Jezik

sr

en

Aerodrom Niš: Činjenice u senci političkih parola

Racionalni, a pre svega ekonomski argumenti u vezi sa tim da li država ima „opravdanje“ za preuzimanje aerodroma od Grada Niša, gotovo da se ne čuju. Najavu preuzimanja aerodroma jedan broj građana Niša doživeo je kao bahatost države u odnosu na lokalnu samoupravu i građane Niša, a takvom utisku doprinose i poruke samih predstavnika države, kao i činjenica da nije jasno rečeno šta je ideja.

flyfromnisairport: Aerodrom u Nišu
Foto: flyfromnisairport / Aerodrom u Nišu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić jutros je posetio Niš, povodom završetka radova novog pogona fabrike Leoni, a to je njegova prva poseta ovom gradu od kada je počela polemika oko niškog aerodroma. U večernjim satima je održan i protest građana koji se protive zahtevu države da preuzme niški aerodrom, a koji su podržale opozicione stranke.

Hronologija ključnih događaja i izjava u ovoj polemici, u kojoj ni jedna ni druga strana ne nudi dovoljno jasnih informacija i argumenata, ovako je izgledala:

  • Predstavnici Vlade Srbije 22. marta ove godine potpisuju sa francuskom kompanijom Vansi ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma "Nikola Tesla".        
  • Gradonačelnik i Veće, odnosno lokalna vlada grada Niša 30. marta, po preporuci Vlade Srbije, donose odluku da imovina i osnivačka prava niškog aerodroma "Konstantin Veliki" pređu u državno vlasništvo, ali da bi odluka bila konačna, potrebno je da je potvrdi i Skupština grada Niša.
  • Usledili su protesti jednog broja građana i formirana je građanska inicijativa „Ne damo niški aerodrom“. Proteste je inicirao bivši narodni poslanik Miloš Bošković.
  • U posetu Nišu 3. aprila odlazi ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koji je nekoliko desetina građana Niša dočekalo uz zvižduke. Nije usvojena njena argumentacija da država zapravo želi brže da ulaže u niški aerodrom i da Grad to ne može sam, da će letova biti kao i do sada, i da će sve ostati isto, s tim što će država više ulagati u razvoj, te da „Aerodrom ostaje u Nišu“ i nigde ne ide već samo formalno prelazi u vlasništvo države.
  • Istog dana mediji prenose izjavu predsednika Vučića koja je samo podstakla revolt građana koji se ovakvoj odluci protive: "Hoćete da Niš upravlja aerodromom, nema problema, samo nemojte da tražite pare za investicije".
  • Sednica Skupštine Grada na kojoj je 10. aprila trebalo da bude potvrđena odluka o tome da niški aerodrom prelazi u vlasništvo države odložena je nakon što je održan tajni sastanak u centrali SNS-a u Beogradu sa predstavnicima niškog odbora SNS-a.
  • U međuvremenu su najveći politički oponenti Vučića i SNS-a podržali inicijativu „Ne damo niški aerodrom“. Na protestima se videla ikonografija inciiajtive „Ne da(vi) mo Beograd“, ali su pojedinci iz političkih partija poručili da građanske inicijative ne mogu da prisvajaju teme i proteste.
  • Najavljen je dolazak predsednika Aleksandra Vučića u Niš, a predsednik u međuvremenu poručuje i da su protesti, u kojem učestvuje i određen broj građana Niša, za koga god da su glasali, „najtupaviji protesti koje je video u životu“.
  • Nakon ovoga, a povodom najave Vučićevog dolaska u Niš, zakazan je novi protest onih koji se protive davanju aerodroma državi. Protest je najavljen pod sloganom „Iš iz Niš“.

Predsednik Srbije otišao je danas pre podne u Niš da, kako je rekao, „preda izveštaj“, uz poruku da se ne plaši.

Održan je i protest, ali poslepodne. Organizatori su poručili da su građani revoltirani time što predsednik njihove proteste naziva tupavim, a predstavnici opozicionih stranaka da podržavaju „pravdenu borbu građana Niša da sačuvaju imovinu grada“. Protest su podržale gotovo sve opozicione stranke, tačnije  stranački odbori Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke, Dosta je bilo, Levice Srbije, Narodne stranke, Niške inicijative, Nove stranke, Dveri, Pokreta za preokret i Pokreta slobodnih građana. 

Dok se prebrojava ko je uspeo da okupi više pristalica, uz optužbe da je SNS pristalice dovodio iz cele Srbije, činjenicama i argumentima retko se ko bavi.

Argumenti države

Glavi argument koji iznose predstavnici države su da se niški aerodrom poslednjih godina razvijao uz pomoć državnog budžeta i zahvaljujući svojevrsnom „otimanju“ putnika beogradskom aerodromu.

U prilog ovoj tezi se iznosi to što je niški aerodrom smanjio troškove i tako doveo lou kost kompanije, koje su se sa beogradskog prebacile na niški aerodrom.

Predsednik Srbije je danas u Nišu rekao da država još nije donela konačnu odluku o vlasništvu nad aerodromom u Nišu i da se lako može dogoditi da on ostane u gradskom vlasništvu. Za proteste u Nišu je rekao da imaju političku pozadinu, ali da je demokratsko pravo svakoga da protestuje. 

"Došao sam da vam predam izveštaj za ono što smo radili prethodnih godina i meseci, a govorili su mi - ne smeš da dođes u Niš, oteraćemo te. Da li mislite da je trebalo da se plašim, kad sam doveo sve ove fabrike, gradio puteve, najmodermniji Klinički centar, za razliku od onih koji su samo rušili i razarali?", zapitao je Vučić.

"Jel treba da se tresem od straha što sam došao u Niš? Od koga? Ko je od njih pokazao snagu i hrabrost, osim što su opljačkali sve što su stigli. Ali za to ne treba hrabrost nego bezoobrazluk". 

Međutim, osim političkih parola ni od predsednika Srbije nije se mogla čuti jasna argumentacija države za to što traži preuzimanje niškog aerodroma. Ponovio je samo da su ulaganja koje je grad Niš imao u opremanje tog aerodroma došla iz republičkog budžeta i da bi Vladi Srbije odgovaralo da Niš u potpunosti preuzme sve obaveze oko aerodroma, ali da je pitanje da li Grad uopšte može to da izdrži. 

Rekao je da je država uložila 3,6 miliona evra u Aerodrom Niš, grad Niš još 2,2 miliona, ali i da bi trebalo znati koliko je Niš dobio novca u milionima evra iz budžetske rezerve, prošle i  pretprošle godine.

"Ako grad Niš to ima - nama lakše! Ali nemojte da obmanjujete građane i da pravite atmosferu da je Vlada Srbije ovde strano telo. A svako za svoju politiku mora da plati cenu".

Predsednik Srbije je rekao i da država može da ulaže i u razvoj drugih aerodroma u Srbiji, poput aerodroma Morava kod Kraljeva ili Ponikve kod Užica. 

Tajni motiv države

Problem je pre svega nastao tako što su zvaničnici Vlade, ali i niški funkcioneri vladajuće većine iznosili više različitih razloga zbog čega je država odlučila da preuzme aerodrom „Konstantin Veliki“.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović izjavio je da odlukom da prenese u državno vlasništvo imovinu i osnivačka prava aerodroma "Konstantin Veliki", Grad Niš nije "nikome ništa poklonio", već je ispunio ugovornu obavezu prema državi i Ministarstvu odbrane za zemljište preuzeto od Vojske još 2009. godine.

Ispostavilo se da ovo nije pravi razlog a najviše polemike izazvale su dijametralno suprotne izjave predstavnika vlasti o tome šta je pravi motiv preuzimanja niškog aerodroma od grada, posebno imajući u vidu drastičan rast broja putnika poslednjih godina i praktično oživljavanje tog aerodroma.

Odluka države da preuzme Niš vremenski se poklapa sa odlukom države da sa francuskim Vansijem potpiše ugovor o koncesiji za beogradski aerodrom u narednih 25 godina.

Da je preuzimanje niškog aerodroma povezano sa koncesijom beogradskog, potvrdili su pojedini državni zvaničnici u nekoliko navrata, dok su drugi to negirali.

Predsednik Vučić je 14. januara na RTS-u izjavio da je sa Vansijem ispregovarano da Niš, Ponikve i Morava mogu porasti do milion putnika u sledećih 12 godina, ali nije bilo jasno da li se ograničenje odnosi zbirno na sve aerodrome.

Kritikovao je tada i rukovodstvo niškog aerodroma, uz komentar da je država „pustila“ niškom aerodromu da se razvija:

„Pustili smo Niš usprkos činjenici da manadžment tog aerodroma nije shvatio da tako smanjuje brojke rasta Nikole Tesle“.

Zoran Ilić, pomoćnik ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture takođe je rekao da će država plaćati penale Vansiju, koncesionaru beogradskog aerodroma Nikola Tesla ukoliko broj putnika na niškom aerodromu Konstantin Veliki pređe milion.

S druge strane, ministarka Mihajlović je u više navrata tvrdila da se “Konstantin Veliki” i Niš ni na koji način ne pominju u ugovoru o koncesiji sa Vansijem. Ona je istovremeno obećala da će ugovor o koncesiji za beogradski aerodrom biti objavljen kada se završi primopredaja sa koncesionarom.

Sumnje da je ograničavanje rasta niškog aerodroma zaista pravi razlog prebacivanja ovog preduzeća državi podgrevala je i činjenica da nisu poznati detalji i uslovi davanja koncesije za beogradski aerodrom Vansiju.

Pitanje da li država i koliko ima pravo da se meša u razvoj aerodroma kojim upravlja lokalna samouprava, poslednjih godina uspešno, i da li centralna vlast, imajući u vidu širu sliku može odluku i da nametne, pitanje je koje zahteva mnogo ozbiljniji odgovor od političkih parola

Posebno kada se sagledaju argumenti protiv odluke države.

Argumenti protiv zahteva države

Osim političkih parola, argumenati i kontsruktivni predlozi nisu se mnogo čuli ni od organizatora protesta, ni od opozicije koja je proteste podržala.

U tekstu koji je potpisao analitičar Alen Šćurić a koji je objavljen na Vadzuhoplovnom portalu Srbije „Tango six“ navode se brojne činjenice koje odluku države osporavaju.

Drastičan rast putnika sa 1335 u 2014. godini na 331.582 u 2017. godini prvi su podaci koji govore u prilog uspešnoj strategiji aktuelnog menadžmenta niškog aerodroma. Šćurić dalje navodi da ono za šta je Nišu trebalo dve i po godine, drugima je trebalo 10, pa i 20 godina.

Zanimljiv je međutim podatak da Niš nije svoj rast zasnivao samo na većem broju putnika, već i na razvoju kargo usluga, a to je opet postignuto povezivanjem različitih oblika transporta robe.

Kada je reč o tvrdnji predstavnika države da se niški aerodrom razvijao tako što je smanjivan broj putnika na beogradskom, Šćurić iznosi podatke koji govore drugačije.

„Niš je svoje putnike prvenstveno oteo Skopju, Sofiji, Prištini i autobusnim putnicima. Tek vrlo malen dio putnika putovao je preko Beograda. Najoptimističnije procjene govore da se radi o 15% putnika“, navedeno je u ovoj analizi. 

Istovremeno, ovaj analitičar pobija i tezu da su potrebna velika sredstva za razvoj niškog aerodroma. Međutim, za razliku od predstavnika države koji tvrde da je za razvoj potrebno 15 miliona evra, Šćurić tvrdi da je iznos duplo manji, jer primera radi „kontrolni toranj ne gradi ni država, ni aerodrom, nego njegov korisnik, SMATSA, koja se ne finansira od države nego od korisnika vazdušnog prostora“.

On negira i podatak koji je iznela ministarka Mihajlović da je država uložila 3,6 miliona evra u Aerodrom Niš od 2014. do 2017. Naime, Šćura navodi da je država ovde računala i novac koji su ulagali Direktorat ili Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), koja je nezavisna od finansija države i zavisi samo od finasiranja iz EU, a ove institucije bi svakako ulagale, ko god da je vlasnik, grad ili država. 

Šćurić se slaže sa ocenom da a Grad Niš nema ni pola od iznosa koji pominju predstavnici države, odnosno 7,5 miliona evra ali takođe navodi primere u svetu i regionu gde je lokalna samouprava uglavnom vlasnik manjih aerodroma, iako je u njihov razvoj ulagala država.

Na kraju se može zaključiti samo da su ipak predstavnici države u ovom trenutku dužni konkretnije argumente, kontra- argumente i objašnjenja u vezi sa odlukom o preuzimanju niškog aerodroma. Sve drugo je u domenu dnevne politike.

Irena Stević

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.