Jezik

sr

en

Ministarstvo pravde nije usvojilo ključne kritike struke na izmene Ustava o pravosuđu

Uprkos tvrdnjama ministarke Nele Kuburović da će usvojiti preporuke struke, Ministarstvo pravde u najnovijem Nacrtu ustava o pravosuđu, prema analizi novinara Insajdera, nije promenilo najspornije članove predloženog Ustava. Naprotiv, Ministarstvo je čak dodalo novu odredbu kojom još više „disciplinuje“ sudije unutar Viskog saveta sudstva.

Ministarstvo pravde objavilo je danas najnoviji Nacrt Ustava u delu o pravosuđu. Neke kritike struke, kako se može videti u konačnom tekstu Nacrta, usvojene su, ali ipak najspornije odredbe su ostale, uz „kozmetičke“ izmene.

Tako je predviđen isti sastav Visokog saveta sudstva, koji čine pet sudija i pet istaknutih pravnika.

Nakon kritika struke da nije jasno ko bi mogao biti „istaknut pravnik“, Ministarstvo je to delimično preciziralo. 

U toku javne rasprave na izmene Ustava jedna od glavnih zamerki struke, osim izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bila je i odredba o istaknutim pravnicima koja nije detaljno definisana. U novom tekstu Ustava Ministarstvo pravde navodi da se istaknutim pravnikom smatra diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji ima najmanje deset godina radnog iskustva u pravnoj oblasti iz nadležnosti Visokog saveta sudija/tužilaca, koji se dokazao stručnim radom i uživa lični ugled.

Ipak, Ministarstvo je dodalo novu spornu odredbu u kojoj se praktično navodi da može doći do raspuštanja VSS-a ukoliko se oko određene odluke ne usaglase sudije i istaknuti pravnici unutar Visokog saveta sudstva.

„U slučaju da Visoki savet sudstva ne odluči u zakonom određenim pitanjima iz svoje nadležnosti, u roku od 30 dana kada je o tome prvi put odlučivao, svim članovima Visokog saveta sudstva prestaje mandat“, nova je odredba koju Ministarstvo pravde nije obrazložilo dodatno.

U skladu sa primedbama struke, iz Nacrta Ustava je uklonjena odredba kojom se omogućava da  ministar nadležan za pravosuđe pokrene disciplinski postupak protiv sudije. Ipak, kada su u pitanju tužioci, ova mogućnost i dalje postoji.

„Ministar nadležan za pravosuđe i Vrhovni javni tužilac Srbije mogu pokrenuti disciplinski postupak protiv javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali ne mogu da odlučuju u disciplinskom postupku“ , navodi se u članu koji su mnoga strukovna udruženja kritikovala.

Ostaje nejasno zašto je Ministarstvo pravde ovo mogućnost ostavilo ministru kada su u pitanju tužioci, a uklonilo je kada su u pitanju sudije.

Kada je u pitanju izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, u konačnoj verziji koje je predložilo Ministarstvo pravde, novost je da se uvodi posebna komisija koja bi birala članove na osnovu predloženih kandidata.

Naime, ukoliko posle okončanog javnog konkursa poslanici većinom ne izaberu predložene kandidate predviđa se da to uradi komisija koju čine predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

Ministarstvo: Uneta i „sasvim nova rešenja“

Nakon objavljivanja konačnog teksta Nacrta Ustava, Ministarstvo pravde je saopštilo da je „usaglašeni tekst ustavnih izmena prosleđen Venecijanskoj komisiji“. To znači da struka neće imati priliku da reaguje na nove odredbe koje su ubačene na inicijativu Ministarstva pravde, iako i samo Ministarstvo u saopštenju navodi da su u Nacrt uneta „i sasvim nova rešenja“.

Kao novo rešenje, Ministarstvo navodi definisanje zaštitnog mehanizma koji treba da omogući izbor svih članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, i da spreči blokadu njihovog izbora.

Dodaju i da je uvedeno preciznije definisananje pojma istaknuti pravnik, što je bio jedan od zahteva stručne javnosti tokom javne rasprave.

„Detaljno su navedeni i razlozi za razrešenje sudija i zamenika javnog tužioca, a izmenjene su i odredbe o premeštaju sudija, kao i nespojivost funkcija sudija, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca“, nabraja u saopštenju Ministarstvo.

Ministarstvo ukazuje i na činjenicu da je u delu koji se odnosi na rad Visokog saveta sudstva, izostavljen „zlatni glas“ predsednika VSS, prilikom glasanja članova VSS.

Ministarstvo pravde napominje da bez pozitivne ocene Venecijanske komisije radnog teksta ustavnih amandmana neće ići u dalju proceduru usvajanja.

Ilić: Tužilaštvo pod političkim starateljstvom zarobljeno u vremenskoj kapsuli

Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca i Poverenik za samostalnost kaže za Insajder da konačna verzija Nacrta Ustava ipak ne donosi suštinske razlike na koje je struka ranije upozoravala. Ilić dodaje da će sada tužilaštvo, kao organ gonjenja, biti pod dvostrukim ključem političke kontrole.

„S obizirom na to da je zadržan strogi centralizam javno tužilaštvo će ostati zarobljeno u 'vremenskoj kapsuli' „ , kaže Ilić dodajući da je opet propuštena šansa da se tužilaštvo promeni, ojača i reformiše.

On navodi da je najveći problem to što u Državnom veću tužilaca, odnosno novom Visokom savetu tužilaca sami tužioci čine manjinu, što samim tim znači prevlast političke u odnosu na pravosudnu vlast.

„Može se reći da će tužilaštvo biti pod političkim starateljstvom što će samim tim na primer značiti da tužilaštva neće imati snage da se bave visokoprofilnim slučajevima korupcije“ , navodi Ilić podsećajući da je upravo to jedna od glavnih primedbi prilikom otvaranja poglavlja 23 i 24 u procesu pristupa Srbije Evropskoj uniji. 

Goran Ilić
Goran Ilić

Ovakav sastav Državnog veća tužilaca, u kome ima četiri tužioca, pet istaknutih pravnika, ministar nadležan za pravosuđe i Vrhovni javni tužilac, kako navodi Ilić u suprotnosti je sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava koji u jednoj svojoj odluci zaključuje da o disciplinskim postupcima nosioca pravosudnih funkcija treba da odlučuju upravo nosioci pravosunih funkcija.

On dodaje da je čudno da je prošla Vlada u svom akcionom planu navodila da u sastavu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca mora biti bar polovina tužilaca i sudija, dok je ova Vlada Zaključkom usvojila predloženi Nacrt Ustava u kojem su sudije u tužioci u ovim telima u manjini.

Ilić na kraju ipak dodaje da ima i dobrih stvari u odnosu na prvi tekst Ministarstva pravde.

"Važno je da je uklonjena odredba o reizboru zamenika javnih tužioca, brisana je odredba o premeštanju, vraćena je lična samostalnost zamenika javnih tužilaca" , nabraja Ilić dodajući ipak da je i dalje ovakav tekst suštinski korak unazad u odnosu na postojeće ustavne garancije.

Podsetimo, Ministarstvo pravde objavilo je krajem januara Radni tekst izmena Ustava o pravosuđu.

Ovaj radni tekst, udruženja sudija i tužioca, iz dana u dan su kritikovala navodeći su da su amandmani neprihvatljivi i tražila da se oni povuku.

Između ostalog, to su tražili Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, a povlačenje amandmana zatražio i Nacionalni konvent za EU.

U predloženim amandmanima, kako je pokazala analiza Insajdera, krije se zapravo stavljanje pravosuđa pod daleko veću kontrolu izvršne vlasti.

Uprkos zahtevima struke ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je, tokom poslednjeg okruglog stola, da neće biti povlačenja Nacrta izmena Ustava Srbije koji se odnosi na pravosuđe. 

 

Na pitanja novinara Insajdera zašto ignoriše mišljenje struke time što ne povlači amandmane, iako to traži sudije, tužioci, nevladine organizacije i tako šalje poruku da je mišljenje struke ne zanima, ministarka je rekla da je mišljenje struke interesuje i da će nakon što pogleda sve argumentovane kritike, izaći s izmenjenim tekstom. 

 

Mina Milanović, Dijana Babić

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.