Jezik

sr

en

Slučaj helikopter - pitanja bez odgovora

Posle odluke Tužilaštva da nema krivične odgovornosti za pad vojnog helikoptera u kom je stradalo sedam osoba, brojna pitanja su ostala bez odgovora. U prethodnih 15 i po meseci, koliko je trajao postupak, na pitanja o odgovornosti odgovor je po pravilu glasio da su svi imali dobru nameru da spasu život bebe, ali se sve završilo tragično.

Srđan Ilić: Helikopter koji se srušio 13. marta 2015. godine
Foto: Srđan Ilić / Helikopter koji se srušio 13. marta 2015. godine

Namera svih u lancu bila je ista, da spasu život deteta, ali je ovo bio vojni let, koji je morao da ima svoja pravila, ozbijan sistem organizacije i komande.

Sve ovo je narušeno.

Tako se zamenom teza i pozivanjem na dobre namere izbegavaju odgovori na pitanja kao što su kako je moguće da na inicijativu ministra bude narušen lanac komandovanja u Vojsci ili ko je tražio da mesto sletanja bude Aerodrom Nikola Tesla, iako je pilot predlagao druge opcije zbog loših meteoroloških uslova.

Iniciranje akcije uprkos lošem vremenu

Medicinski transport bebe inicirao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a vojnu akciju tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić. Upravo je njegov poziv doveo do pokretanja akcije spasavanja bebe stare pet dana vojnim helikopterom, pošto transport sanitetom nije bio moguć zbog odrona.

Gašić nije pozvao i obavestio kabinet načelnika Generalštaba, kako nalaže stroga vojna procedura, na šta je i upozoren, već direktno brigadnog generala, komandanta 204. vazduhoplovne brigade Predraga Bandića, koji je zatim pozvao pilota.

Prva procena Vojske je bila da su meteorološki uslovi loši, pa čak i ispod minimuma za poletanje.

Naime, Bandić nakon sagledavanja prvih raspoloživih podataka o meteo situaciji, javlja ministru odbrane da postoje minimalni meteorološki uslovi na aerodromu poletanja i sletanja. 

Bandić: Namera dobra, napadi politički

General Predrag Bandić je za Insajder.net, posle odluke Tužilaštva, rekao da je bio uveren da će odluka biti da nema osnova za krivični postupak jer je cela akcija bila ljudski pokušaj da se spase život.

“Od samog početka nisam želeo da se branim na način kako su drugi napadali i da odgovaram onima koji su koristili tu ljudsku nesreću u bilo kakve političke svrhe i lične promocije”, rekao je Bandić.

Bandić zatim poziva pilota Omera Mehića na mobilni telefon i upoznaje ga s mogućim zadatkom, razmenjuju osnovne podatke o meteorološkoj situaciji, nakon čega Mehić sugeriše da se zadatak izvši helikopterom Mi-17.

Tek tada Bandić poziva svog pretpostavljenog, komandanta RV i PVO, generala Ranka Živaka, obaveštava ga o zahtevu ministra i prvoj proceni uslova.

“Razmenili smo par informacija o hitnosti situacije, uslovima, ostvarenoj komunikaciji o stanju na terenu, pri čemu mi je brigadni general Bandić rekao da ima izričito naređenje ministra odbrane za navedeni zadatak”, rekao je Živak tokom istrage koju je sprovela Vojska.

General Bandić posle razgovora s nadređenim ponovo zove ministra odbrane. Saopštava mu da postoje tehnički uslovi za izvršenje zadatka, ali i upoznaje s tim da nije poštovana standardna operativna procedura. Ministar odbrane na to odgovara da je urgentno i da se krene na zadatak.

Ko je odlučio o sletanju na Teslu?

U javnosti se mnogo puta ponovilo pitanje ko je odlučio da helikopter sleti baš na Aerodrom Nikola Tesla i zbog čega.

Iz objavljenih razgovora pilota s kontrolom letenja u Beogradu jasno je da je plan bio da helikopter s bebom sleti na aerodrom u Batajnici ili VMA. To je sve vreme predlagao i pilot Omer Mehić, ali mu je 20 minuta pre sletanja sapšteno da je prihvat bebe, uključujući inkubator, organizovan na Aerodromu Nikola Tesla.

Kako se vidi iz iskaza datih vojnoj komisiji, general Bandić je u konsultaciji s Goranom Pavlovićem, tada rukovodicem operativnog centra RV i PVO, odlučio da helikopter sleti na Aerodrom Nikola Tesla. 

Pitanje je međutim motiva da se  praktično u poslednjem trenutku odluče baš za ovaj aerodrome.

Sumnju je unelo i to što je u izjavi pred vojnom komisijom Bandić rekao da ga je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, pozivom na službeni mobilni, obavestio da ima nameru da prisustvuje sletanju.

Gde su bili ministri, a gde mediji?

Čitav slučaj spasavanja bebe helikopterom postao je medijski događaj. Novinari su obavešteni da je u toku akcija. Sumnju da je postojala namera da se akcija iskoristi i za političku promociju unela je vest, koju je objavila Beta da je helikopter sleteo, da ga je sačekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a da su celu akciju organizovali on i ministar odbrane Bratislav Gašić.

Brojni portali su objavili, a potom obrisali ovu vest. Međutim, dnevni listovi Politika, Naše novine i Alo u izdanjima od sledećeg dana su objavile vest o uspešnoj akciji.

Danima su mediji postavljali pitanje da li su ministri Lončar i Gašić te večeri bili na aerodromu kako bi dočekali uspešan kraj akcije spasavanja, kao i da li su tamo bile medijske ekipe koje bi sve to zabeležile. U javnosti je odmah pokrenuto pitanje da li je cilj svega bio da se akcija spasavanja iskoristi za političku promociju.

Gašić je negirao da je bio na aerodromu, tvrdeći da je te večeri bio u Kruševcu, a da je za Beograd krenuo kada mu je javljeno da je helikopter pao.

Lončar je gotovo mesec dana nakon tragedije prvi put pričao o tome da je bio na aerodromu.

"Kad sam stigao na Aerodrom Nikola Tesla, već su bile stigle ekipe hitne pomoći i lekara iz instituta. I nije bila nijedna novinarska ekipa. Pa zar zaista verujete da niko od novinara, da su ekipe čekale na aerodromu, ne bi odmah objavio fotografije ili snimak?", rekao je Lončar, pokušavajući na taj način da ospori tvrdnje da se radilo o akciji promocije političara.

Foto: Srđan Ilić
Foto: Srđan Ilić / Foto: Srđan Ilić

Lončar je za Politiku tada rekao kako su lekarske ekipe čekale na VMA da prihvate bebu i da je javljeno da će zbog pogoršanih meteoroloskih uslova biti promenjeno mesto sletanja.

Učešće dva ministra u ovoj akciji je neupitno, ali njihova odgovornost nije utvrđena. U zaštitu im je već nekoliko dana nakon pada helikoptera stao premijer Aleksandar Vučić:

"Ne dam Gašića i Lončara. Vidim da je sada hajka na njih jer su hteli da spasu život jednog deteta. Ja nisam ni znao šta se dešava, niko me nije ni obavestio, osim što sam celu noć bio budan, za razliku od većine kritičara… Mi smo u stanju da se od želje da se detetu spase život… evo ja preuzimam svaku vrstu odgovornosti na sebe. Ja bih, iako me niko nije pitao, da su me pitali, ja bih rekao idite spasite to dete. Ne morate da jurite Gašića i Lončara, jurite mene".

Nalazi vojnih komisija

Nekoliko dana nakon pada helikoptera formirane su dve vojne komisije, koje su ispitivale sve što se događalo te noći. Jednu je formirao načelnik Genaralštaba, drugu komandant RV i PVO.

Vojni helikopter srušio se 13. marta 2015. blizu Aerodroma Nikola Tesla, na povratku iz Raške, odakle je prevozio životno ugroženu bebu, staru pet dana, iz Novog Pazara.

U padu helikoptera stradali su pilot, major Omer Mehić, pilot, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović.

Utvrđeno je da je osnovni uzrok udesa ljudski faktor jer pilot nije adekvatno upravljao vazduhoplovom u složenim meteorološkim uslovima. Utvrđeno je da je drugostepeni uzrok udesa niz propusta u planiranju, organizaciji i rukovođenju.

Pred vojnim disciplinskim sudom, čiji postupak je bio zatvoren za javnost, prvostepeno su kažnjeni general-major Ranko Živak i brigadni general, komandant 204 vazduhoplovne brigade, Predrag Bandić, kaznom zabrane napredovanja u službi, na jednu, odnosno dve godine. Bandić je u izjavio za Insajder.net rekao da je drugostepeni organ poništio ovu odluku.

Dok je na sve načine odbacivana odgovornost sa ministara, u javnost se pojavila informacija da je kod majora Mehića nađen alkohol u krvi prilikom obdukcije.

Ovaj podatak na nekoliko mesta se navodi u izvestaju, ali prilog koji govori o ovom nalazu nikada nije objavljen. Jedan od izgovora bio je pijetet prema žrtvama, koje su zapravo na najgori način okrivljene za pad helikoptera.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.