Jezik

sr

en

Srbija za 15 meseci platila 4,4 miliona evra za nepovučene kredite

Praksa u kojoj država Srbija plaća penale za nepovučena sredstva za odobrene kredite međunarodnih finansijskih institucija i dalje je prisutna. Prema zvanično dostupnim podacima Uprave za javni dug, Srbija je tokom 2017. i zaključno sa martom ove godine, na ime takozvanih penala platila oko 4,4 miliona evra.

Krediti, račun, plaćanje
Krediti, račun, plaćanje

Iako su ovi iznosi značajno manji u odnosu na period od pre pet godina, kada je Srbija za odobrena, a nepovučena sredstva platila više od osam miliona evra, činjenica da se plećeni penali i sada mere milionskim iznosima pokazuje da problem s realizacijom projekata i dalje postoji.

Danas pitamo: Da li će neko odgovarati zbog plaćanja penala za nepovlačenje kredita?

Naime, međunarodne banke i kreditori poput Svetske banke, EBRD, EIB-a, ali i strane vlade, kredite odobravaju državama po povoljnim kamatnim stopama na osnovu projekata. To su sredstva za najveće projekte u državi, kao što su putevi, pruge, modernizacija i razvoj javnih preduzeća i slično. Kada država ne napreduje s projektima, i ne povlači sredstva u ugovorenim rokovima ona zbog toga plaća proviziju odnosno penale jer je to „zarobljen novac“ banaka. Tako, recimo, EBRD naplaćuje proviziju od 0,5 odsto na nepovučena sredstva, IBRD - 0,25 odsto, Eksport imort bank of China 0,75, a Vlada Azerbejdžana - 0,5 odsto.

Prema zvanično dostupnim podacima Uprave za javni dug, Srbija je u 2017. na ime penala platila oko 3,3 miliona evra, dok je od početka ove godine zaključno sa 31. martom taj iznos bio oko 1,1 milion evra. Ono što se međutim ne vidi iz tih podataka je koliko smo za svaki pojedinačni zajam platili penala zbog kašnjenja. Taj podatak je Insajder tražio od Uprave za javni dug još 4. juna, ali odgovore do danas nismo dobili.

Ono što se, međutim, može videti iz dostupnih podataka, je da su kašnjenja prošle godine i početkom ove, između ostalih postojala u povlačenju sredstava za projekte  Koridora 10, Železnica Srbije, Puteva Srbije, a na tom spisku su i JP Srbijagas, Elektroprivreda Srbije. Neki od ovih kredita odobravani su godinama unazad, ali se projekti dugo nisu pomerali s mrtve tačke.

Na pitanje Insajdera koliko su plaćeni penali za nepovučena sredstva u prošloj godini, u JP Koridori Srbije su nas uputili na Upravu za javni dug. Taj podatak, na isto pitanje Insajdera, nije dala ni ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Ona je, međutim, rekla, da su u međuvremenu, gotovo svi krediti realizovani i da je ostao još samo jedan i to onaj koji je odobren JP Putevima Srbije. Reč je o kreditu EBRD-a od 100 miliona evra za projekat rehabilitacije puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja. Prema podacima Uprave za javni dug, do 31. marta, povučena je samo petina sredstava, odnosno oko 22 miliona evra. Koliko je penala plaćeno za nepovlačenje ovih sredstava, nije poznato.

Većina kredita za Koridor 10 povučena u poslednja tri meseca

Do 31. marta 2018. godine, prema zvanično objavljenim podacima, veliki deo odobrenih kredita za projekat Koridora 10 nije bio povučen. Stvari su se, međutim, prema tvrdnjama javnog preduzeća Koridori Srbije u međuvremenu promenile. U odgovoru Insajderu, ovo preduzeće je navelo da je do 30. juna 2018. godine u potpunosti realizovan kredit EBRD-a od 275.200.000 evra koji je Vlada Srbije ugovorila 2009.godine.

Od EBRD-a je uzet još jedan kredit takođe 2009. u iznosu od 150 miliona evra. Rok za povlačenje ovih sredstava bio je decembar 2013, ali je on u međuvremenu više puta pomeran. Zaključno sa 30. junom povučeno je 55,76 odsto ugovorenih sredstava. U ovom preduzeću, kao razlog kašnjenja, navode da se planirani rokovi završetka izgradnje autoputa nisu podudarali s rokovima raspoloživosti zajma.

„Iz preostalih, neugovorenih sredstava kredita EBRD ugovorena je prenamena sredstava i restruktuiranje Zajma za finansiranje i realizaciju novih projekata izgradnje i rehabilaticaje deonica“, navode u Koridorima.

Oni dodaju, da je u međuvremenu povučeno 94,68 odsto ugovorenih sredstava po kreditu EIB od 265.000.000 evra, kao i 99,98 odsto ugovorenih sredstava na ime kredita koji je odobrila Vlada Azerbejdžana

Dugogodišnja praksa rasipanja novca građana

Naknade kreditorima se iz budžeta plaćaju ne samo za pozajmice koje su uzete za velike infrastrukturne projekte, poput putnih koridora, već i po osnovu garancija koje su date za kredite javnih i državnih preduzeća.

Ministarstvo finansija je 2016. godine objavilo podatak da je Srbija najviše penala za nepovučene kredite platila 2013. kada je taj trošak iznosio ukupno 8,33 miliona evra na ukupne odobrene kredite od 3,67 milijardi evra.  Tada je rečeno da su penali koje država plaća bili sve manji, pa je u 2015. plaćeno 7,5 miliona evra.

Analiza Istinomera pokazala je da je država za sve strane kredite, a ne samo one odobrene za infrastrukturne projekte, od 2008 do 2011. godine platila ukupno 11,6 miliona evra, dok je u periodu od 2012. do kraja 2015. plaćeno gotovo 28 miliona evra.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.