Jezik

sr

en

Neizvesno svedočenje jednog od ključnih inspektora u slučaju Ćuruvija

Suđenje optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije obeležilo je niz nelogičnih poteza sudskog veća, među kojima je i odluka da Dragana Kecmana, policajca čiji je tim prikupio ključne dokaze i rasvetlio ubistvo novinara, ne sasluša po pitanju svih okolnosti ovog ubistva. On je za sada, u Specijalnom sudu samo svedočio u delu kada je sudsko veće odlučivalo da li da, na zahtev odbrane, izuzme neke od ključnih dokaza tužilaštva u ovom slučaju, koje je Kecman vodeći istragu prikupio. Da li će u nastavku postupka ovaj policijski inspektor biti saslušan po pitanju ostalih okolnosti, sudsko veće će, kako kaže advokat porodice Ćuruvija, naknadno odlučiti.

Slavko Ćuruvija
Slavko Ćuruvija

Slobodan Ružić advokat porodice ubijenog novinara Slavka Ćuruvije kaže za Insajder da je Kecman u ovom postupku do sada saslušan samo povodom podataka Mobtela sa baznih stanica neposredno pred ubistvo Ćuruvije. A reč je o devet diskova koji su predati policiji, a iz kojih je jasno dokumentovano da su optuženi bili na mestu Ćuruvijinog ubistva i u to vreme međusobno komunicirali.

„Obrazloženje koje smo mi dobili jeste da će sudsko veće tek razmotriti da li će Kecman biti saslušavan i po pitanju ostalih segmenata ovog sudskog postupka“ , kaže Ružić.

Isto sudsko veće koje je u postupku za ubistvo Ćuruvije dvaput odbilo glavne dokaze tužilaštva na zahtev odbrane, u julu 2014. oslobodilo je Stanka Subotića Caneta i njegovu grupu optuženu za šverc cigareta. U maju 2015. oslobodilo je i Luku Bojovića, optuženog da je kao vođa zemunskog klana odgovoran za tri ubistva. Ove presude izazvale su oštre reakcije i sumnje javnosti, a Vrhovni kasacioni sud je čak naknadno utvrdio da je Subotić oslobođen tako što su kršeni zakoni u njegovu korist.

On dodaje da ne vidi zašto se Kecman, kao jedan od ljudi koji je najviše doprineo rasvetljavanju ubistva, ne bi pojavio u svojstvu svedoka.

„Ima jedno pravilo, a to je da on, kao policajac koji je vodio operativne radnje, ne može da govori o činjenicama iz operativnog rada jer na kraju to nisu dokazi, ali pošto je jedan od ključnih ljudi u rešavanju ubistva, ali i kako su u ovom sudskom postupku saslušavani razni svedoci, ne vidim nikakav logičan razlog da on ne bude saslušan“ , kaže Ružić.

On podseća i da je sa druge strane, on čovek za koga postoji presretnuti razgovor u kome se čuje da optuženi kao neposredni izvršilac ubistva Miroslav Kurak kaže da ga  „treba oladiti“.

Podsetimo, kako je ranije pisao Blic pozivajući se na izvor iz istrage, Miroslav Kurak je krajem februara 2006. u beogradskom klubu “Varadero” na Makišu dobio obaveštenje od jednog svedoka, koga je Kecman saslušavao, da se inspektor raspitivao za njega u vezi s ubistvom Slavka Ćuruvije. Kurak je tada rekao: “Kecmana treba o‘laditi”.

Dokazi pribavljeni na zakonit način

Dragan Kecman je bio načelnik beogradske Uprave kriminalističke policije i šef Radne grupe za istraživanje smrti novinara. Njegov tim je rasvetlio ubistvo Slavka Ćuruvije što je dovelo do podizanja optužnice za ubistvo novinara, 15 godina nakon tog zločina.

On se pred Specijalnim sudom u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije pojavio u maju ove godine kada je sudsko veće odlučivalo da li da, na zahtev odbrane, izuzme ključne dokaze tužilaštva - podatke sa baznih stanica mobilne telefonije, na kojima bi trebalo da su zabeleženi podaci o kretanju i komunikaciji optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Podsetimo, prethodnih nedelja upravo zbog ovih dokaza vodila se polemika jer je Sudsko veće na zahtev odbrane ranije dva puta odlučilo da ih izuzme iz spisa predmeta, ali ih je Apelacioni sud u dva navrata vraćao u predmet.

Ovaj sud ponovo je usvojio žalbu tužioca u procesu za ubistvo Ćuruvije zaključivši da su trake s podacima s baznih stanica pribavljene na zakonit način što je odbrana ranije osporavala.

Kako je tada navela portparolka Apelacionog suda u izjavi za Insajder „Apelacioni sud nije vratio pitanje na ponovno odlučivanje prvostepenom sudskom veću već je utvrdio da su dokazi pribavljeni na zakonit način“.

Pre nego što je sud zaključio da su dokazi pribavljeni na zakonit način, to je tvrdio i policijski inspektor Dragan Kecman.

Svedočenje Kecmana uz „neprijatnu i mučnu raspravu“

Kako je tada preneo novinar Fondacije Slavko Ćuruvija, Perica Gunjić, samo svedočenje Kecmana obeležila je „povremeno neprijatna, mučna rasprava između sudija, Kecmana i advokata odbrane“.

Kecman je tada potvrdio da je na zakonit način došao do kaseta iz Mobtela 2005. godine. Kako je naveo, do tih informacija je došao nakon što su u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) MUP-a Srbije dobili informaciju da se tamo i dalje čuvaju i podaci sa baznih stanica iz aprila 1999, kada je Ćuruvija ubijen.

On je istakao i da je jednog od zaposlenih u Mobtelu, koji mu je dao informaciju o sadržaju kaseta u Mobtelu, „dve-tri godine kasnije“ sreo na ulici „jadnog i zapuštenog“.

„Evo šta si mi uradio", rekao mi je tada taj čovek, "imao sam ozbiljnih problema zbog tih kaseta, ostao sam bez posla zbog toga što sam vam ih tada dao“, prepričao je Kecman razgovor sa tim čovekom iz Mobtela, ali nije želeo da kaže njegovo ime.

„Kakav bih ja operativac bio kada bih vam to odao?“, pitao je ovaj policajac.

Kecman je istakao da je ideja s tim kasetama na kojima su podaci sa baznih stanica bila da povežu „određena lica“ sa mestima na kojima su bili na dan ubistva. On kaže da su zbog toga obavili dosta informativnih razgovora sa ljudima iz Mobtela i da su na kraju, 2005. godine, došli do podatka da u zgradi Aeroinženjeringa postoji odeljenje u kome su arhivirani podaci sa baznih stanica.

Posle toga su iz policije, prema Kecmanovim rečima, dopisom od direktora Mobtela tražili kasete sa podacima mesec dana pre ubistva i mesec dana posle njega.

Na kraju operativnog rada, prikupljanja informacija i analiziranja, sastavljen je izveštaj koji je prošle nedelje prikazan u Specijalnom sudu nakon odluke Apelacionog suda i povlačenja zahteva odbrane da se ovi dokazi ne izvode.

„Ubijen zbog kritike nosilaca političke vlasti“

Novinar i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je 11. avgusta 1999. godine u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Do optužnice i suđenja stiglo se tek 2015, šesnaest godina od ubistva i to nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Za njegovo ubistvo optuženi su tadašnji načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić, i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić, koji je, kao i Radonjić, uhapšen januara 2014. Svi optuženi negirali su učešće u ovom ubistvu.

Suđenje je počelo 2015. i kako je tužilac naveo u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Neobična smena policajca koji je došao do ključnih dokaza za slučaj Ćuruvije

Dragan Kecman, smenjen je nakon samo godinu dana na mestu načelnika uprave kriminalističke policije (UKP) PU Beograd.

Kecman je na tu poziciju postavljen u januaru 2015, a već sledeće godine je bez jasnog obrazloženja i smenjen. O razlozima njegove smene čula su se kontradiktorna objašnjenja. Tako je v.d. direktora policije Vladimir Rebić saopštio da je Kecman rasterećen funkcije načelnika da bi mogao da se posveti reševanju važnih slučajeva, da bi se samo nekoliko dana nakon ovog Rebićevog objašnjenja, oglasio i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je izjavio da je Kecman smenjen s funkcije načelnika beogradskog UKP-a jer je loše radio svoj posao.

To, međutim, prema tvrdnjama samog Kecmana nije navedeno u Rešenju o njegovoj smeni. U saopštenju kojim se oglasio povodom razrešenja Kecman je, između ostalog, naveo "da je kao član Komisije za istraživanje ubistava novinara nastojao da utvrdi istinu" i da "nekome izgleda smeta što je istraga na korak od rešenja slučaja ubijenog novinara Milana Pantića".

On je tada upitao da li je njegovo razrešenje poruka ubicama novinara i građana ove zemlje da sada opet mogu bez ikakvih prepreka i komplikacija da likvidiraju one koji drugačije misle.

 


 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.