Jezik

sr

en

Nedimović i Ješić u Insajder debati o uzurpiranom zemljištu, Al Ravafedu, malinarima...(VIDEO)

U srpskoj poljoprivredi pojedini problemi se ponavljaju iz godine u godinu - protesti poljoprivrednika zbog malih subvencija, visoke cene goriva ili niske otkupne cene malina. Gostujući u Insajder debati ministar poljoprivrede Branislav Nedimović između ostalog je rekao da je tek sada moguće rešavanje nekih problema, dok je funkcioner DS-a i bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić postavio pitanje kako je moguće da se Srbija sada predstavlja kao „balkanski tigar“ , a da subvencije poljoprivredi još nisu dostigle nivo pre ekonomske krize.

Govoreći o zamerkama državi koje poljoprivrednici ponavljaju gotovo dve decenije, poput protesta malinara ili onih zbog cene goriva, ministar Nedimović je rekao da je reč o problemima koje nije moguće rešiti za „tri minuta“.

„Sad se pruža prilika da rešimo priču sa gorivom, jer država ima stabilne finansije i ima mogućnosti kako to da reši. U budućnosti ćemo to rešiti“, rekao je Nedimović.

Na pitanje novinarke Insajdera da li je upoznat sa navodima o kartelskom udruživanju vlasnika hladnjača, Nedimović je istakao da se tim pitanjem bavila Antimonopolska komisija, ali i da je zlatno doba malinarstva iza nas.

„Mi sa malinarima razgovaramo, a ne šaljemo policiju na njih“ rekao je Nedimović, dodajući da će i taj problem biti rešen.

Goran Ješić je istakao da je jedan od najvećih problema taj što su subvencije i budžet ministarstva poljoprivrede znatno manji nego što je bio pre svetske ekonomske krize.

Zna li država koliko ima zemljišta

Predstavnici države godinama iznose različite informacije o tome koliko poljoprivrednog zemljišta država ima u svom vlasništvu, pa se može zaključiti da država zapravo i ne zna sa koliko zemljišta raspolaže u ime građana. Ministar Nedimović tvrdi da država zna koliko ima poljoprivrednog zemljišta, ali da će u avgustu spisak biti i zvanično završen.

Kada je reč o tome koliko tačno država ima zemljišta, radi se o promenjljivoj kategoriji zbog transformacija kroz koje država prolazi pre svega u domenu restitucije, rekao je Nedimović. Iako je Snežana Bošković Bogosavljević, koja je pre Nedimovića vodila ovaj resor, izjavila da država ima više od 800.000 hekatara zemljišta, ministar Nedimović kaže da država ima 498.000 hektara.

„U avgustu mesecu ćete imati kompletan informacioni sistem, sa svim državnim poljoprivrednim zemljištem, sa svakom parcelom, gde ćete da znate u kakvom je ona status, ko je njen zakupac, ukoliko je izuzeta od prava zakupa zbog čega je izuzeta iz prava zakupa , da li je reč o pašnjaku, da li je reč o močvarnom zemljištu, da li je reč o građevinskom zemljištu, koji je kvalitet, znaćete po kojoj ceni je zemljište dato , da li je dato na osnovu licitacije ili prava prečeg zakupa ukoliko su u pitanju voćari ili stočari, ili pravo prvenstva zakupa , pošto je to treća opcija koja postoji, a to je mogućnost davanja na 30 godina. Koja je investicija, sve ćete znati“.

Na pitanje kako je moguće da država u periodu od 2002. do 2015. kroz proces privatizacije poljoprivrednih kombinata izgubi više od 100.000 hektara zemljišta tako što su se pojedinci upisivali kao vlasnici, a što je utvrdio Savet za borbu protiv korupcije, Nedimović je između ostalog rekao da to nije pitanje za njega jer u vreme privatizacije nije bio na funkciji na kojoj se danas nalazi. Na pitanje šta je kao ministar poljoprivrede preduzeo tim povodom, rekao je da država vodi brojne upravne sporove.

Imajući u vidu da je problem nastajao i u vreme kada je DS vodio Vladu, isto pitanje postavili smo i Goranu Ješiću. On kaže da je zakon tu bio jasan.

„Sama privatizacija kombinata se dešava odmah posle 5. oktobra, dominantno između 2004. do 2007. Ko god je davao saglasnost da se državno zemljište uknjiži na privatnog vlasnika to je krivično delo. To je bilo zabranjeno zakonom i danas je zabranjeno zakonom“, rekao je Ješić.  

Ulaganje iz Emirata u poljoprivredu

Na pitanje zašto su predstavnici države Srbije najavljivali saradnju sa svetski poznatom kompanijom Al Dahra iz Emirata, a na kraju je posao realizovan sa tada tek osnovanom kompanijom Al Ravafed, Nedimović je rekao da ne zna zašto se to desilo.

„Al Dahra je verovatno iz komercijalnih razloga odlučila da odustane od ulaganja u Srbiju“, rekao je Nedimović.

Istraživanje Insajdera je pokazalo da je Vojska Srbije za tri godine, koliko njeno zemljište koristi Al Ravafed, izgubila milion i po evra a da pri tome nije poznato ni da li je ova firma ispunila svoje ugovorne obaveze po pitanju ulaganja. Na pitanje o efektima ulaganja kompanije Al Ravafed Srbija, u kojoj  država Srbija ima manjinski udeo u vlasništvu, Nedimović je rekao da je ta kompanija izgradila neke od najmodernijih sisitema za navodnjavanje u Srbiji.

Na pitanje da li je izgrađeno sve što je predviđeno ugovorom, Nedimović je odgovorio da  je ostao jedan segment.

„Ukupno 7.300 hektara bi trebalo da bude pod sistemima za navodnjavanje, a za oko 6.400 hektara su izdate dozvole, jedan deo opreme još nije stigao, ali će biti u funkciji“, rekao je ministar.

S druge strane, Goran Ješić je naveo da ministar u Vladi Srbije ne bi trebalo da nastupa kao portparol ove  kompanije, ocenjujući da je firma iz UAE izmišljena i da im je neposrednom pogodbom, van tržišne cene izdato i prodato zemljište, zbog čega će neko morati da odgovara.

„Fundamentalna greška je to što su paori u Bačkoj Palanci i Kuli ostali bez zemljišta koje mogu da obrađuju i u koje bi zahvaljujući IPARD fondovima mogli da ulažu“, rekao je Ješić.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.