<article><p>Naime, iz prepiske o ovom slučaju sa srpskim ministarstvima za rad i spoljnih poslova, ali i slovačkom ambasadom, proizilazi da koordinacija između dve države, ali i srpskih ministarstava međusobno, praktično ne postoji.</p><p>Sudeći na osnovu odgovora koje su uputile Insajderu, ove institucije nisu mogle da se usaglase ni oko toga preko kojih posredničkih agencija su srpski radnici bili ilegalno angažovani u slovačkom gradu Njitri.</p><p>Ministarstvo spoljnih poslova je Insajderu 19. februara dostavilo odgovor u kome se tvrdi da su srpski radnici bili angažovani posredstvom agencije iz Srbije, kao i da su informacije dostavili Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, „radi preduzimanja odgovarajućih mera prema agenciji“.</p><p>Međutim, u Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja za Insajder nisu znali da kažu o kojoj je agenciji reč, ističući da od Ministarstva spoljnih poslova nisu dobili takvu informaciju.</p><p>Praktično najviše informacija o ovom slučaju novinari Insajdera su dobili od institucije druge države. Naime, prema podacima slovačke ambasade koja je informacije zahtevala od inspektorata za rad Slovačke, državljani Srbije u firmi Jasplastik SK bili su angažovani preko slovačke agencije, a ne agencije iz Srbije.</p><p>„Državljani Srbije posao su obavljali u elektrotehničkoj proizvodnji. U prostorijama preduzeća JASPLASTIK SK spol. s r.o. obavljali su posao na osnovu radnih ugovora koje su potpisali sa agencijom A-MONT RENT SK s.r.o. Svim državljanima Srbije bilo je izdato rešenje o administrativnom proterivanju bez zabrane ulaska sa rokom od 30 dana da napuste zemlju. Stranci su evidentirani zbog nedozvoljenog boravka na teritoriji SR iz razloga nepoštovanja uslova režima boravka i iz razloga obavljanja ilegalnog rada na teritoriji Slovačke Republike“, navodi se u odgovoru Ambasade Slovačke Insajderu.</p><p>Na pitanje Insajdera da li su srpski državljani bili angažovani preko drugih posredničkih agencija i, ako jesu, koje su posredničke agencije u pitanju, u Ambasadi nisu znali da daju odgovor, napominjući samo da u ovom slučaju nije bilo krijumčarenja.</p><p>„<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/9964/Slova%C4%8Dka-policija-zbog-rada-na-crno-deportovala-24-radnika-iz-Srbije.htm">U slučaju 24 srpskih državljana</a> nije bilo utvrđeno izvršenje krivičnog dela krijumčarenja. Za odgovor na ovo pitanje smo kontaktirali Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i porodicu SR. Još čekamo odgovor“ , navode u slovačkoj ambasadi za Insajder.</p><p>Nakon odluke o proterivanju krajem januara ove godine niko od srpskih državljana koji su radili u slovačkom gradu Njitra nije izašao u javnost da bi govorio o razlozima za deportaciju, ali ni o tome preko kojih agencija su angažovani za rad u Slovačkoj.</p><p>Međutim, institucije države Srbije nemaju nikakvo opravdanje zbog toga što, ne samo da nisu ništa učinile da bi zaštitili svoje državljane, a kaznili odgovorne, već i zbog toga nisu uspeli da sakupe ni osnovne informacije o ovom slučaju.</p><figure><figcaption>Foto: privatna arhiva / Radnici u smeštaju u Slovačkoj</figcaption></figure><h2>Problem je sistemski - institucije bez kapaciteta i jasnih nadležnosti</h2><p>Kako je Insajder <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/8833/Kako-prolaze-srpski-radnici-u-Slova%C4%8Dkoj-%E2%80%93-potpi%C5%A1i-ili-idi-(VIDEO).htm">ranije pisao</a>, Slovačka je već godinama jedna od „hit destinacija“ za sezonski rad i tamo su srpski državljani ubedljivo najbrojniji strani radnici. U Slovačkoj je krajem prošle godine radilo 49.478 stranih radnika, najviše Srba, njih 12.259, saopštio je u januaru slovački ministar rada i socijalnih pitanja Jan Rihter.</p><p>Sezonski rad u inostranstvu za mnoge je jedino rešenje zbog loše ponuda poslova u Srbiji, ali se često dešava da građani Srbije odlaze na rad u inostranstvo preko agencija koje u Srbiji nisu ni registrovane. U tom slučaju radnici nemaju nikakvu pravnu zaštitu, zbog čega često rade bez adekvatnih dokumenata - i za rad i za boravak u stranoj zemlji.</p><h2>Slovačka menja propise za lakše zapošljavanje „gastarbajtera“</h2><p>Slovački parlament usvojio je ove godine izmene propisa kojima će se olakšati zapošljavanje srpskih i radnika iz trećih zemalja u četiri regiona Slovačke gde je nezaposlenost ispod pet odsto i gde fabrike na domaćem tržištu ne mogu da nađu dovoljno ljudi.</p><p>U fabrici udeo "gastarbajtera" neće smeti da pređe 30 odsto zaposlenih, a fabrike će biti dužne da ih zaposle po istim uslovima i uz istu platu kao i slovačke radnike.</p><p>Prema zakonu, agencijama koje rade bez dozvole za posredovanje, naplaćuju se kazne ili se upućuju na licenciranje Ministarstvu za rad, a tek retko se i gase. Međutim, agencije se često preregistruju pod drugim imenom da bi nastavile svoj rad. Iako je ovo sve češća pojava, očigledno je da nadležne institucije nemaju adekvatan odgovor.</p><p>Prema navodima nevladine organizacija Astra koja se bavi trgovinom ljudima i radnom eksploatacijom u inostranstvu, nadležni organi Republike Srbije retko reaguju na prevare posredničkih agencija i kršenja prava srpskih državljana u Slovačkoj.</p><p>Ivana Radović iz Astre rekla je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/10277/Eksploatacija-radnika-u-Slova%C4%8Dkoj-Sve-se-de%C5%A1ava-uz-pre%C4%87utnu-saglasnost-obe-dr%C5%BEave.htm">nedavno u intervjuu za Insajder </a> da je mogući razlog za slabe reakcije obe države to što i Srbiji i Slovačkoj, ali i pojedinim poslodavcima odgovara ovakva situacija.</p><p>„Verujem da se sve eksploatativne prakse koje postoje prema radnicima migrantima – uključujući i rad bez radne dozvole - u stranim zemljama u velikoj meri dešavaju uz prećutnu saglasnost nadležnih organa, svako tu ima neku korist. A nije retko da i poslodavci koji regularno rade u smislu tretmana radnika, štede na obezbeđivanju radnih dozvola ili im je procedura prekomplikovana, tako da eventualne kazne za neregulisan boravak ukalkulišu u zaradu radnika“, istakla je Radović za Insajder.</p><h2>Rezultat Protokola o saradnji Slovačke i Srbije – Publikacija</h2><p>Srbija odlaskom svojih državljana u Slovačku rešava problem nezaposlenosti, dok se novac zarađen u stranoj zemlji svakako potroši u Srbiji. Istovremeno, Slovačka rešava problem manjka radne snage u radno-intenzivnim industrijama, dok slovačke kompanije dobijaju jeftine radnike koji zbog svog polu-legalnog statusa nemaju nikakav ucenjivački potencijal.</p><p>U novembru prošle godine, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/7684/">mesec dana nakon deportacije 23 srpska građana</a>, ministri za rad Srbije i Slovačke Zoran Đorđević i Jan Rihter potpisali su protokol o saradnji čiji je cilj bolja i efikasnija saradnja u borbi protiv nelegalnog zapošljavanja srpskih radnika u slovačkim fabrikama.</p><p>Međutim, kako pokazuje i ovaj poslednji slučaj prevarenih srpskih državljana u Njitri, očigledno je da je potpisani protokol dve zemlje manje praktičan, a više – protokolaran.</p><p>O tome svedoči i to što je Ministarstvo za rad kao rezultat primene Protokola navela Publikaciju koju je izradila slovačka država i kojom se, kako se navodi u odgovoru Insajderu,  „srpski građani informišu o svim bitnim pitanjima u vezi sa zapošljavanjem u Slovačkoj Republici“.</p><p>Podsećamo na intervju koji je Insajder radio sa jednom od srpskih državljanki koje su boravile u Slovačkoj krajem 2017. godine.</p><figure><amp-youtube data-videoid="Am3B2eRhYEo" layout="responsive" width="480" height="270"></amp-youtube></figure><figure><amp-youtube data-videoid="8kmI59uvZy4" layout="responsive" width="480" height="270"></amp-youtube></figure><p><b><i>Saša Dragojlo</i></b></p></article>

<p>Naime, iz prepiske o ovom slučaju sa srpskim ministarstvima za rad i spoljnih poslova, ali i slovačkom ambasadom, proizilazi da koordinacija između dve države, ali i srpskih ministarstava međusobno, praktično ne postoji.</p><p>Sudeći na osnovu odgovora koje su uputile Insajderu, ove institucije nisu mogle da se usaglase ni oko toga preko kojih posredničkih agencija su srpski radnici bili ilegalno angažovani u slovačkom gradu Njitri.</p><p>Ministarstvo spoljnih poslova je Insajderu 19. februara dostavilo odgovor u kome se tvrdi da su srpski radnici bili angažovani posredstvom agencije iz Srbije, kao i da su informacije dostavili Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, „radi preduzimanja odgovarajućih mera prema agenciji“.</p><p>Međutim, u Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja za Insajder nisu znali da kažu o kojoj je agenciji reč, ističući da od Ministarstva spoljnih poslova nisu dobili takvu informaciju.</p><p>Praktično najviše informacija o ovom slučaju novinari Insajdera su dobili od institucije druge države. Naime, prema podacima slovačke ambasade koja je informacije zahtevala od inspektorata za rad Slovačke, državljani Srbije u firmi Jasplastik SK bili su angažovani preko slovačke agencije, a ne agencije iz Srbije.</p><p>„Državljani Srbije posao su obavljali u elektrotehničkoj proizvodnji. U prostorijama preduzeća JASPLASTIK SK spol. s r.o. obavljali su posao na osnovu radnih ugovora koje su potpisali sa agencijom A-MONT RENT SK s.r.o. Svim državljanima Srbije bilo je izdato rešenje o administrativnom proterivanju bez zabrane ulaska sa rokom od 30 dana da napuste zemlju. Stranci su evidentirani zbog nedozvoljenog boravka na teritoriji SR iz razloga nepoštovanja uslova režima boravka i iz razloga obavljanja ilegalnog rada na teritoriji Slovačke Republike“, navodi se u odgovoru Ambasade Slovačke Insajderu.</p><p>Na pitanje Insajdera da li su srpski državljani bili angažovani preko drugih posredničkih agencija i, ako jesu, koje su posredničke agencije u pitanju, u Ambasadi nisu znali da daju odgovor, napominjući samo da u ovom slučaju nije bilo krijumčarenja.</p><p>„<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/9964/Slova%C4%8Dka-policija-zbog-rada-na-crno-deportovala-24-radnika-iz-Srbije.htm">U slučaju 24 srpskih državljana</a> nije bilo utvrđeno izvršenje krivičnog dela krijumčarenja. Za odgovor na ovo pitanje smo kontaktirali Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i porodicu SR. Još čekamo odgovor“ , navode u slovačkoj ambasadi za Insajder.</p><p>Nakon odluke o proterivanju krajem januara ove godine niko od srpskih državljana koji su radili u slovačkom gradu Njitra nije izašao u javnost da bi govorio o razlozima za deportaciju, ali ni o tome preko kojih agencija su angažovani za rad u Slovačkoj.</p><p>Međutim, institucije države Srbije nemaju nikakvo opravdanje zbog toga što, ne samo da nisu ništa učinile da bi zaštitili svoje državljane, a kaznili odgovorne, već i zbog toga nisu uspeli da sakupe ni osnovne informacije o ovom slučaju.</p><p></p><figure>

<img src="https://insajder.net/images/6747.jpg" rel="resizable" alt="Radnici u smeštaju u Slovačkoj">

<figcaption>Foto: privatna arhiva / Radnici u smeštaju u Slovačkoj</figcaption>
</figure>
<p></p><h2>Problem je sistemski - institucije bez kapaciteta i jasnih nadležnosti</h2><p>Kako je Insajder <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/8833/Kako-prolaze-srpski-radnici-u-Slova%C4%8Dkoj-%E2%80%93-potpi%C5%A1i-ili-idi-(VIDEO).htm">ranije pisao</a>, Slovačka je već godinama jedna od „hit destinacija“ za sezonski rad i tamo su srpski državljani ubedljivo najbrojniji strani radnici. U Slovačkoj je krajem prošle godine radilo 49.478 stranih radnika, najviše Srba, njih 12.259, saopštio je u januaru slovački ministar rada i socijalnih pitanja Jan Rihter.</p><p>Sezonski rad u inostranstvu za mnoge je jedino rešenje zbog loše ponuda poslova u Srbiji, ali se često dešava da građani Srbije odlaze na rad u inostranstvo preko agencija koje u Srbiji nisu ni registrovane. U tom slučaju radnici nemaju nikakvu pravnu zaštitu, zbog čega često rade bez adekvatnih dokumenata - i za rad i za boravak u stranoj zemlji.</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h2>Slovačka menja propise za lakše zapošljavanje „gastarbajtera“</h2>
<p>Slovački parlament usvojio je ove godine izmene propisa kojima će se olakšati zapošljavanje srpskih i radnika iz trećih zemalja u četiri regiona Slovačke gde je nezaposlenost ispod pet odsto i gde fabrike na domaćem tržištu ne mogu da nađu dovoljno ljudi.</p>
<p>U fabrici udeo "gastarbajtera" neće smeti da pređe 30 odsto zaposlenih, a fabrike će biti dužne da ih zaposle po istim uslovima i uz istu platu kao i slovačke radnike.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Prema zakonu, agencijama koje rade bez dozvole za posredovanje, naplaćuju se kazne ili se upućuju na licenciranje Ministarstvu za rad, a tek retko se i gase. Međutim, agencije se često preregistruju pod drugim imenom da bi nastavile svoj rad. Iako je ovo sve češća pojava, očigledno je da nadležne institucije nemaju adekvatan odgovor.</p><p>Prema navodima nevladine organizacija Astra koja se bavi trgovinom ljudima i radnom eksploatacijom u inostranstvu, nadležni organi Republike Srbije retko reaguju na prevare posredničkih agencija i kršenja prava srpskih državljana u Slovačkoj.</p><p>Ivana Radović iz Astre rekla je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/10277/Eksploatacija-radnika-u-Slova%C4%8Dkoj-Sve-se-de%C5%A1ava-uz-pre%C4%87utnu-saglasnost-obe-dr%C5%BEave.htm">nedavno u intervjuu za Insajder </a>&nbsp;da je mogući razlog za slabe reakcije obe države to što i Srbiji i Slovačkoj, ali i pojedinim poslodavcima odgovara ovakva situacija.</p><p>„Verujem da se sve eksploatativne prakse koje postoje prema radnicima migrantima – uključujući i rad bez radne dozvole - u stranim zemljama u velikoj meri dešavaju uz prećutnu saglasnost nadležnih organa, svako tu ima neku korist. A nije retko da i poslodavci koji regularno rade u smislu tretmana radnika, štede na obezbeđivanju radnih dozvola ili im je procedura prekomplikovana, tako da eventualne kazne za neregulisan boravak ukalkulišu u zaradu radnika“, istakla je Radović za Insajder.</p><h2>Rezultat Protokola o saradnji Slovačke i Srbije – Publikacija</h2><p>Srbija odlaskom svojih državljana u Slovačku rešava problem nezaposlenosti, dok se novac zarađen u stranoj zemlji svakako potroši u Srbiji. Istovremeno, Slovačka rešava problem manjka radne snage u radno-intenzivnim industrijama, dok slovačke kompanije dobijaju jeftine radnike koji zbog svog polu-legalnog statusa nemaju nikakav ucenjivački potencijal.</p><p>U novembru prošle godine, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/7684/">mesec dana nakon deportacije 23 srpska građana</a>, ministri za rad Srbije i Slovačke Zoran Đorđević i Jan Rihter potpisali su protokol o saradnji čiji je cilj bolja i efikasnija saradnja u borbi protiv nelegalnog zapošljavanja srpskih radnika u slovačkim fabrikama.</p><p>Međutim, kako pokazuje i ovaj poslednji slučaj prevarenih srpskih državljana u Njitri, očigledno je da je potpisani protokol dve zemlje manje praktičan, a više – protokolaran.</p><p>O tome svedoči i to što je Ministarstvo za rad kao rezultat primene Protokola navela Publikaciju koju je izradila slovačka država i kojom se, kako se navodi u odgovoru Insajderu, &nbsp;„srpski građani informišu o svim bitnim pitanjima u vezi sa zapošljavanjem u Slovačkoj Republici“.</p><p>Podsećamo na intervju koji je Insajder radio sa jednom od srpskih državljanki koje su boravile u Slovačkoj krajem 2017. godine.</p><div><iframe src="https://www.youtube.com/embed/Am3B2eRhYEo?ecver=2" width="640" height="360" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe></div><div><iframe src="https://www.youtube.com/embed/8kmI59uvZy4?ecver=2" width="640" height="360" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe></div><p><strong><em>Saša Dragojlo</em></strong></p><p></p>

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Protokolarni Protokol: Igra gluvih telefona srpskih i slovačkih institucija oko deportovanih radnika