Jezik

sr

en

Izgradnja male hidroelektrane u zaštićenoj zoni: Institucije menjale odluke bez uporišta u dokumentaciji

U slučaju davanja saglasnosti za izgradnju male hidroelektrane „Pakleštica“ u zaštićenoj zoni prirode na Staroj planini, gde gradnja ne bi trebalo da bude dozvoljena, brojne institucije su napravile propuste. Osim Ministarstva zaštite životne sredine koje je dalo, a zatim je povuklo saglasnost, nelogične poteze i odluke doneo je i Zavod za zaštitu prirode. Ova institucija je, suprotno svakoj logici, prvo ustanovila da izgradnja MHE na reci Visočici „nije moguća“, da bi četiri meseca kasnije izdala rešenje kojim je izgradnja omogućena.

Slučaj male hodroelektrane "Pakleštica"čija je izgradnja planirana na reci Visočici, primer je nedoslednosti i neodgovornosti nadležnih institucija u svojim odlukama, koje bi za posledicu mogle da imaju uništavanje životne sredine i zaštićenih staništa.

Kako je Insajder pisao, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu ključan je dokument kada je u pitanju gradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, kao što su specijalni rezervati i parkovi prirode. Ta studija se, međutim, ne može raditi bez pozitivnog mišljenja Zavoda za zaštitu prirode .

U slučaju male hidroelektrane "Pakleštica", Zavod je 2013. u roku od svega četiri meseca doneo dva oprečna rešenja – najpre je utvrdio da na reci Visočici na Staroj planini nije moguća gradnja, a potom četiri meseca kasnije, u decembru 2013. izdao rešenje kojim je investitoru za istu lokaciju i isti projekat omogućio gradnju uz određene uslove zaštite prirode.

Na osnovu toga je urađena Studija na koju je Ministarstvo zaštite životne sredine prvo dalo saglasnost, a zatim je nekoliko meseci kasnije povuklo.

Prema informacijama do kojih je došao Insajder, mišljenje o lokaciji za izgradnju MHE „Pakleštica“ od Zavoda za zaštitu prirode je tražio investitor, firma Pirak Hidro iz Beograda. Obrazlažući svoju odluku u šest tačaka, Zavod je 19. avgusta 2013. dao negativno mišljenje. U dokumentu koji je Zavod za zaštitu prirode dostavio Insajderu, između ostalog se navodi da reka Visočica predstavlja autohtono, dobro očuvano stanište zaštićenih vrsta riba, potočne pastrmke, potočne mrene, pliske, klena.

„Prema odredbama Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, sprovodi se zabrana korišćenja, uništavanja i preduzimanja svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti divlje vrste i njihova staništa“, navodi se u rešenju.

U istom dokumentu Zavod napominje i da bi planirani radovi na bušenju tunela i miniranje stenske mase doveli do stvaranja novih pukotina i proširenja, koje bi mogle da dovedu čak i do urušavanja pećine u Vladikinoj ploči, koja inače pripada geonasleđu Srbije.

Zavod na kraju zaključuje sledeće: „U skladu sa navedenim Zavod smatra da izgradnja planirane MHE Pakleštica' nije moguća“.

Četiri meseca kasnije, u decembru 2013.  Zavod za zaštitu prirode izdaje rešenje o uslovima zaštite prirode za istu lokaciju i isti projekat za koji je prethodno dao negativno mišljenje. Tim dokumentom je investitoru omogućeno da otpočne izradu Studije za procenu uticaja na životnu sredinu na koju kasnije dobija saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine.

Zbog čega je promenio mišljenje Zavod za zaštitu prirode nije obrazložio. U odgovoru Insajderu, uz traženu dokumentaciju stavili su napomenu u kojoj navode da se akt o uslovima zaštite izdaje na osnovu kompletno podnetog zahetva i pratećeg idejnog rešenja.

Ministarstvo prvo dalo, pa povuklo saglasnost

Ministarstvo zaštite životne sredine u avgustu 2017. donosi rešenje kojim se daje saglasnost investitoru na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje male hidroelektrane „Pakleštica“. Šest meseci kasnije Ministarstvo povlači saglasnost, uz obrazloženje da su ustanovljene nove okolnosti koje prethodno nisu bile poznate.

Te nove okolnosti, odnose se na novi izveštaj Zavoda za zaštitu prirode koji je izvršio stručni nadzor na prostoru reke Visočice i Jelovačke reke 10. jula 2017, tri godine nakon što je izdao rešenje o uslovima koje je omogućilo izradu Studije. U tom izveštaju Zavod, između ostalog, navodi da je ustanovljeno da su evidentirane zaštićena vrste ribe i strogo zaštićena vrsta raka. Konstatuju da bi “svako zahvatanje vode i smanjivanje protoka neizostavno dovelo do smanjenja dubine i usporenog toka čime bi se značajno izmenili uslovi u staništu i trajno narušila mogućnost daljeg kretanja matica riba, mresta i razvoja riblje mlađi”.

U  izveštaju kao meru zaštite prirode predlažu trajnu zabranu svih aktivnosti koje bi mogle da dovedu do narušavanja postojećih uslova u staništu - pregrađivanje reka, zahvatanje vode, uništavanje vegetacije.

Kako se ispostavilo, reakcije Zavoda i Ministarstva su bile zakasnele.

Zbog povlačenja saglasnosti firma Pirak Hidro je tužila Ministarstvo Upravnom sudu koji je na kraju presudio u korist investitora.

Za sud nije bio relevantan poslednji izveštaj već upravo rešenje o uslovima zaštite prirode koji je Zavod investitoru izdao još 2013.

Uprkos svim ovim činjenicama, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je za Insajder rekao da ne smatra da odgovornost za pogrešno donetu odluku snosi komisija Ministarstva koja je odlučivala o ovoj studiji.

„U Zavodu za zaštitu prirode neko nije utvrdio da tamo postoje zaštićene vrste. Ja, koji sam potpisao saglasnost, nisam znao da postoje. Kada smo saznali, povukli smo potpis i ponistili rešenje. Rekao sam – napravljena je greška. Rekao sam da će morati da se menja cela politika kad su u pitanju zaštićena dobra“, rekao je Trivan.

On je dodao i da je izričito protiv gradnje MHE u zaštićenim područjima i da je njegov sledeći korak pokretanje inicijative da se Zakon izmeni i da se zabrani izgradnja u prakovima i rezervatima prirode.

Ministarstvo znalo za zaštićene vrste

Kada je Ministarstvo zaštite životne sredine poništilo sopstvenu saglasnost u januaru ove godine, takvu odluku obrazložilo je time da bi Studiju trebalo preispitati „zbog suštinskog neuvažavanja uslova od značaja za zaštitu prirode i novoutvrđenih činjenica o evidentiranim zaštićenim i strogo zaštićenim divljim vrstama i njihovim staništima“. Ministarstvo se pozvalo i na spomenuti Izveštaj Zavoda za zaštitu prirode kojim je utvrđeno postojanje dve zaštićene vrste – potočne pastrmke i potočne mrene, kao i jedne strogo zaštićene vrste – potočnog raka.

Investitor je nakon povlačenja saglasnosti tužio Ministarstvo, a Upravni sud je presudio u korist investitora – firme Pirak Hidro. U obrazloženju presude sud navodi da pozivanje Ministarstva na „saznavanje novih činjenica“ nije osnovano jer je Ministarstvo odavno znalo za činjenice da na području planiranja izgradnje MHE „Pakleštica“ žive zaštićene vrste.

Naime, da na području na kojem je planirana izradnja MHE „Pakleštica“ žive zaštićene vrste poznato je još od 2013. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode dao negativno mišljenje na izgradnju MHE „Pakleštice“, kao što je več navedeno.

U obrazloženju presude se navodi i da Ministarstvo tvrdi da se ni u rešenju Zavoda niti u Studiji ne spominju zaštićene i strogo zaštićene vrste, niti se reka Visočica spominje kao stanište tih vrsta koje uživaju posebnu zaštitu.

Ovakve tvrdnje Ministarstva nisu tačne, jer se u rešenju Zavoda spominju zaštićene vrste.

Takođe, novinari Insajdera imali su uvid u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu MHE „Pakleštica“, a u njoj se navodi da u sklopu Parka prirode „Stara planina”, postoji izuzetna biološka raznovrsnost, između ostalog, „preko 100 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta“.

Ne navodi se izričito da se time misli na reku Visočicu, ali ova rečenica je bila dovoljna Upravnom sudu da zaključi da investitor „nije prikrio činjenicu“ da na području gradnje MHE žive zaštićene vrste.

Na pitanje novinara Insajdera da li su rađena hidrobiološka istraživanja na osnovu kojih se govori o postojanju zaštićenih vrsta i tvrdi da gradnja i rad MHE neće imati uticaja na biljni i životnjski svet, autorka Studije Evica Rajić kaže da u uslovima Zavoda za zaštitu prirode i u uslovima Ministarstva nisu zahtevana takva istraživanja.

„U uslovima Zavoda za zaštitu prirode, kao i u obimu i sadržaju studije nisu propisana prethodna hidrobiološka merenja i istraživanja, s obzirom na to da se zna koje vrste, prema podacima Ekološke mreže, žive u vodama, odnosno u vodotocima koji su deo navedene Ekološke mreže. Za MHE Pakleštica, Zavod je propisao monitoring za redovan rad i to je Studijom propisano“, kaže Evica Rajić, direktorka firme ECOlogica URBO.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.