Jezik

sr

en

Protokolarni Protokol: Igra gluvih telefona srpskih i slovačkih institucija oko deportovanih radnika

Protokol koji su potpisale Slovačka i Srbija krajem prošle godine radi bolje i efikasnije saradnje u borbi protiv nelegalnog zapošljavanja i eksploatacije srpskih radnika u slovačkim fabrikama – nije promenio ništa u praksi, zaključak je Insajdera na osnovu kontradiktornih informacija koje su institucije ove dve zemlje saopštavale povodom slučaja deportacije 24 srpska radnika krajem januara ove godine.

ilustracija: Radnici
Foto: ilustracija / Radnici

Naime, iz prepiske o ovom slučaju sa srpskim ministarstvima za rad i spoljnih poslova, ali i slovačkom ambasadom, proizilazi da koordinacija između dve države, ali i srpskih ministarstava međusobno, praktično ne postoji.

Sudeći na osnovu odgovora koje su uputile Insajderu, ove institucije nisu mogle da se usaglase ni oko toga preko kojih posredničkih agencija su srpski radnici bili ilegalno angažovani u slovačkom gradu Njitri.

Ministarstvo spoljnih poslova je Insajderu 19. februara dostavilo odgovor u kome se tvrdi da su srpski radnici bili angažovani posredstvom agencije iz Srbije, kao i da su informacije dostavili Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, „radi preduzimanja odgovarajućih mera prema agenciji“.

Međutim, u Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja za Insajder nisu znali da kažu o kojoj je agenciji reč, ističući da od Ministarstva spoljnih poslova nisu dobili takvu informaciju.

Praktično najviše informacija o ovom slučaju novinari Insajdera su dobili od institucije druge države. Naime, prema podacima slovačke ambasade koja je informacije zahtevala od inspektorata za rad Slovačke, državljani Srbije u firmi Jasplastik SK bili su angažovani preko slovačke agencije, a ne agencije iz Srbije.

„Državljani Srbije posao su obavljali u elektrotehničkoj proizvodnji. U prostorijama preduzeća JASPLASTIK SK spol. s r.o. obavljali su posao na osnovu radnih ugovora koje su potpisali sa agencijom A-MONT RENT SK s.r.o. Svim državljanima Srbije bilo je izdato rešenje o administrativnom proterivanju bez zabrane ulaska sa rokom od 30 dana da napuste zemlju. Stranci su evidentirani zbog nedozvoljenog boravka na teritoriji SR iz razloga nepoštovanja uslova režima boravka i iz razloga obavljanja ilegalnog rada na teritoriji Slovačke Republike“, navodi se u odgovoru Ambasade Slovačke Insajderu.

Na pitanje Insajdera da li su srpski državljani bili angažovani preko drugih posredničkih agencija i, ako jesu, koje su posredničke agencije u pitanju, u Ambasadi nisu znali da daju odgovor, napominjući samo da u ovom slučaju nije bilo krijumčarenja.

U slučaju 24 srpskih državljana nije bilo utvrđeno izvršenje krivičnog dela krijumčarenja. Za odgovor na ovo pitanje smo kontaktirali Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i porodicu SR. Još čekamo odgovor“ , navode u slovačkoj ambasadi za Insajder.

Nakon odluke o proterivanju krajem januara ove godine niko od srpskih državljana koji su radili u slovačkom gradu Njitra nije izašao u javnost da bi govorio o razlozima za deportaciju, ali ni o tome preko kojih agencija su angažovani za rad u Slovačkoj.

Međutim, institucije države Srbije nemaju nikakvo opravdanje zbog toga što, ne samo da nisu ništa učinile da bi zaštitili svoje državljane, a kaznili odgovorne, već i zbog toga nisu uspeli da sakupe ni osnovne informacije o ovom slučaju.

Radnici u smeštaju u Slovačkoj
Foto: privatna arhiva / Radnici u smeštaju u Slovačkoj

Problem je sistemski - institucije bez kapaciteta i jasnih nadležnosti

Kako je Insajder ranije pisao, Slovačka je već godinama jedna od „hit destinacija“ za sezonski rad i tamo su srpski državljani ubedljivo najbrojniji strani radnici. U Slovačkoj je krajem prošle godine radilo 49.478 stranih radnika, najviše Srba, njih 12.259, saopštio je u januaru slovački ministar rada i socijalnih pitanja Jan Rihter.

Sezonski rad u inostranstvu za mnoge je jedino rešenje zbog loše ponuda poslova u Srbiji, ali se često dešava da građani Srbije odlaze na rad u inostranstvo preko agencija koje u Srbiji nisu ni registrovane. U tom slučaju radnici nemaju nikakvu pravnu zaštitu, zbog čega često rade bez adekvatnih dokumenata - i za rad i za boravak u stranoj zemlji.

Slovačka menja propise za lakše zapošljavanje „gastarbajtera“

Slovački parlament usvojio je ove godine izmene propisa kojima će se olakšati zapošljavanje srpskih i radnika iz trećih zemalja u četiri regiona Slovačke gde je nezaposlenost ispod pet odsto i gde fabrike na domaćem tržištu ne mogu da nađu dovoljno ljudi.

U fabrici udeo "gastarbajtera" neće smeti da pređe 30 odsto zaposlenih, a fabrike će biti dužne da ih zaposle po istim uslovima i uz istu platu kao i slovačke radnike.

Prema zakonu, agencijama koje rade bez dozvole za posredovanje, naplaćuju se kazne ili se upućuju na licenciranje Ministarstvu za rad, a tek retko se i gase. Međutim, agencije se često preregistruju pod drugim imenom da bi nastavile svoj rad. Iako je ovo sve češća pojava, očigledno je da nadležne institucije nemaju adekvatan odgovor.

Prema navodima nevladine organizacija Astra koja se bavi trgovinom ljudima i radnom eksploatacijom u inostranstvu, nadležni organi Republike Srbije retko reaguju na prevare posredničkih agencija i kršenja prava srpskih državljana u Slovačkoj.

Ivana Radović iz Astre rekla je nedavno u intervjuu za Insajder  da je mogući razlog za slabe reakcije obe države to što i Srbiji i Slovačkoj, ali i pojedinim poslodavcima odgovara ovakva situacija.

„Verujem da se sve eksploatativne prakse koje postoje prema radnicima migrantima – uključujući i rad bez radne dozvole - u stranim zemljama u velikoj meri dešavaju uz prećutnu saglasnost nadležnih organa, svako tu ima neku korist. A nije retko da i poslodavci koji regularno rade u smislu tretmana radnika, štede na obezbeđivanju radnih dozvola ili im je procedura prekomplikovana, tako da eventualne kazne za neregulisan boravak ukalkulišu u zaradu radnika“, istakla je Radović za Insajder.

Rezultat Protokola o saradnji Slovačke i Srbije – Publikacija

Srbija odlaskom svojih državljana u Slovačku rešava problem nezaposlenosti, dok se novac zarađen u stranoj zemlji svakako potroši u Srbiji. Istovremeno, Slovačka rešava problem manjka radne snage u radno-intenzivnim industrijama, dok slovačke kompanije dobijaju jeftine radnike koji zbog svog polu-legalnog statusa nemaju nikakav ucenjivački potencijal.

U novembru prošle godine, mesec dana nakon deportacije 23 srpska građana, ministri za rad Srbije i Slovačke Zoran Đorđević i Jan Rihter potpisali su protokol o saradnji čiji je cilj bolja i efikasnija saradnja u borbi protiv nelegalnog zapošljavanja srpskih radnika u slovačkim fabrikama.

Međutim, kako pokazuje i ovaj poslednji slučaj prevarenih srpskih državljana u Njitri, očigledno je da je potpisani protokol dve zemlje manje praktičan, a više – protokolaran.

O tome svedoči i to što je Ministarstvo za rad kao rezultat primene Protokola navela Publikaciju koju je izradila slovačka država i kojom se, kako se navodi u odgovoru Insajderu,  „srpski građani informišu o svim bitnim pitanjima u vezi sa zapošljavanjem u Slovačkoj Republici“.

Podsećamo na intervju koji je Insajder radio sa jednom od srpskih državljanki koje su boravile u Slovačkoj krajem 2017. godine.

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.