Jezik

sr

en

Kandidat za predsednika DRI za Insajder: Javna sredstva se troše mimo mogućnosti

Poslanici Skupštine Srbije danas bi, između ostalog, trebalo da se izjasne i o predloženim kandidatima za Savet Državne revizorske institucije, a jedini kandidat za predsednika DRI je Duško Pejović dosadašnji vrhovni revizor nadležan za sektor lokalne samouprave. U razgovoru za Insajder Pejović kao jedan od najvećih problema u trošenju javnih sredstava u lokalnim samoupravama ističe neusklađene planove sa mogućnostima.

 

Duško Pejović
Duško Pejović

U razgovoru za Insajder Duško Pejović kaže da su kršenje Zakona o javnim nabavkama, trošenje novca mimo odobrenog budžeta, ignorisanje javnih konkursa, zakonskih procedura i dalje praksa i način na koji državne institucije i lokalne samouprave troše javna sredstva. Jedan od najvećih problema je, kako kaže, trošenje budžetkih sredstava mimo odobrenih programa.

 

Pejović kaže da lokalne samouprave neposredno nakon kontrole revizora, isprave nepravilnosti ali da se često ponovo vrate na stari model rada.  

„Povrate preuzimanje obaveza, ne u onom obimu, ali u nekom drugom obimu, ali povrati se taj postupak. Često se u jedinicama lokalnih samouprava kao uzrok tih nepravinosti javlja veća želja od mogućnosti. Dakle, želi se više uraditi, izgraditi, a za to nema dovoljno sredstava. Na primer moglo bi biti pitanje vrlo interesantno, koliko u državi ukupno imamo započetih a ne završenih investicija koje traju godinama. Čak i nekih investicija koje su napuštene.“, kaže Pejović.

Trošenje novca mimo odobrenih budžeta je praksa kojoj pribegavaju gotovo sve lokalne samouprave, a reč je kršenju zakona zbog kojeg DRI najčešće i podnosi krivične prijave za iznose preko milion dinara.  Na pitanje Insajdera da li to revizori posmatraju kao alarm za moguću zloupotrebu i korupciju, Duško Pejović kaže da posao revizora nije da istražuje motive i uzroke.

„Obaveza revizora je da utvrdi da li postoji takvo odstupanje, i ako postoji u kom iznosu  postoji. I to kad utvrdimo dužni smo da iskažemo. Šta su motivi, šta su uzroci, to nije naš posao to je aktivnost za druge organe, jer naši izveštaji su javni izveštaji, dostupni su svim organima i pojedincima koji mogu pokrenuti pitanje odgovornosti, a određeni organi su i dužni da ga pokrenu“, kaže Pejović.

On kaže i da za nepoštovanje zakona ne postoje olakšavajuće okolnosti, odnosno loša finansijska situacija na koju se pojedine lokalne samouprave pozivaju.

„ Mi shvatamo okolnosti u kojima se to događa, ali zakon ne predviđa da je to olakšavajuća ili treba da bude oslobađajuća okolnost. To bi bilo isuviše subjektivno tumačenje. Jer zakon je vrlo jasan. On daje  obaveznost svim odgovornim licima  da se ponašaju u duhu zakona. A naša obaveza je da Skupštini Srbije  damo obaveštenje i izveštaj kako korisnici budžetskih sredstava troše javna sredstva“, zaključuje vrhovni revizor Duško Pejović.

Bez odgovornosti za korupciju

Kapaciteti za borbu protiv korupcije u Srbiji su daleko od maksimalno iskorišćenih. Jedan od primera kako se (ne)delovanjem državnih organa, neusklađenim zakonima ili izostankom adekvatnih kazni kao država lišavamo efekata kvalitetne kontrole trošenja državnog novca jeste primer Državne revizorske institucije.

Pre nekoliko dana Državna revizorska institucija je podnela izveštaj o trošenju budžetskih sredstava u Srbiji za 2017. godinu čiji je zaključak da sistem finansijskog upravljanja i kontrole ali i interne revizije u Srbiji još nije uspostavljen. Na taj način se bez adekvatnih sankcija za krivce, povećava mogućnosti zlouptreba u raspolaganju državnim novcem.

U izveštaju se navodi da su u protekloj godini registrovane nepravilnosti rada državnih organa u trošenju 743 milijardi dinara odnosno oko 6,2 milijarde evra. Bez obzira što navedena suma nije nestala, odnosno pokradena, dovoljno govori o manama mehanizma kontrole i velikim mogućnostima za zloupotrebu.

Iako su ove, kao i prethodnih godine uočene brojne nepravilnosti u trošenju budžeta i javnim nabavkama, Državna revizorska institucija i dalje nema ovlašćenja da utiče na ove mehanizme.

Kao jedan od najvažnijih antikorupcijskih mehanizama države, DRI kontroliše sve tokova novca iz državnog budžeta. Međutim, DRI ima manjak ovlašćenja kada je u pitanju procesuiranje i svodi se na predlog sudu, odnosno tužilaštvu kada su u pitanju krivične prijave, a one se podnose za iznose od preko million dinara.

Posledica takvog sistema jeste i malo pravosnažnih presuda.

Osim nedostatka ovlašćenja i manjka presuda, na neefikasnost u kontroli i sprovođenju jednog od najvažnijih antikorupcijskih mehanizama države utiču i blage kazne od na primer 20.000 dinara za višemilionski propust u javnoj nabavci. Prekršiocima zakona na ruku idu i rokovi zastarevanja od svega godinu dana koji su direktna posledica neusaglašenosti Zakona o javnim nabavkama i Zakona o prekršajima.

"U Srbiji nije uspostavljen sistem finansijske kontrole i upravljanja interne revizije a za ovo neuspostavljanje sistema do sada nije propisana nijedna kazna," poručio je odlazeći direktor ove institucije Radoslav Sretenović.

Sve ove nepravilnosti poznate su već godinama, međutim odgovornosti nema.

“Čak i oni slučajevi koji budu prijavljeni, i gde nekakva procedura bude pokrenuta, ne završavaju se kaznama, a da ne govorim o tome da u javnim nabavkama veliki deo nepravilnosti i ne bude otkriven", izjavio je na predstavljanju izveštaja programski direktor Transparentosti Srbije Nemanja Nenadić.

 Nezavisna državna institucija – kontrolor

Državna revizorska institucija je samostalna i nezavisna državna institucija, a ujedno i najviša kada je u pitanju revizija javnih sredstava u Republici Srbiji.

DRI je formalno osnovana 2005. godine Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji. Srbija je na taj način trebalo da izađe iz grupe malog broja evropskih država koji nemaju ovu kontrolnu instituciju. Ipak, od osnivanja do prvog izveštaja Državne revizorske institucije prošle su čak četiri godine.

Iako su stranke predlagale članove saveta DRI, što su mnogi ocenili kao nedozvoljeni uticaj partija, nije postojala politička volja da se na pravi način i u punom kapacitetu formira ova kontrolna institucija. Bilo da su u pitanju plate, probijanje rokova, izostanak finansiranja elementarnih potreba ili zapošljavanja adekvatnog broja ljudi, učinili su da DRI prvi izveštaj o republičkom budžetu predstavi tek krajem 2009. godine, što je rezultiralo povlačenjem završnog računa Vlade Srbije.

 

Ignorisanje antikorupcionih institucija

Slučaj DRI nije jedini kada je borba protiv korupcije i transparentnost državnih organa u pitanju.

Predlog novog zakona o pristupu informacijama od javnog značaja koji se nalazi u procesu javne rasprave kritikovala je stručna javnosti jer predviđa manji broj dostupnih informacija. Podsetimo, još uvek važeći Zakon odlično je ocenjen u inostranstvu.

S druge strane, novi zakon koji bi Agenciji za borbu protiv koprupcije trebalo da da veća ovlašćenja, na čekanju je još od 2013. godine kada je Ministarstvu pravde dato 12 meseci da pripremi nacrt i pošalje ga Vladi na razmatranje. Zakon još nije u proceduri.

Takođe, iako postoji obaveza, izveštaji Poverenika za pristup informacijama od javnog znača i zaštitu privatnosti ličnosti i Zaštitnika građana se već godinama nisu našli pred poslanicima u Skupštini Srbije.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.