Jezik

sr

en

„Privrednik od poverenja“ – privilegija investitorima ili rešenje za efikasniju kontrolu

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić ove nedelje je najavio da će izmenom i dopunom Zakona o inspekcijskom nadzoru biti uveden "mehanizam subjekta od poverenja". To  znači, kako je objasnio, da inspektori četiri godine neće posećivati "privrednike s dobrom istorijom poslovanja", s tim da će oni imati obavezu „samoprocene“ svog rada.

Ilustracija: Tajni ugovori
Ilustracija: Tajni ugovori

I dok za Insajder u Ministarstvu opravdavaju ovaj predlog time da je apsolutna inspekcijska kontrola „zastarela“ kao i da predstavlja neopravdano administrativno opterećenje „savesnim privrednicima“, pojedini stručnjaci upozoravaju da ovo može dovesti do dodatne autocenzure inspekcija. Oni takođe upozoravaju da poslodavci, ako ovaj predlog prođe, ne bi smeli da dobiju ovaj status u oblastima rada, bezbednosti i zdravlja na radu.

Najava „samoprocene“ nakon pohvale ministra „Beogradu na vodi“

Prva najava ministra Ružića o „samoproceni“ privrednika došla je nekoliko dana nakon što je ministar za rad Zoran Đorđević krajem septrembra pohvalio kompaniju „Beograd na vodi“ ističući da Inspekcija rada nije izašla u javnost s informacijama o pogibiji dva radnika, jer je investitor dao potpunu informaciju o slučaju u svom saopštenju.

„Ja se ovim putem zahvaljujem investitoru, što je izašao odmah i što je odmah rekao činjenice. Tako treba svaki investitor da se ponaša", rekao je Đorđević krajem septembra, odgovarajući na pitanja Insajdera.

Ova izjava ministra za rad podseća upravo na Ružićev predlog o „samoproceni“ i privrednicima od poverenja, a naišla je na osudu dela javnosti. 

Ministar Ružić je na javnoj raspravi o Nacrtu izmena ovog zakona za koje se očekuje da budu usvojene do kraja godine, rekao da je predlog da primena tog statusa počne dve godine posle usvajanja zakona kako bi se za to vreme primenili instrumenti za procenu rizika i stvorila baza podataka o "dobroj" i "lošoj" privredi.

"Ključna reč je poverenje jer će kompanije sa dobrom istorijom poslovanja ubuduće češće obavljati samoprovere umesto da budu predmet nadzora inspektora", objasnio je Ružić u utorak.

Prema njegovim rečima, cilj ovih izmena je da inspekcija bude efikasnija, a da se privreda rastereti troškova suvišnih kontrola.

Ono što se postavlja kao pitanje je da li se na ovaj način ostavlja mogućnost da pojedini privrednici budu privilegovani nauštrb drugih  - onih koji neće biti izuzeti od inspekcijske kontrole četiri godine.

Prema istraživanju Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC), strana udruženja poslodavaca imaju veliki uticaj na izradu srpskih zakona, a pre svega na Zakon o radu iz 2014, gde je čak 80 posto njihovih sugestija prihvaćeno.

Upravo je Savet stranih investitora (FIC), zajedno s Privrednom komorom Srbije, Američkom privrednom komorom (AmCham) i NALED-om predložio uvođenje „subjekta od poverenja", rečeno je u Ministarstvu za Insajder.

Ministarstvo: Sistem totalne kontrole nedemokratski

Odgovarajući na pitanja Insajdera o motivima za uvođenje institucije „privrednika od poverenja“, u Ministarstvu državne uprave ističu da je to način osavremenjivanja inspekcijskog nadzora, kao i da je princip „stopostotne“ kontrole neefikasan i zastareo.

Branko Ružić
Branko Ružić

„Savremeni inspekcijski sistemi se baziraju na proceni rizika, za razliku od zastarelog pristupa ′stopostotne′ ili totalne kontrole, karakterističnog za nedemokratska društva, koji se ogleda u tome da su svi privrednici u istoj ravni rizika, tj. da se ne razvrstavaju prema rizičnosti po javni interes, nego su uvek svi pod istovetnim inspekcijskim nadzorom. Pokazalo se da to u praksi ne može da funkcioniše i da se, zapravo, izrodi u svoju suprotnost“, ističu u Ministarstvu za Insajder.

Kako navode, privrednik koji dobije taj status moraće da dokaže ne samo da je njegovo poslovanje potpuno usaglašeno sa zakonom,  nego i da „ispunjava norme i standarde koji su mnogo više od samih zakonskih normi“.

„Subjekat od poverenja u oblastima za koje mu je dodeljen taj status ne bi bio izložen redovnom inspekcijskom nadzoru tokom trajanja tog statusa, ali bi sprovodili samoprovere i samoprocene rizika i o tome dostavljali inspekciji periodične izveštaje. Ako bi se, pak, ostvarili uslovi za vanredan nadzor, on bi bio sproveden“, ističu u ministarstvu za Insajder.

Na pitanje Insajdera da li se na ovaj način pojedini privrednici privileguju s obzirom na to da je suština institucionalizovanog inspekcijskog nadzora upravo da se jednako kontrolišu svi privrednici, u Ministarstvu tvrde da se to ne može posmatrati kao „neosnovana privilegija“. Kako navode, odluka o tome ko će biti „od poverenja“ počivaće na „besprekornom radu u kontinuitetu, ispunjavanju standarda viših od zakona, samokontroli i naravno objektivnim dokazima za to“.

Atanacković: Nadam se da privilegija neće ići po koruptivnoj liniji

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Insajder da je uvođenje „subjekta od poverenja“ dobra izmena zakona. Kako ističe, s obzirom na srpski kontekst nada se da ta privilegija neće ići po „koruptivnoj ili političkoj liniji“, već da će biti realno utemeljena.

„Ja sam svestan raznih društvenih devijacija u Srbiji, ali nekad se bira manje zlo. Da će neko biti pošteđen ili privilegovan - to je uvek bilo i ovde će, verovatno, uvek biti. Zbog toga smatram da je ta izmena ipak dobra i predstavlja manje zlo. Dakle, ako je inspekcija bila nekoliko puta i videla da je sve uredno, onda nema potrebe da inspekcija neko vreme dolazi. Treba da ide u hiljade drugih firmi u kojima nikada nije bila.“, ističe Atanacković za Insajder.  

 

Reljanović: Bojazan da ne dođe do dodatne autocenzure inspekcija

Profesor na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović za Insajder kaže da ovakva konstrukcija nije nepoznata u javnom sektoru, ali je pitanje kako će funkcionisati u privatnom.

„Ono što mene brine je kako će se privrednici normirati i da li će se ovaj institut koristiti za zloupotrebe, odnosno kao način da se inspekcije koje bi morale da reaguju proglašavaju nenadležnima, a koje i danas same sebi postavljaju autocenzuru delovanja“, ističe Reljanović za Insajder.

Od dodaje i da poslodavci ne bi smeli ni u kom slučaju da dobiju ovaj status u oblastima koje se odnose na „rad, bezbednost i zdravlje na radu, jer su u pitanju fluktuirajući odnosi koji se mogu promeniti na dnevnoj bazi i kod kojih se relativno teško uočavaju nezakonitosti“.

„U ovim oblastima to naročito ne bi smelo da se dozvoli ako se ima u vidu jako slab učinak inspekcije rada u prethodnom periodu kada nisu uočavana ni značajna kršenja zakona koja su bila očigledna i neosporiva. U takvim slučajevima inspektori su ili odbijali nadležnost ili sprovodili nadzor samo da bi se ispunila forma bez stvarne želje kontrole subjekta.“

Reljanović navodi i da kada postupa po prijavi, inspekcija uvek mora da obavi vanredni nadzor bez obzira na status preduzeća.

S druge strane, u Ministarstvu državne uprave kažu da bi u slučaju oblasti zaštite na radu ovaj status mogla dobiti ona preduzeća koja nikada nisu imala neusaglašenost sa propisima i posluju u skladu sa standardima.

„Rasprava je tek počela, a Ministarstvo je otvoreno da u novi propis ugradi svako dobro rešenje, odnosno da isključi ona koja su eventualno loša“, zaključuju u Ministarstvu za Insajder. 

Mogućnost da preduzeća sama prijave „nesvesni prekršaj“

Ministar Ružić je izjavio i da izmena zakona podrazumeva i „sporazum o priznavanju prekršaja“ koji bi se odnosio na one preduzetnike koji su napravili prekršaj nesvesno. Na taj način, preduzeća bi mogla sama da prijave da su u prekšraju i time izbegnu kaznu. Kako je ministarstvo saopštilo, za primenu ovog instituta smernice je pripremio NALED.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predlaže da se status „subjekta od poverenja“ stiče u zakonom uređenom postupku – upravnom postupku, i to u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku.

Kako navode, u tom postupku svi koji traže ovaj status moraće da ispune uslove u pet oblasti: istorija zakonitog poslovanja i postupanja; sopstveni sistem upravljanja rizicima; redovan unutrašnji nadzor i kontrola nad zakonitošću i bezbednošću poslovanja i postupanja; posedovanje neophodnih stručnih, tehničkih i finansijskih kapaciteta; primena standarda i pravila dobre prakse.

Predlog izmena ZOR-a: Poslodavci kontrolišu osnovanost bolovanja

Privredna komora Srbije, u ime poslodavaca u Srbiji, predložila je u junu ove godine Ministarstvu za rad da izmeni Zakon o radu tako da se poslodavcu omogući da, kada je više od 10% radnika na bolovanju, zatraži izveštaj od nadležne zdravstvene ustanove i utvrdi da li njegovi zaposleni osnovano koriste bolovanje.

Ministarstvo za rad je u odgovoru na dopis navelo da će Privredna komora Srbije biti uključena u izradu novog Zakona o radu, koji bi trebalo da se nađe pred Skupštinom Srbije 2020. godine.

Ovaj predlog se u javnosti prvi put pojavio krajem 2017. nakon apela direktora "HBIS grup Srbija" Song Sihai-a i kineskog ambasadora Li Mančanga da se uvedu dodatni mehanizmi kontrole prava na bolovanja u smederevskoj Železari.

  

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.