Jezik

sr

en

Milioneri u Srbiji zaštićeni od unakrsne kontrole imovine

Najznačajnije punjenje budžeta svake države potiče od naplate poreza. Međutim, uprkos najavama da će sprovođenjem unakrsne kontrole biti utvrđeno da li oni koji žive u najvećem luksuzu zaista prijavljuju imovinu na koju se naplaćuje porez, ova zakonom predviđena praksa u Srbiji još nije dala očekivane efekte. U međuvremenu je u zastoju i donošenje zakona o proveri porekla imovine.

Prijavljena primanja koja ne mogu da objasne luksuzan život – brojne nesrazmere u ovakvim slučajevima trebalo bi da budu otkrivene i oporezovane putem unakrsne kontrole, koja služi da se realno utvrde imovina i prihodi građana na koje država ubira porez, odnosno da se utvrdi razlika između prijavljene i realne imovine.

Dok su od 2000. oni koji su prvi milion stekli u vreme vlasti Slobodana Miloševića uvećavali svoje bogatstvo, nijedna vlast nije pokazala političku volju i istrajnost kako bi se utvrdilo ne samo poreklo njihove imovine, već ni to da li najbogatiji ljudi na ukupne prihode i imovinu plaćaju poreze državi Srbiji.

Nije jasno zašto se više novca za budžet ne obezbedi efikasnijom primenom unakrsne kontrole, umesto smanjenjem plata i penzija i povećanjem poreza, koji na kraju pogođa srednji i siromašni sloj stanovništva, dok oni koji najviše zarađuju i koji spadaju u milionere i dalje mogu da koriste brojne mehanizme da izbegnu oporezivanje imovine.

Uprkos dugogodišnjim najavama i obećanjima da će i u Srbiji biti dosledno primenjena unakrsna kontrole i oporezovana razlika između prijavljenih i realnih prihoda, rezultati i dalje nisu poznati.

Efekti unakrsne kontrole za budžet još nepoznati

Prošlo je više od tri godine od roka da građani koji imaju imovinu u zemlji i inostranstvu veću od 35 miliona dinara Poreskoj upravi tu imovinu sami prijave. Taj rok je bio 31. mart 2013. Bila je to jedna u nizu najava da će unakrsnom kontrolom biti sprovedena provera vrednosti imovine da bi se utvrdilo da li postoji razlika između prijavljenih i realno ostvarenih prihoda.

Šta se oprezuje?

Ceo član 59. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji posvećen je upravo unakrskoj kontroli imovine, a predviđa država oprezuje ukupnu imovinu, uključujući “nepokretnosti, akcije i udele u preduzećima, opremu za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovne objekte I vazduplohove, štedne uloge I gotov novac I druga imovinaska prava”.

Nekoliko meseci kasnije tadašnji direktor Poreske uprave Ivan Simič saopštio je da je imovinu u zakonskom roku prijavilo 3.769 građana. Nakon ovoga je, kako je najavio, trebalo da počne „delikatan i komplikovan“ postupak terenske provere da li dostavljeni podaci odgovaraju realnom stanju i da li su svi zaista prijavili imovinu.

Rezultati ove provere, odnosno priliv u budžet na osnovu poreza naplaćenog iz razlike između realne i prijavljene imovine, nikada nisu saopšteni.

Insajder.net uputio je Poreskoj upravi pitanja o rezultatima unakrsne kontrole i poreza naplaćenog na osnovu primene ovog metoda. Međutim, dobili smo nepotpun odgovor, a sagovornika na ovu temu nam nisu obezbedili.

U pisanom odgovoru Poreska uprava navodi se da ta institucija utvrđuje vrednost imovine lica, koja su po saznanju Poreske uprave bila u obavezi da podnesu informativnu poresku prijavu, odnosno prijave imovinu, a to nisu uradila u zakonom utvrđenom roku. U odgovoru se navodi i sledeće:

"Identifikovano je oko 500 fizičkih lica koja su raspolagala imovinom vrednijom od 35 miliona dinara, a da nisu podnela informativnu poresku prijavu. Kontrola unakrsne procene je dugotrajan proces, sprovodi se pažljivo i javnost će o ishodu biti obaveštena posle pravosnažnosti odluka jer je reč o postupcima koji su u toku."

Šta se desilo s gotovo 3.800 građana koji su podneli prijavu, odnosno da li je sprovedena i kakvi su efekti unakrsne provere prijavljene i realne imovine, iz odgovora nije jasno.

Poreska uprava u odgovoru Insajder.netu navodi da očekuje da će donošenje Zakona o poreklu imovine olakšati rad poreskoj administraciji.

Za donošenje ovog zakona zaduženo je Ministarstvo pravde, ali iako je najavljeno da će nacrt biti završen do kraja 2015, na zvaničnom sajtu Ministarstva pravde ovaj nacrt još ne postoji.

Mehanizam izbegavanja poreza preko poreskih rajeva

Još 2009. u serijalu Insajder: Službena zloupotreba opisan je glavni mehanizam pomoću kog srpski biznismeni mogu da izbegavaju plaćanje poreza u svojoj zemlji.

Suština je u tome da svi oni koji matičnu firmu, umesto u Srbiji, imaju registrovanu u of-šor zoni, čak i zaradu ostvarenu u Srbiji mogu da prebace na račun firme u nekom „poreskom raju“, gde uglavnom nema oprezivanja dobiti.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.