Jezik

sr

en

Skupština počinje biranje novog poverenika, opozicija strahuje da će i na Šabićevo mesto doći partijski kadar

Posle 14 godina Srbija bi trebalo da dobije novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jer aktuelnom, Rodoljubu Šabiću, za manje od dva meseca ističe mandat. Mirko Krlić, predsednik Odbora za informisanje koji predlaže poverenika, u izjavi za Insajder najavljuje da će tokom ovog meseca svim poslaničkim grupama poslati pozive da dostave imena svojih kandidata. Deo opozicije strahuje da bi na čelo i ove nezavisne institucije, suprotno zakonskim propisima, mogao doći partijski kadar.

Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja, jedna je od najvažnijih za građane, ali i medije. Upravo preko te institucije i na osnovu Zakona za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i jedni i drugi su često uspevali da ostvare svoje pravo znaju kako rade državni organi koji raspolažu novcem građana. Pravo na pristup podacima kojima raspolažu državni organi, kao nerazdvojivi deo prava na obaveštenost, jedno je od osnovnih građanskih prava.

Rodoljub Šabić je prvi i jedini poverenik za informacije od javnog značaja koga je Srbija imala, budući da je na čelu te nezavisne institucije od njenog osnivanja. Za poverenika je biran u dva navrata - 2004. i 2011, a po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na tu funkciju više ne može da bude imenovan.

Iako njegov mandat ubrzo ističe, Skupština još nije počela proceduru za izbor novog poverenika. Po Zakonu, skupštinski Odbor za informisanje je dužan da predloži kandidata, a konačnu reč imaju poslanici, koji ga biraju većinom glasova.   

Mirko Krlić, predsednik Odbora, kaže da će tokom novembra pokrenuti proceduru i da novi poverenik mora da bude izabran najkasnije do 4. decembra.

„Poslaćemo poziv poslaničkim grupama da dostave imena svojih kandidata, koji će imati priliku da se predstave na sednici Odbora. Mi ćemo suziti izbor na dva kandidata, a zatim će poslanici na sednici Skupštine odlučiti ko će biti novi poverenik“, navodi Krlić za Insajder.

Po Zakonu, za poverenika se bira „lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava, koje ispunjava uslove za rad u državnim organima“. Mora da ima završen Pravni fakultet i najmanje 10 godina radnog iskustva.

Za poverenika ne može biti izabrana osoba koja već obavlja funkciju ili je zaposlena u drugom državnom organu, a po Zakonu, na ovu poziciju ne sme da bude imenovan ni član političke stranke.

Strah od stranačkog kadra

Iako to propisi zabranjuju, deo opozicije strahuje da će vladajuća koalicija izigrati zakon i da će na čelo i ovog nezavisnog tela postaviti partijski kadar. Goran Ćirić, šef poslaničke grupe DS, kaže za Insajder da je stav njegovog poslaničkog kluba da novi poverenik treba da bude neko iz „kuće“, odnosno neko ko radi u kancelariji aktuelnog poverenika i ko ima iskustvo u toj oblasti, ali ističe da nije nemoguće da naslednik Šabića bude „partijsko rešenje“.

„Na žalost, svih prethodnih godina svedoci smo urušavanja jedne po jedne nezavisne institucije“, navodi Ćirić.

Da novi poverenik treba da bude neko iz civilnog sektora smatra i Nataša Mićić, članica Odbora za informisanje i poslanica LDP. Ona takođe ističe da ne bi bilo dobro da na tu poziciju dođe neko iz stranačkog sektora.

„Međutim, to se dešavalo sa izborom za neke druge nezavisne institucije. Podnesu ostavke u stranci i onda se kandiduju“, kaže Mićićeva za Insajder.

Izigravanje zakona

Iako je zakonom bilo zabranjeno članstvo ili funkcija u stranci, svedoci smo da su na čelo nezavisnih institucija poslednjih godina dolazili partijski kadrovi. Tako su članovi Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kada su birali novog direktora Dragana Sikimića, „zažmurili“ na činjenicu da je u to vreme on bio član i donator SNS, kao i član izborne komisije u ime te stranke. Iz SNS je, prema dokumentu koji je objavio list Danas, istupio u danu kada je izabran za direktora Agencije.

Upliv politike i partijsko kadriranje nisu zaobišli ni Bezbednosno informativnu agenciju na čije čelo je postavljen tada funkcioner SNS Bratislav Gašić. U Zakonu o bezbednosno-informativnoj agenciji piše da pripadnici Agencije ne mogu biti članovi političkih stranaka. Za razliku od Sikimića, Gašić nije izašao iz partije, već je samo „zamrznuo“ članstvo u njoj.

Slično se dogodilo i prilikom izbora Jorgovanke Tabaković za guvernerku Narodne banke Srbije. Iako Zakon o NBS zabranjuje da na tu funkciju dođe funkcioner političke partije, Tabaković je izabrana, iako je u tom trenutku bila potpredsednica SNS. Članstvo u stranci je nakon toga zamrzla.

Partijsko iskustvo, ali ne u Srbiji, ima i predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović. On je bio narodni poslanik u Skupštini Republike Srpske kao član Srpske demokratske stranke u tri saziva.

Nesaglasnost oko dana isteka mandata

Između poverenika i predsednika skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje postoji nesuglasje oko datuma isteka mandata. Naime, poverenik Rodoljub Šabić navodi da mu mandat ističe 22. decembra, na dan kada je pre 14 godina prvi put biran na tu funkciju. S druge strane međutim, Mirko Krlić, predsednik Odbora za kulturu i informisanje, kaže za Insajder da Šabiću mandat ističe ranije, odnosno 4. decembra,  jer je 2011. na taj dan drugi put izabran za poverenika. 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.