Jezik

sr

en

Vlada krši sopstveni zakon – umesto profesionalnog, partijski menadžment u javnim preduzećima

Dok Vlada Srbije, bez ikakvog objašnjenja, krši Zakon koji je sama donela, dok se krše obećanja najviših predstavnika vlasti, najveća javna preduzeća vode politički imenovani rukovodioci, čije su poslovne odluke neretko zapravo politički motivisane. Istovremeno je reč o najvećim preduzećima u Srbiji, čiji su i dugovi, godinama dostigli toliki nivo da mogu ozbiljno da ugroze državni budžet. Kada se pogledaju samo dugovi pet velikih preduzeća jasno je da je uvođenje profesionalnog menadžmenta, što Vlada uporno odlaže, jedan od prvih neophodnih koraka uvođenja reda u poslovanje preduzeća koja upravljaju javnom i državnom imovinom.

Vlada i javna preduzeća
Vlada i javna preduzeća

Osim nesprovođenja javnih konkursa u zakonom propisanom roku, Vlada Srbije se oglušila i o zabranu imenovanja partijskih funkcionera na direktorske funkcije.

U v.d statusu već dve godine na čelu Elektroprivrede Srbije je Milorad Grčić inače član i funkcioner Srpske napredne stranke. Fiskalni savet je nedavno upozorio na drastičan rast dugovanja ovog preduzeća koja su u 2016. iznosila oko milijardu evra.

Zašto se ne poštuje Zakon o javnim preduzećima?

Veliki deo duga je nasleđen od prethodnih direktora. Činjenica je da su dugovi nastajali, vraćani, pa se pravili novi. Uprkos tome, od 2000. godine do danas a da su na čelu EPS-a uvek bili kadrovi najjače vladajuće stranke u tom trenutku.

Do smena nije došlo ni kod najvećih gubitaša poput  Srbijagasa i RTB Bor-a, koja godinama vode Dušan Bajatović i Blagoje Spaskovski. I jedan i drugi su funkcioneri političkih stranaka, Socijalističke partije Srbije i Srpske napredne stranke, što je zakonom zabranjeno.

Partijska knjižica važnija od rezultata

Javno preduzeće „Srbijagas“ već gotovo 10 godina vodi Dušan Bajatović, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije. To preduzeće  godinama beleži veliki minus  i na čelu je liste najvećih gubitaša. Prema podacima Agencije za privredne registre iz Bilansa uspeha, ovo preduzeće od 2013. do 2016. beleži svake godine gubitke od oko milijardu evra.  S druge strane, iako smanjena u odnosu na prethodne godine, dugovanja Srbijagasa su i dalje visoka, oko 300 miliona evra. Ovakvi rezultati međutim nisu bili dovoljan razlog za Vladu Srbije da smeni Bajatovića i sprovede javni konkurs za izbor novog direktora.

Za direktore Srbijagasa i Koridora Srbije su raspisani konkursi, ali direktori nisu izabrani na njima, iako su u slučaju Srbijagasa, prema istraživanju Insajdera,  bile najmanje četiri prijave za tu funkciju.

Ista situacija je i sa direktorom RTB Bor Blagojem Spaskovskim, koji je na čelu tog preduzeća od 2008, kada je  počeo novi investicioni ciklus u Boru.

Insajder se poslovanjem RTB-a Bor bavio u serijalu Rudnik dugova još 2013. Uprkos brojim dokazima o tome da se novi investicioni ciklus u Boru pretvorio u nekontrolisano trošenje sredstava, do danas za to niko nije odgovarao.

Najbolji primer za to je gradnja nove Topionice, za koju su troškovi uvećani trostruko za tri i po godine godine - sa 100 na čak 300 miliona evra.

Na isti način su uvećavana i dugovanja RTB Bora. Naime, prema podacima iz APR-a od 2013.  sa oko 280 miliona evra, dugovanja su u 2016. skočila na oko 1,2 milijarde evra. Ove brojke, međutim, očigledno nisu bile jače od partijske knjižice.

Spaskovski je inače menjao partijske knjižice u skladu sa promenama vlasti na republičkom nivou.

Ono što je činjenica, samo iz ovih primera, je da javna preduzeća i dalje služe za kupovinu socijalnog mira, koji na kraju opet plaćaju sami građani, nekada na odloženo ili na kroz drugi račun. Osim toga, u svim ovim preduzećima novinari Insajdera su pronašli primere ulaganja koja nemaju logična objašnjenja. U Srbijagasu je to gasifikacija, u RTB-u Topionica, a u EPS-u softveri.

Istovremeno, dugovi ovih preduzeća su toliki da mogu da ugroze celu državu i reforma ovih preduzeća je nešto što od Srbije traže i Evropska unija i MMF.

Stavka – dugoročne obaveze

Dugoročne obaveze uglavnom su nastajale godinama i decenijama, poput dugoročnih kredita za neku veću investiciju kao što je kupovina stana.

Neto dobitak ili gubitak u poslovanju preduzeća, koji se prikazuje na kraju godine, najjednostavnije rečeno su prihodi i trškovi u toku jedne godine, tekući prihodi od plate i tekući rashodi za redovne mesečne obaveze.

Od 2013. Neka od preduzeća tako prikazuju dobit na kraju godine, ali se ne pominje da im se uvećavaju dugoročne obaveze, čak i u slučajevima da je ratu za prethodno uzete kretite ili obaveze platila država iz budžeta.

Pod dugoročnim obavezama se pre svega podrazumevaju krediti i druge vrste pozajmica koje će se vraćati u dužem periodu od jedne godine. 

Kada se posmatraju dugoročne obaveze pet velikih javnih i državnih preduzeća, a koja su poznata kao najveći dužnici- EPS, Srbijagas, RTB Bor, Putevi Srbije, Pošta Srbije -  u periodu od 2011. zaključno za poslednjim objavljenim izveštajima za 2016, teško je izvući zaključak da je situacija stabilna.

U nekim se godinama i slučajevima uvećavaju, u nekim smanjuju, odnosno variraju, ali će svaki od ovih dugova morati da preuzmu građani, ukoliko preduzeća ne budu mogla da ih vraćaju, što se primera radi redovno dešava u slučaju Javnog preduzeća Srbijagas.

Ovde možete videti pregled dugoročnih obaveza iz javnih finansijskih izveštaja pet najvećih preduzeća u kojima nije imenovan profesionalni menadžment. 

Pregled dugoročnih obaveza prikazan po godinama u dinarima:

JP EPS – v.d. direktora je funkcioner SNS-a Milorad Grčić od marta 2016. 


31. 12. 2016.

125.933.210.000
31. 12. 2015. 113.430.676.000
31. 12. 2014. 77.907.168.000
31. 12. 2013. 68.480.151.000
31. 12. 2012. 62.131.899.000
31. 12. 2011. 48.214.119.000

 

JP Srbijagas – generalni direktor je funkcioner SPS-a Dušan Bajatović od oktobra 2008.  

31. 12. 2016. 35.511.896.000
31. 12. 2015. 58.614.336.000
31. 12. 2014. 76.084.946.000
31. 12. 2013. 80.502.916.000
31. 12. 2012. 69.603.243.000
31. 12. 2011.  47.795.260.000

 

JP Putevi Srbije – v.d. direktora je Zoran Drobnjak od decembra 2007.

31. 12. 2016. 45.076.523.000
31. 12. 2015. 48.352.205.000
31. 12. 2014. 49.589.484.000
31. 12. 2013. 49.208.463.000
31. 12. 2012. 54.362.034.000
31. 12. 2011. 52.171.206.000


Državno preduzeće RTB Bor – generalni direktor je Blagoje Spaskovski od oktobra 2008.  

31. 12. 2016. 141.212.969.000
31. 12. 2015. 52.719.464.000
31. 12. 2014. 52.243.551.000
31. 12. 2013. 33.531.122.000
31. 12. 2012. 32.693.856.000
31. 12. 2011. 24.219.748.000
31. 12. 2010. 15.898.548.000


JP Pošta Srbije – v.d. direktora je Mira Petrović iz PUPS-a od septembra 2016.

31. 12. 2016. 2.396.643.000
31. 12. 2015. 3.086.358.000
31. 12. 2014. 3.790.968.000
31. 12. 2013. 4.277.346.000
31. 12. 2012. 5.014.961.000
31. 12. 2011. 5.585.709.000

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.