Jezik

sr

en

Investitor mesecima gradi malu hidroelektranu bez građevinske dozvole, inspekcija “blagonaklona” (VIDEO)

Izgradnja većine malih hidroelektrana u Srbiji pretvorila se u kršenje propisa, uništavanje reka i živog sveta u njima. Posledice su takve jer država, prema istrazivanju Insajdera, bez jasnog plana pokušava da ispuni uslove koje je postavila Energetska zajednica jugoistočne Evrope– da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije.  U obnovljive izvore energije spada energija vetra, vode, sunca, biomasa.

Međutim, u praksi najveći problem je kod izgradnje malih hidroelektrana, jer s jedne strane investitor mora da dobije 20 dozvola za izgradnju i uslove za zaštitu životne sredine, a s druge strane biroktratske procedure su komplikovane toliko da ni nadležne inspekcije ne reaguju kada neko počne da gradi bez dozvole. Istovremeno, dok se s jedne strane, u nedostatku jasnog plana i propisa uništava životna sredina, s druge strane zarada za investitore je sigurna, jer EPS mora od njih, kao povlašćenih proizvođača „zelene energije“ da kupuje struju po daleko višim cenama od tržišne. Jedan od primera kako sistem ne funkcioniše, dok investitor gradi bez dozvole, a inspekcija objasnjava da je blagonaklona zbog komplikovanih procedura jeste izgradnja male hidroelektrane "Jovanovići" na reci Panjici, u Zapadnoj Srbiji.

Iščupano drveće, klizišta, buka, oštećen lokalni put, suženo rečno korito, zamućena reka... Tako danas izgleda deo reke Panjice u Zapadnoj Srbiji na kojoj su početkom 2017. započeti radovi na izgradnji MHE. Iako ona nije završena, posledice su već katastrofalne. Životinjskog sveta gotovo da nema na delu reke gde se gradi ovo postrojenje.

Mimo zakona, bez građevinske dozvole i reakcije nadležnih institucija, investitor mesecima gradi. Nesmetano je podigao temelje mašinske zgrade u kojoj bi trebalo da proizvodi struju, ukopao betonske cevi pored rečnog korita i započeo radove na vodozahvatu koji služi za prikupljanje vode iz reke.

Sve to investitor ne bi mogao da uradi da su nadležne institucije reagovale u skladu sa zakonom. Osim što je izgradnja bez građevinske dozvole krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora od šest mesci do pet godina, prema Zakonu o ozakonjenju objekat koji je izrađen bez građevinske dozvole ne može biti legalizovan. Jedina predviđeno rešenje u takvim situacijama je rušenje objekta. Uprkos kršenju zakona, građevinska inspekcija takvo rešenje nije donela.

 

Građevinska inspekcija: “Malo smo blagonaklono gledali”

Građevinski inspektor u Opštini Arilje Zoran Radojević kaže za Insajder da je građevinska inspekcija “prvo delovala preventivno”.

“Malo smo blagonaklono gledali, pustili smo ga da dobije dozvolu, jer on nije čovek koji ne može da dobije dozvolu. Može da dobije dozvolu. Nije problem čoveka kazniti, to možemo lako. Poenta je preventivno delovati, upozoriti ga da radi nešto što je nezakonito, zatim ga naterati da uđe u tokove, a potom ako ne sluša to, onda kaznena politika”, poručuje inspektor.

Iako investitor radi na objektima male hidroelektrane skoro pola godine, građevinska inspekcija nije preduzela nikakve mere kako bi sprečila nelegalnu gradnju. Na teren su izašli tek pre dva meseca i tada je investitoru, umesto rešenja o rušenju, dostavljeno rešenje kojim se nalaže obustava radova. Uprkos zabrani, radovi su nastavljeni, ponovo bez sankcija za investitora.

Na pitanje Insajdera kako je inspekciji promaklo da je investitor radio uprkos zabrani, Radojević kaže da zapravo i nije promaklo.

“Nije promaklo. Mi smo sve to videli. Mi smo stavili zabranu i zatvorili gradilište. Sledeća stvar su kaznene mere. Mi ćemo sada rešenje o zabrani gradilišta dostaviti policiji. Šta će policija da radi sa tim – ja ne znam. Mi da stojimo tamo i da stažarimo ne možemo”, kazao je Radojević.

Investitor računao da neće biti problema

Mala hidroleketrana "Jovanovići" se gradi delom na parcelama koje je investitor prethodno otkupio od meštana, a delom na zemljištu kojim upravlja javno preduzeće Srbijavode, sa kojim je sklopio ugovor o zakupu na 10 godina. Investitor Duško Đedović je time rešio imovinsko-pravne odnose, ali nakon toga nije dobio građevinsku dozvolu, i prema zakonu nije mogao da otpočne gradnju.

Pošto je izostala reakcija nadležnih institucija, zbog svih propusta koje je investitor napravio, Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini podnela je požeškom Osnovnom  javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv NN lica u firmi VSP enerdži.

Đedović kaže da je počeo da gradi bez građevinske dozvole jer je “računao da neće biti nikavih problema” i da će “sve ići efikasno”.

“Ne mislim da sam ja pogrešio, jedina je greška što sam računajući da ću dobiti dozvolu počeo da radim“, navodi investitor.

Na pitanje zašto je nastavio da radi i uprkos zabrani inspekcije, Đedović opet ponavlja da je “očekivao da će dobiti potreban papir”.

“Ja sam napravio grešku, rekao sam Vam da sam napravio grešku što sam počeo da radim bez građevinske dozvole. Ja sam ušao u prekršaj“, kaže on.

Opština Arilje je do sada pet puta odbila da izda građevinsku dozvolu investitoru, a on za to krivi komplikovane procedure.

„Administracija i birokratija su me doveli do ovoga da sam odmakao sa radovima iščekujući da ću dobiti tu građevinsku dozvolu, eto to je jedini razlog“, kaže Đedović.

Na pitanje da li zna da je građevinska dozvola uslov bez kojeg gradnja ne može biti započeta, kaže: “Znam, znam”.

Reka nekada i sada

Pored kršenja zakona, u ovom slučaju sporna je i zaštita životne sredine, koja je investitorima, po pravilu, na poslednjem mestu. Kako je reka izgledala nekada a kako danas svedoče meštani sela Dobrače..

 “Imao je poneki rak, imalo je potočne pastrmke najviše i one su redovno iskakale. Ova reka je tekla slapovima. Oni su povadili ovo kamenje. Imalo je puno pastrmke, sad nema uopšte životinjskog sveta odavde dva kilomentra. Od početka njihovih radova do uliva Panjice u Moravicu, nema živog sveta. Imalo je zečeva, lisica, imalo je jazavaca u pećini ovde. Sada se samo poneki gavran ponekad pojavi, nema ni ptica više”, kaže meštanin Dragan Jovanović.

Imajući sve ovo u vidu stiče se utisak da država nema koristi od malih hidroelektrana a da je jedini vidljivi rezultat trenutno urušavanje životne sredine.  Korist, s druge strane, imaju investitori koji su povlašćeni proizvođači električne energije, jer od njih EPS struju otkupljuje po znatno višoj ceni od tržišne. A sve to plaćaju svi građani Srbije, preko računa za struju. 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.