politička volja i koordinacija u radu. Ovo je nešto što postoji u poslednjih 15 godina, znači za sve vreme naše zvanične tranzicije, i pitanje je političkog koncepta svih vlasti, a ne konkretnog režima“, zaključuje Radović.

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.