Jezik

sr

en

Srbija na „crnoj listi“ dok ne dokaže da primenjuje usvojene antikoruptivne zakone

To što je Srbija, nakon što je pre osam meseci označena kao visoko rizična zemlja za pranje novca i finansiranja terorizma, u međuvremenu usvojila niz preporučenih zakona i propisa, nije bilo dovoljno da sa „crne liste“ bude i skinuta. Kako se ispostavilo, Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma(FATF) od Srbije traži dokaze da iste te zakone i primenjuje. Bez tih dokaza i ispunjenja svih preporuka FATF, Srbija neće moći da zatvori ni poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

http://www.fatf-gafi.org/: Mapa država na crnoj listi FATF
Foto: http://www.fatf-gafi.org/ / Mapa država na crnoj listi FATF

 Činjenica da se Srbija na "crnoj listi" našla u društvu sa zemljama poput Iraka, Irana, Etiopije, Sirije, Pakistana je sama po sebi zabrinjavajuća. Posledice ovakvog statusa mogle bi, međutim, biti daleko veće.

Negativna ocena FATF negativno utiče na kreditni rejting zemlje, poverenje u finansijske institucije, bezbednost poslovanja a samim tim i na konačnu odluku potencijalnih stranih investitora da svoj kapital ulože u Srbiju.

Danas pitamo: Gde su dokazi da Srbija primenjuje antikoruptivne zakone

Preporuke  Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma direktno su vezane i za dva glavna pregovaračka poglavlja za ulazak Srbije u EU - poglavlje 23 u oblasti borbe protiv korupcije i 24 u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma. Kada su otvorena u julu 2016, Srbija se između ostalog, obavezala da će svoje zakonodavstvo uskladiti sa 40 preporuka FATF. Bez toga, nema ulaska u Evropsku uniju.

FATF insistira na dokazima da se sprovodi kontrola advokata

U sva tri izveštaja koja je objavio FATF, kao rizična kategorija bili su navedeni advokati nad čijim radom, prema njihovoj oceni, nije uspostavljen mehanizam kontrole. Naime, izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca advokati su postali obveznici tog zakona. I time je formalno, usvojenim propisom, ispunjena preporuka FATF. Problem je što Srbija osim slova na papiru nije obezbedila i konkretnu kontrolu advokata.

Smernice za procenu rizika, Advokatska komora je donela tek krajem aprila 2018. godine. Tada je dato praktično i uputstvo sa listom indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija, koje bi trebalo da prijave Upravi za sprečavanje pranja novca. Ocena FATF u poslednjem izveštaju je da Srbija nije pružila nikakve dokaze da se advokati na ovaj način kontrolišu.

Srbija se na spisku zemalja sa visokim rizikom od pranja novca i finansiranje terorizma našla 29. februara 2018. godine. Tada su Srbiji date preporuke šta treba sve da uradi, a u međuvremenu, su urađene dve provere i analize primenjenih preporuka. Srbija, međutim, ni nakon osam meseci, nije uradila sve što je neophodno kako bi bila skinutra sa liste. Bivši direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić za Insajder kaže da poslednji izveštaj pokazuje da je Srbija u međuvremenu uvela EU standarde na papiru, kroz zakonske izmene ali da to očigledno nije urađeno i u praksi.

„Suština ovog izveštaja je sledeća, imate zakone, imate institucije i sada da vidimo kakva vam je implemetacija, kakvi ste vi u primeni tih zakona u praksi“, objašnjava Vujičić.

Nove izveštaje FATF objavljuje na svaka četiri meseca, na koliko se vrši provera primene datih preporuka.

„Suština kod evaluacija je da se države nateraju da donesu zakone u skladu sa standardima EU i da se nakon toga i ažuriraju, odnosno dopunjuju takođe u skladu s postojećim promenama u sistemu EU. Njih zanima i da li se usvojeni akcioni planovi ispunjavaju. Odlično je što su usvojeni, ali to je papir, dajte da vidimo šta vi konkretno radite po tom pitanju, kako i da li sprovodite te planove, koji su deo procesa i obaveza za pridruživanje EU“, kaže Vujičić.

Od kada se našla na "crnoj listi" do danas Srbija je usvojila izmene i dopune šest zakona po hitnom postupku upravo zbog zahteva FATF. To, međutim, po oceni ovog međudržavnog tela nije bilo dovoljno za skidanje se liste visoko rizičnih zemalja.

Paradoks - Srbija prva postupila po preporukama FATF, na kraju završila na „crnoj listi“

Koliko je neverovatna i paradoksalna situacija u kojoj se našla Srbija, možda najbolje pokazuje podatak da je upravo Srbija bila prva u regionu koja je po preporukama FATF usvojila Nacionalnu procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma još 2012. godine.  

U problemu i u društvu zemalja poput Iraka, Pakistana, Sirije, Gane, Irana našli smo se između ostalog jer od tog trenutka, pa sve do 2018, Nacionalna procena rizika više nijednom nije urađena. Nova, dopunjena i aktuelizovana verzija, usvojena je tek nakon što se Srbija zbog "sistemskih manjkavosti"  u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma našla na „crnoj listi“ visoko rizičnih zemalja.

Šta je FATF

FATF je najvažnija međunarodna institucija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Prema podacima Uprave za sprečavanje pranja novca, reč je o telu čiji je cilj da razvijanje i unapređenje mera i radnji za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom i međunarodnom nivou. Preporuke FATF priznate su kao globalni standard u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

FATF naime traži da zemlje kroz taj dokument identifikuju, ocene i shvate rizike od pranja novca i finansiranja terorizma s kojima se suočavaju. Na osnovu toga treba razviti sistem i mehanizme kojima bi se sprečilo pranje novca, a to se radi kroz zakone, propise i različite mere .

U dokumentu koji je u junu 2018. usvojila Vlada Srbije, konstatuje se da je rizik od pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji na nivou srednje vrednosti.  Da su najugroženiji bankarski sektor, poslovi igara na sreću, sektor trgovine nekretninama, menjački poslovi, javni beležnici, kazina, advokati, računovođe.

Prema podacima do kojih se došlo tokom analize rizika, utvrđeno je da je ukupan iznos otkrivene imovinske koristi od pranja novca i krivičnih dela koja su mu prethodila u periodu od 2013. do 2017. godine u Srbiji bio oko 57 miliona evra.

Prva rekacija vlasti  na vest da je Srbija na „crnoj listi“ FATF bila je ćutanje

Kada se vest da je Srbija stavljena na "crnu listu" prvi put pojavila, prva reakcija predstavnika vlasti  je bila ćutanje. Kako je Insajder pisao, kabinet premijerke Ane Brnabić je tada zabranio članovima Vlade Srbije da komentarišu vest da je Srbija stavljena na listu zemalja s nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca. Novinari Insajdera pokušali da dobiju odgovore na pitanja kako je došlo do toga da se srpski sistem za sprečavanje pranja novca nađe u rangu sa Etiopijom, Irakom, Sirijom od Ministarstva finansija. Oni se međutim, tim povodom nikada nisu oglasili.

Premijerka Ana Brnabić je o ovom problemu progovorila tek nakon nekoliko nedelja. Na pitanje Insajdera zbog čega se Srbija našla na „crnoj listi“ premijerka je umesto odgovora iznela ocenu da je takva odluka politički motivisana, i da su SAD bile te koje su insistirale na tome da se usvoji izveštaj prema kojem je Srbija nesigurna zemlja u ovoj oblasti. 

 Bojana Anđelić

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.