Jezik

sr

en

Struka i Vlada i dalje različito o ustavnim amandmanima (VIDEO)

Posle godinu i po dana rasprave, mišljenja Venecijanske komisije i usaglašavanja teksta ustavnih amandmana o pravosuđu, Ministarstvo pravde uverava da je politički uticaj na pravosuđe isključen, dok strukovne organizacije i dalje tvrde da se ni novom verzijom amandmana ne povećava nezavisnost sudstva. Kako sada stoje stvari, neki od argumenata stručne javnosti mogli bi se ipak naći u konačnom nacrtu Ministarstva pravde. Najkasnije početkom oktobra, prema najavama ministarke pravde Nele Kuburović, Vlada će uputiti Narodnoj Skupštini inicijativu za promenu Ustava.

Ustav
Ustav

Posle više od godinu dana rasprave stručna javnost i dalje iznosi brojne zamerke na tekst ustavnih amandmana, a sve one bi se mogle sažeti u jednu rečenicu: Ostavljena je mogućnost političkog uticaja na pravosuđe.  Sa takvom ocenom ne slažu se predstavnici Vlade, a premijerka smatra da je Ministarstvo pravde uradilo odličan posao.

„U svakom sistemu postoji provera i sudstvo ni u jednoj zemlji ne može biti nezavisno od svega, Skupštine, Vlade, građana. Mislim  da to ne može ni u Srbiji“, rekla je premijerka Ana Brnabić.

Javnoj raspravi na okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Evropske unije i OEBS-a. Šef delegacije Evropske unije Sem Fabricio rekao je da se oko izmena ustava moraju usaglasiti sve strane.

„Važno je reći da Venecijanska komisija u svom izveštaju navela da se prilikom izrade novih amandmana moraju poštovati najviši standardi da bi Ustav bio istinski instrument i nešto što donosi kortist građanima Srbije. On mora biti donet od strane svih učesnika u ovoj raspravi“, rekao je Fabricio.

Šef misije OEBS-a Andrea Oricio bio je još konkretniji.

„Venecijanska komisija daje široku  lepezu mogućnosti za različite oblasti u kojima postoji zabrinutost. Nadamo se da se Srbija koja se u mnogim situacijama pokazala uspešna u sprovođenju reformi, neće odlučiti za minimalne standarde“, rekao je Oricio.  

Ministarkla pravde Nela Kuburović ne slaže se sa ocenom da su preporuke Venecijanske komisije minimum standarda, već da su to standardi. Kuburović tvrdi da je novi tekst amandamana usaglašen sa tim standardima, a da je Srbija ta koja sada postavlja standarde.

„Mislim da će Srbija tek da uspostavi standarde kojih će da se pridržavaju i druge zemlje jer je apsolutno isključena izvršna vlast iz izbora sudija, Skupština je svedena na minimum i to za izbor Republičkog tužioca i to kvalifikovanom većinom od tri petine narodnih poslanika. To verujte nije lako postići“, zaključila je Nela Kuburović.

A stručnoj javnosti najsporniji su upravo sastavi tela kojima je sada prenešena nadležnost da odlučuju o izboru i radu sudija i tužilaca, dakle Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva. U Visokom savetu sudstva je pet sudija i pet istaknutih pravnika koje bira Skupština, a odlučuje se sa najmanje šest glasova.

„Apsolutno je potrebna društvena kontrola pravosuđa jer pravosuđe postoji zbog društva. Naše je mišljenje da takva rešenja Ministarstva omogućavaju, ne društvenu kontrolu, nego otvaraju vid političke kontrole kroz ovih pet članova s obzirom na način kako se biraju“, ocenio je predsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović.

Kakvi su to uticaji koje trpi pravosuđe i zašto toliko godina ne može da postane efikasno i nezavisno pitali smo i bivšu predsednicu Vrhovnog suda Srbije Vidu Petrović Škero.

„Ne može zato što ne postoji stvarna politička volja da sudstvo učinimo nezavisnim. Ne može se sve postići ustavnim promenama, ali Ustav postavlja neke garancije i mehanizam koji neće moći da se zlouporebljavba što je bio cilj koji smo sami sebi zadali ustavnim promenama. Taj cilj očigledno nije izvršen“, zaključila je Petrović Škero.

Republički tužilac imaće jedan mandat i za njegov izbor će biti potrebna većina od tri petine narodnih poslanika. Ostale tužioce bira Visoki savet tužilaštva u kome će biti četiri tužioca koje biraju kolege, četiri istaknuta pravnika koje bira Skupština, Republički tužilac i ministar pravde. Sastav tog tela pokazuje da tužioci nemaju većinu iako je to bilo proklamovano Akcionim planom Vlade za poglavlje 23. 

„ Mi smo spremni da sarađujemo na popravljanju ovog teksta jer smatramo da ukoliko sada bude propuštena prilika, da će Srbija izgubiti voz za priključenje EU“, kaže za Insajder Goran Ilić iz Udruženja tužioca Srbije.

Aktuelna državna tužiteljka Zagorka Dolovac koju javnost retko ima prilike da vidi govorila je na okruglom stolu, ali novinari nisu mogli da joj postave pitanja.  Među malobrojnim zamerkama na ustavne amandmane, navela je da je dobro što će državni tužilac imati samo jedan mandat, ali je potrebno da on traje duže od predviđenih šest godina.

Neka od mišljenja stručne javnosti na ovom okruglom stolu mogla bi da budu prihavćena. U svakom slučaju rasprava o izmenama tek predstoji.

„Inicijativa od strane Vlade ka Narodnoj Skupštini ići će narednih dana, najkasnije početkom oktobra. Narodna Skupština je dužna da u roku od 30 dana odluči da li će prihvatiti inicijaticu ili ne“, najavila je ministarka pravde Nela Kuburović.

Nakon prihvatanja inicijative, Odbor skupštine Srbije za ustavna pitanja može da organizuje dalju javnu raspravu.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.