Jezik

sr

en

Ministarstvo pravde za Insajder: O zahtevu za izručenje Vasileva nakon odluke nadležnog suda

Srbija već četiri godine ne reaguje na zahtev Bugarske da izruči državljanina te zemlje, biznismena Cvetana Vasileva, koji se nalazi na crvenoj Interpolovoj poternici. Vasilev živi u Srbiji od 2014, a protiv njega se u Bugarskoj vodi postupak zbog sumnje da je proneverio novac i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji.

www.mc.rs: Cvetan Vasilev
Foto: www.mc.rs / Cvetan Vasilev

Ministarstvo pravde Bugarske je još u septembru 2014. uputilo srpskom Ministarstvu pravde zahtev za izručenje Vasileva. Taj postupak do danas nije okončan, a neobično je i to što mu nije određen ekstradicioni pritvor, već mu je samo oduzet pasoš uz zabranu napuštanja Srbije. Na postupak nije uticalo ni to što se bugarski tužilac početkom godine žalio Savetu Evrope zbog nedostatka povratnih informacija iz Srbije u vezi s postupkom izručenja.

U Ministarstvu pravde za Insajder navode da „nisu ispunjene pretpostavke“ da Ministarstvo pravde odlučuje o zahtevu za ekstradiciju Cvetana Vasileva, s obzirom na to da „nadležni sud nije odlučio da li su ispunjeni uslovi za izručenje ili ne“.

„Tek nakon prijema obaveštenja nadležnog suda, ministar pravde može da odluči i odgovori na zahtev bugarskog Ministarstva pravde“, navodi se u odgovoru ministarstva Insajderu.

Viši sud jedno, Apelacioni drugo... i tako u krug

Prema Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti Srbije, pravo na utočište odnosno status izbeglice odobrava se stranom državljaninu koji opravdano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog uverenja, a zbog čega ne može ili ne želi da prihvati zaštitu svoje države.

Viši sud je još krajem 2014. godine doneo rešenje o izručenju Vasileva, procenjujući da država Srbija ne treba da ga štiti, međutim, tu odluku je Apelacioni sud ukinuo po žalbi Vasileva. Kako je tada Apelacioni sud naveo u svom obrazloženju, Viši sud je rešenje doneo „uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka i na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja“.

Nakon toga, Viši sud je u ponovnom odlučivanju opet doneo rešenje da Vasilev bude izručen, ali ga je Apelacioni sud u aprilu 2017. godine opet ukinuo, sa identičnim obrazloženjem – da u rešenju Višeg suda postoje „bitne povrede odredbi krivičnog postupka, jer o odlučnim činjenicama nedostaju jasni razlozi“.

Po svemu sudeći, u slučaju izručenja Cvetana Vasileva ništa se ne dešava od tada, a s obzirom na to da ne postoji rok za izručenje, neizvesno je kada će i da li će Vasilev biti izručen zemlji čiji je državljanin i gde se protiv njega vodi postupak.

Zbog odbijanja da izruči Vasileva, bugarske vlasti prijavile su Srbiju 2016. nadležnim telima Saveta Evrope.

Političko-poslovne veze Cvetana Vasileva u Srbiji

Razlozi zbog kojih se Vasilev krije u Srbiji mnogi vide u njegovim poslovnim i političkim vezama. Cvetan Vasilev je 2012. godine, pre nego što je za njim raspisana poternica, kupio Srpsku fabriku stakla u Paraćinu. Iako je u Srbiji najavljivan kao veliki investitor i spas za Staklaru, od njegovog preuzimanja fabrike dugovi ovog preduzeća su uvećani 70 puta. Ova fabrika je od ove godine u stečaju, a protiv Vasileva je podneta i krivična prijava zbog navodnog namernog guranja fabrike u stečaj.

Bugarski bankar i biznismen je 2014. uplatio fondaciji Dragice Nikolić, supruge tadašnjeg predsednika Srbije, donaciju od 1,2 miliona dinara. Istovremeno je Srpska fabrika stakla beležila sve veća dugovanja, pre svega prema Javnom preduzeću Srbijagas za neplaćen gas.

Vasilev je na Forbsovoj listi bio rangiran kao drugi najmoćniji Bugarin, a imovinu je, prema navodima bugarskih medija, stekao zahvaljujući bliskim vezama s vladajućim strukturama u Bugarskoj u dužem periodu.

Korpbanka, čiji je Vasilev vlasnik, je zbog malverzacija upala u krizu, a u junu 2014. kontrolu nad njom preuzela je Narodna banka Bugarske. Blokirani su računi s više od 3,7 milijardi dolara, a Vasilev je optužen za proneveru u iznosu većem od sto miliona evra.

Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić je potvrdio, odgovarajući na pitanje Insajdera, da je Vasilev uplatio donaciju fondaciji njegove supruge Dragice Nikolić. Međutim, kako je tada rekao, donacija je uplaćena pre nego što je za Vasilevim raspisana poternica. Nikolić je negirao “lične kontakte” s bugarskim biznismenom.

"Tog čoveka sam video dva ili tri puta, ali i dalje smatram da je to bila izvanredna investicija i da takve investicije treba pospešivati, a to kako se ljudi ponašaju u svojoj državi to je stvar te države. Srbija brine o tome da neko ne načini kriminal u Srbiji”, rekao je Nikolić tom prilikom.

Sam Vasilev negira da su političke veze razlog njegovog bekstva u Srbiju. Za razliku od većine građana Srbije Vasilev, kako kaže, ima poverenja u srpski pravosudni sistem.

„Moja porodica i ja nismo kriminalci koji se kriju u Srbiji. Ovde smo jer više verujemo srpskom pravosudnom sistemu nego bugarskom sudu“, istakao je Vasilev prošle nedelje u intervjuu za Kurir.

On je za taj list rekao da nije dobio politički azil u Srbiji, iako su pojedini mediji objavili suprotno nekoliko meseci ranije. Međutim, domaći Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji uređuje postupak ekstradicije, ne predviđa vremensko ograničenje njegovog trajanja tako da bugarski biznismen, iako nije dobio azil, do konačne odluke nema oko čega da brine.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.