Jezik

sr

en

Izgradnja malih hidroelektrana: Dozvole u korist investitora, a na štetu prirode

Šumarski fakultet u Beogradu će tražiti od Ministarstva zaštite životne sredine da povuče saglasnost za izgradnju mini hidroelektrane (MHE) „Karaula“ na Goču jer su, prema analizi fakultetske Komisije, prilikom izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu prekršeni brojni propisi i uslovi za zaštitu prirode. Ovo je drugi put u kratkom periodu da se osporavaju saglasnosti Ministarstva u vezi s izgradnjom MHE, pa se postavlja pitanje kakav je sistem kontrole u njihovom izdavanju. Izgradnja malih hidroelektrana je unosan posao jer je država u obavezi da prvo otkupi struju iz obnovljivih izvora energije, i to po uvećanim cenama.

Reka Visočica, MHE, ilustracija
Reka Visočica, MHE, ilustracija

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu ključan je dokument kada je u pitanju gradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, kao što su specijalni rezervati i parkovi prirode. Pitanje da li se ove studije zapravo pišu bez adekvatnih istraživanja i u korist privatnog investitora koji gradi MHE, pokrenuto je nakon što je utvrđeno da u Studiji rađenoj za MHE „Pakleštica“ na Staroj planini nije navedeno da u reci Visočici postoje zaštićene vrste. Takođe je pokrenuto i pitanje da li Ministarstvo zaštite životne sredine, koje daje saglasnost na ove studije, zaista kontroliše kvalitet studija i da li angažuje kompetentne stručnjake za to.

Prema analizi Komisije Šumarskog fakulteta, prilikom izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu MHE „Karaula“, propusti se prvenstveno odnose na to što autor studije nije uradio ispitivanja na osnovu kojih bi moglo pouzdano da se tvrdi da na lokaciji gde se planira izgradnja MHE nema osetljivih i zaštićenih vrsta biljaka i životinja.

U Studiji je, kako navodi Komisija, navedena i minimalna količina vode koja bi morala da ostane u koritu Gvozdačke reke na Goču kada MHE počne sa radom, kako bi biljke i životinje mogle da opstanu. Ta procena je, smatra Komisija, takođe sporna jer autori studije nisu sproveli istraživanja koja bi se odnosila baš na Gvozdačku reku.

„Da bi se moglo reći da je studija kvalitetno izrađena, moraju biti obavljena hidrobiološka istraživanja. Ta istraživanja se ne navode u Studiji za MHE "Karaula" i zato smatramo da Studija ne odražava realno stanje Gvozdačke reke i njenog ekosistema“, kaže za Insajder dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić.

Zato će, kako dodaje, Šumarski fakultet tražiti od Ministarstva zaštite životne sredine da povuče datu saglasnost na Studiju, kao i da naloži Zavodu za zaštitu prirode da sprovede nadzor nad ovih područjem i utvrdi da li u njemu postoje zaštićene vrste.

Investitor u izgradnji ove MHE je firma „MHE Karaula“, čiji je vlasnik Nenad Mihajlović.

Nejavna rasprava

Šumarski fakultet specijalni rezervat prirode „Goč-Gvozdac“, u kojem investitor planira izgradnju MHE, koristi za terensku nastavu i naučno-istraživački rad. Korisnička prava na ovom području država je Fakultetu dala još 1956. godine. Zato je neophodna saglasnost Šumarskog fakulteta za aktivnosti, kao što je izgradnja malih hidroelektrana, koje mogu imati negativnog uticaja na životnu sredinu.

Kako kaže Ristić, već nekoliko godina privatni investitori traže saglasnost da parcele na kojima Fakultet ima korisnička prava koriste za izgradnju MHE i postavljanje cevovoda u sklopu mini hidroelektrana. Fakultet, međutim, ima jasan stav povodom izgradnje. Naime, Savet Šumarskog fakulteta doneo je 2014. godine Odluku kojom se obustavljaju dalje aktivnosti u vezi s izgradnjom MHE, zbog, kako je navedeno, brojnih negativnih ekoloških efekata koje nastaju kao posledica njihove gradnje i rada.

Foto: www.sfb.bg.ac.rs

Na pitanje Insajdera da li je tu Odluku prosledio Ministarstvu životne sredine, Ristić kaže da nije jer je Odluka bila namenjena pre svega investitorima i da nije ni očekivao da bi procedura mogla doći do Ministarstva, a da Fakultet nije upoznat sa tim kao korisnik rezervata u kojem se planira izgradnja.

„Mi bismo Ministarstvu skrenuli pažnju na Odluku koju smo doneli da smo bili pozvani na javnu raspravu o Studiji uticaja na prirodu. U obrazloženju rešenja kojim je Ministarstvo dalo saglasnost na Studiju piše da je Gradska Uprava Kraljeva pisanim putem obavestila Šumarski fakultet, kao upravljača SRP  "Goč-Gvozdac", o javnoj raspravi i pozvala predstavnike Fakulteta da prisustvuju. Ali to nije istina, Šumarski fakultet nije dobio poziv na javnu raspravu“, navodi Ristić.

Ristić, koji je imao uvid u Rešenje kojim je Ministarstvo dalo saglasnost, kaže da u obrazloženju piše da je u vreme usvajanja Studije obezbeđen javni uvid, organizovana prezentacija i javna rasprava, nakon čega je Studija odobrena.

Zakonom o proceni uticaja na životu sredinu predviđeno je da se u okviru postupka davanja saglasnosti za studije mora organizovati javni uvid u studiju, prezentacija i javna rasprava.

„Nadležni organ u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja obaveštava nosioca projekta, zainteresovane organe i organizacije i javnost o vremenu i mestu javnog uvida, javne prezentacije, kao i javne rasprave o studiji o proceni uticaja“, piše u Zakonu.

Ristić kaže da je fakultetska služba proverila sve dopise koji su stigli na adresu Šumarskog fakulteta čak nekoliko meseci pre održavanja javne rasprave, i da sa sigurnošću tvrdi da poziv za javnu raspravu nije stigao.

Već viđeno

Da studije mogu biti, slučajno ili namerno, nestručno urađene pokazuje primer mini hidroelektranev „Paklešica“, čija je izgradnja planirana na reci Visočici na Staroj planini, u Parku prirode Stara planina.

U toj Studiji je naznačeno da u reci Visočici ne žive zaštićene vrste biljaka i životinja, kao i da neće biti negativnog uticaja mini hidroeleketrane na ekosistem reke. Ministarstvo zaštite životne sredine je dalo saglasnost na ovu studiju u julu 2017. godine.

Saglasnost je data iako je nekoliko dana pre toga Zavod za zaštitu prirode utvrdio da u Visočici žive dve zaštićene vrste – potočna pastrmka i potočna mrena, kao i jedna stogo zaštićena vrsta – potočni rak. Zavod je tada upozorio da treba trajno zabraniti bilo kakvu aktivnost koja bi mogla da dovede do narušavanja uslova u tom staništu.

Prema tvrdnjama Ministarstva zaštite životne sredine, za ovu okolnost je saznalo tek u decembru 2017. godine. Oko mesec dana kasnije, Ministarstvo je poništilo sopstveno rešenje o davanju saglasnosti i naredilo ponavljanje postupka davanja saglasnosti na Studiju za MHE „Pakleštica“.

Međutim, privatni investitor, firma Pirak hidro, je iskoristio zakonsku mogućnost, tužio Ministarstvo i tako pokrenuo upravni spor zbog odluke Ministarstva da poništi svoju saglasnost.

Upravni sud je u aprilu ove godine presudio u korist inverstitora.

Tom presudom je ranije data saglasnost Ministarstva zaštite živone sredine ponovo stupila na snagu.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.