Jezik

sr

en

Niko nije krivično odgovarao zbog zloupotrebe ličnih podataka, sve prijave Poverenika u predistražnoj fazi

Informacije da li je neko na rođenju imao kriva stopala, šta piše u nečijoj radnoj knjižici, zašto nije služio vojsku ili kakav je čiji socijalni i materijalni status predstavljaju lične podatke građana koji u Srbiji neretko završe na društvenim mrežama ili naslovnim stranama tabloida. Odgovorni za dostavljanje ovih podataka, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, prolaze bez krivične odgovornosti. Tome u prilog govori i činjenica da su brojne krivične prijave koje je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti podneo za neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka i dalje bez epiloga. Još više zabrinjava činjenica da su sve ove prijave podnete zbog sumnji da su pojedinci u državnim institucijama, čija je obaveza da štite, prekršili pravo građana na privatnost.

Curenje ličnih podataka
Curenje ličnih podataka

Fudbaler Đerdan Šaćiri ponovo je dospeo na naslovne strane tabloida, ali ne zbog fudbalskih rezultata i postignutih golova. Ovoga puta, iznete su informacije o zdravstvenom stanju prilikom rođenja fudbalera koji je javnosti u Srbiji poznat po proslavi gola gestikulacijom orla, inače simbola sa albanske zastave. Objavljivanjem takvih informacija prekršeni su svi etički i profesionalni kodeksi.

Ovo inače nije prvi put da su se Šaćirijevi lični podaci našli na naslovnim stranama tabloida. Naime, danima pre i posle utakmice koju je reprezentacija Srbije igrala protiv reprezentacije Švajcarske, na Svetskom prvenstvu u fudbalu, tabloidi u Srbiji objavljivali su lične podatke dvojice fudbalera poreklom s Kosova Džerdana Šaćirija i Valjona Bahremija.

Objavljene su kopije izvoda iz matičnih knjiga i izvoda o državljanstvima s naznakom „ekskluzivno“, a ovim dokumentima tabloidi su „dokazivali“ da dvojica reprezentativaca, pored švajcarskog, imaju i državljanstvo Srbije.

Poverenik podneo prijavu protiv službenika Ministarstva odbrane

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je juče krivičnu prijavu protiv nepoznatih osoba iz Ministarstva odbrane zbog toga što su podatke iz kadrovskog informacionog sistema ministarstva i profesionalnog ličnog dosijea majora Vojske Srbije D.R. i bivšeg majora D.G. dostavili medijima, ali i na druge adrese.

Odmah nakon objavljivanja, Poverenik za informacije od javnog značaja, pokrenuo je postupak kontrole kako bi utvrdio odakle tabloidima lični podaci dvojice fudbalera kojima raspolažu isključivo nadležne institucije, odnosno MUP. Ubrzo je stigao odgovor od Ministarstva Povereniku u kome su naveli da je MUP podatke prikupljao i dostavio na zahtev Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Kako je tada naveo poverenik Rodoljub Šabić, odgovori Ministarstva upućuju na zaključak da tražene dokumente nije tabloidima dao niko iz MUP već neko iz Kancelarije za KiM. Od ove Kancelarije, međutim, kao ni od direktora Marka Đurića javnost do danas nije dobila odgovore zašto su uopšte Kancelariji bili potrebni lični podaci dvojice švajcarskih reprezentativaca i kako su dospeli u tabloide.

Umesto odgovora na konkretno pitanje, Đurić je ponavljao da „nema saznanja da je došlo do bilo kakvog kršenja zakona“, dodajući da novinari Insajdera "imaju pravo da navijaju za Šaćirija i Behramija".

Konačan odgovor moralo bi da da nadležno tužilaštvo kome je Poverenik za informacije od javnog značaja povodom ovog slučaja podneo krivičnu prijavu krajem avgusta ove godine. U prvom osnovnom tužilaštvu međutim i dalje traje predistraga. Kako navode, Tužilaštvo je uputilo dopise sa zahtevom za prikupljenje potrebnih obaveštenja na nekoliko adresa.

„Poslali smo dopis Vladi, Kancelariji za KiM, policiji i listu Informer. Odgovore još čekamo“, navodi Prvo osnovno tužilaštvo u odgovoru Insajderu. 

Lični podaci građana koji se bune objavljeni na društvenim mrežama

Na Fejsbuk stranici „Glas Požege“ u aprilu ove godine pojavili su se lični podaci građana okupljenih oko grupe „Protesti u Požegi“.

Ova grupa prethodno je mesecima protestovala tražeći smenu lokalne vlasti u ovom gradu, a protesti su počeli kada je Skupština Požege donela odluku da se budžetskim sredstvima kupi nelegalni objekat, koji je u vlasništvu predsednice Skupštine Opštine.

Povodom ovog slučaja postupak provere pokrenula je i Agencija za borbu protiv korupcije.

Zbog protesta, vlasnici nelegalnog objekta su odustali od prodaje, ali građani okupljeni oko „Protesta u Požegi“ nisu prestali da zahtevaju smene odgovornih.

Ubrzo međutim, na jednoj Fejsbuk grupi pojavila se dokumentacija sa zahtevima i molbama koje su građani podneli Centru za socijalni rad Požega, finansijske transakcije s privatnih računa građana i njihovi lični podaci, presnimljene internet prepiske Centra za socijalni rad i Odeljenja za skupštinske poslove opštine Požega.

Odmah nakon objave, početkom aprila ove godine Poverenik je pokrenuo postupak nadzora, nakon čega je utvrdio da su gradske službe lične podatke građana dostavljali opštini Požega na zahtev iz te opštine.

Ovim povodom, zbog sumnji da je počinjeno krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić podneo je krajem maja i krivičnu prijavu protiv NN službenog lica u opštini Požega.

I u vezi sa ovom prijavom postupak se nije odmakao dalje od početka. Kako navode u Višem javnom tužilaštvu, u okviru kojeg funkcioniše i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal za Insajder ovaj postupak nalazi se u predistražnoj fazi.

Slučaj fotografije specijalnog tužioca iz baze MUP-a i dalje bez epiloga

Inače, u predistražnoj fazi već više od tri godine nalazi se i postupak po prijavi Poverenika o tome ko je odgovoran za objavljivanje fotografije zamenika specijalnog tužioca Saše Ivanića iz baze MUP-a.

Podsetimo, fotografija tužioca Ivanića, koju je mogao da ima samo MUP, prvi put je objavljena u junu 2014, u jednom dnevnom listu, zatim na jednom internet portalu i na jednoj televiziji. Fotografija se 2015. godine pojavila i na portalu „Antidot“, koji je te godine i osnovan, a u kome su mediji pisali kao o portalu koji u tekstovima brani Darka Šarića i napada Tužilaštvo za organizovani kriminal.

U aprilu te godine, na zahtev tužioca Ivanića, poverenik za zaštitu podataka pokrenuo je postupak za utvrđivanje okolnosti u kojima je fotografija zamenika tužioca iz baze Ministarstva unutrašnjih poslova dospela u medije.

U postupku kontrole utvrđeno je da je fotografija preuzeta iz baze MUP-a uz pomoć kartica koje izrađuje MUP. Nije se moglo, međutim, utvrditi ko je iz bezbednosne strukture pristupio ovim informacijama jer MUP ove kartice daje i drugim službama, koje ih dodeljuju svojim operativcima.

Ipak, to bi moralo da utvrdi tužilaštvo koje, međutim, u odgovorima Insajderu kratko odgovara „da je i ovaj postupak i dalje u fazi predistrage“.

Ovo znači da nadležni ni posle više od tri godina nisu uspeli ili nisu hteli da pronađe krivca, iako je nezakonitu obradu podataka izvršio državni službenik, odnosno operativac službe.

Prljave igre za političke obračune

Da je zloupotreba podataka o ličnosti koje dolaze iz službenih evidencija postala pravilo u političkim obračunima pokazuju i primeri objavljivanja ličnih podataka bivšeg premijera Srbije i narodnog poslanika opozicije Zorana Živkovića, ali i supruge tadašnjeg lidera Pokreta Dosta je bilo.

Ni za ove slučajeve međutim nema epiloga.

Podsetimo, nakon što je Živković kritikovao kadrovska rešenja nove vlade krajem juna prošle godine šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović na skupštinskoj raspravi pročitao je zvanične dokumente vojnog odseka u Nišu o razlozima zbog kojih Živković nije služio vojni rok.

Kako je tada rekao, njega su "baš zvali iz Vojnog odseka iz Niša" i poslali mu faksom dokumenta o Živkoviću u kojima je navedeno da on nije sposoban za služenje vojnog roka što po propisima znači "stanje najtežih poremećaja funkcija".

On je izneo i podatak da je 23. juna 2010. Živkovć dobio dozvolu za pištolj i pozvao ministra unutrašnih poslova Nebojšu Stefanovića, kao i Aleksandra Vulina, da se malo pozabave tim slučajem, s obzirom na to da pištolj ima čovek sa "najtežim poremećajem funkcija".

Nakon ovoga, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naredio je pokretanje postupka nadzora u Ministarstvu odbrane i MUP, nakon čega je i tužilaštvu podneo krivičnu prijavu.

I ova krivična prijava, međutim, i dalje nije procesuirana, a na pitanja novinara redakcije Insajder u kojoj fazi je postupak, kao i šta je urađeno po ovom pitanju u nadležnom tužilaštvu u Nišu odgovaraju: „Postupak je i dalje u predistražnoj fazi, a nadležni još nemaju informaciju koje je osumnjičeno NN lice“.

Na potpitanje novinara Insajdera kako je moguće da se još nije utvrdilo o kome se radi, imajući u vidu da je u ovom slučaju jasno da su podaci procureli iz MUP-a ili Vojske, u Tužilaštvu ponavljaju odgovor da je predistraga u toku.

Isti odgovor, samo iz Višeg javnog tužilaštva dobijen je i na pitanja Insajdera šta se dešava sa krivičnom prijavom Poverenika po pitanju sumnji da su neovlašćeno prikupljeni lični podaci Tanje Radulović, supruge poslanika Pokreta Dosta je bilo.

Podsetimo, list Alo je početkom avgusta 2016. objavio tekst s delovima dokumentacije s ličnim podacima Radulovićeve supruge.

Nakon prijave Radulovića i postupka nadzora Poverenik je utvrdio da je nepoznati izvršilac u službenim prostorijama Poreske uprave Ministarstva finansija pristupio aplikaciji „Lokalna poreska administracija“ , da bi bez ovlašćenja pribavio i učinio dostupnim javnosti podatke o ličnosti iz Poreskih prijava Tatjane Tanje Radulović.

Odmah zatim, u septembru iste godine Poverenik je Višem javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu zbog sumnji da je NN lice u prostorijama Poreske uprave izvršilo krivično delo neovlašćeno prikupljanje podataka. Uprkos svim činjenicama koje je Poverenik priložio uz krivičnu prijavu, Više javno tužilaštvo ni u ovom slučaju nije pokrenulo istragu.

MUP, uprkos urgenciji, ne otkriva Tužilaštvu ko iz njihovih redova prosleđuje informacije

Jedan od najdrastičnijih primera zloupotrebe poverljivih, ličnih podataka je i slučaj objave podataka iz zdravstvenog kartona nekadašnjeg direktora Kurira Aleksandra Kornica iz psihijatrijske ustanove Laza Lazarević.

Krajem 2015. u međusobnom ratu dva tabloida, suprotno svim kodeksima i zakonima, urednik Informera Dragan J. Vučićević objavio je na televiziji Pink podatke iz zdravstvenog kartona nekadašnjeg direktora Kurira Aleksandra Kornica iz psihijatrijske ustanove Laza Lazarević.

Ove podatke je zatim u studiju iste televizije komentarisao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar dodajući da je Kornic ozbiljno bolestan i da ga zloupotrebljavaju.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodobljub Šabić pokrenuo je postupak kontrole i utvrdio da je medicinski karton Kornica od psihijatrijske ustanove Laza Lazarević zatražilo Ministarstvo zdravlja jer mu je telefonskim putem to naložio MUP.

Nakon ovoga, Poverenik je podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog postojanja osnova sumnje da je počinjeno krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka od strane službenog lica u vršenju dužnosti.

Ni ova krivična prijava međutim još nije procesuirana. Za sada je poznato samo da je dokumentaciju medijima dostavljao, još neimenovani, službenik policije. Prvo osnovno tužilaštvo koje sprovodi predistražni postupak u ovom slučaju naložilo je policiji pre skoro godinu dana da utvrdi ko je u okviru MUP-a podatke neovlašćeno dostavio medijima. Sa ovom informacijom međutim, krajem prošle godine, nije bio upoznat ministar policije.

Na pitanje novinara Insajdera da li činjenica da je tužilaštvo utvrdilo da je informacija o zdravstvenom kartonu bivšeg direktora Kurira procurela iz MUP-a ukazuje na to da je to bila politička odluka doneta na najvišem nivou, ministar Stefanović tvrdio je da on sa umešanošću nekog iz MUP-a nije upoznat.

U međuvremenu, Prvo osnovno tužilaštvo u odgovoru Insajderu, ponavlja da je policiji naloženo da utvrdi identitet službenika policije, ali da oni, uprkos urgenciji upućenoj u maju ove godine, do danas to nisu učinili.

Svi ovi primeri jasno ukazuju da, uprkos činjenici da za zloupotrebu ličnih podataka građana postoji mogućnost krivične odgovornosti, u Srbiji je po svemu sudeći nema.

A u nekim slučajevima, kako stoje stvari, nema čak ni prekršajne odgovornosti, pa je tako baš u slučaju ličnih podataka Kornica postupak protiv ministra zdravlja Zlatibora Lončara zastareo, dok je tadašnja direktorka bolnice Slavica Đukić Dejanović za prekršaj novčano kažnjena.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.