Jezik

sr

en

Ministar zaštite životne sredine u Insajder debati: Iniciraću analizu uticaja svih izgrađenih malih hidroelektrana (VIDEO)

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je u Insajder debati da će inicirati izradu analize uticaja svih izgrađenih malih hidroelektrana na reke i živi svet u njima. Predstavnik udruženja za zaštitu prirode Mirko Popović je naglasio da Vlada kreira politiku u kojoj zaštita životne sredine nije prioritet, a da se sa druge strane nalaze „veliki interesi i veliki novac“. Gosti debate su se saglasili da je potrebno izmeniti Zakon o zaštiti prirode, ali ministar nije precizirao kada će predložiti izmene kojim bi izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim zonama bila zabranjena.

Insajder debata o malim hidroelektranama
Insajder debata o malim hidroelektranama

„Voleo bih da se desi i to ću incirati, da se izvrši analiza svih izgrađenih malih hidroelektrana, da vidimo analizu rada i buduće stanje“, kaže Trivan.

 U Insajder debati čija je tema bila izgradnja malih hidroelektrana i njihov uticaju na prirodu, kao i ukupna ekološka politika i otvaranje Poglavlja 27, Trivan je rekao da ne postoji ni jedna intervencija čoveka koja prirodi nije nanela štetu.

Goran Trivan
Goran Trivan
„Samo je pitanje mere u kojoj se to desi i pitanje prihvatljivosti tog postupka. Najčešće mislim da nije prihvatljiva, naročito kada govorimo o malim vodotokovima na kojima se grade male hidroelektrane“, kaže Trivan.

Ministar je istakao da postoje dva načina da se spreči dalje ugrožavanje prirode kao posledice rada malih hidroelektrana.

„Ili da se struja proizvedena u MHE više ne otkupljuje po višim, povlašćenim cenama, ili ćemo zakonom o Zakona o zaštiti prirode zabraniti izgradnju MHE u zaštićenim područjima“, kaže ministar.

Na pitanje da li je bio na lokacijama gde su izgrađene MHE, Trivan kaže da jeste i da je to razlog više da bude protiv njihov izgradnje.

„Srbija nema tako mnogo pijaće vode kako se misli, i mi smo jedna od najgorih zemalja u regionu s kapacitetom površinskih voda“, upozorava ministar.

Predstavnik udruženja za zaštitu prirode Mirko Popović kao najveće probleme u radu MHE izdvaja uticaj na biljne i životinjske vrste, i na rečno korito.

 „Svi smo odgovorni, nema nevinih“

Gosti Insajder debate su se saglasili da je potrebno izmeniti Zakon o zaštiti prirode tako da se zabrani izgradnja MHE u zaštićenim područjima, ali Popović naglašava da je potrebno zaštititi prirodna bogatstva bez obzira na to da li se nalaze u zaštićenim područjima ili ne.

Dok Trivan kaže da će izmena tog zakona doći red kada bude procenio da je pravi trenutak, Popović smatra da će postojati velike prepreke i otpori u izmeni Zakona.

„Tu postoji veliki interes, veliki novac, povrat investicije je jako brz, mnogo brži u odnosu na ostale izvore energije. Pritisak kapitala, interes koji želi da se razvija kroz MHE će biti veliki. Treba razmišljati i o tome šta će biti o područjima koja trenutno nisu zaštićena ali bi trebalo da postanu prema međunarodnim obavezama koje ima Srbija“, napominje Popović.

Na konstataciju novinarke Insajdera da postoji bar jedna MHE koja se izgrađena i pored negativnog mišljenja Zavoda za zaštitu prirode, i na pitanje da li tu ima odgovornosti Ministarstva, Trivan kaže:

„Formalno i da i ne. Svi smo odgovorni suštinski, nema nevinih“.

Civilno društvo isključeno iz izrade novog katastra MHE

Mirko Popović
Mirko Popović
Dokument kojim se određuje na kojim rekama i lokacijama mogu da se grade MHE datira iz daleke 1987. godine i njime je predviđena izgradnja 856 MHE širom Srbije. Ministar Trivan kaže da je izrada novog katastra je u toku, dok Popović upozorava da organizacije koje se bave zaštitom životne sredine nisu uključene u njegovu izradu.

„Civilno društvo nije uključeno, javnost nije uključena i mislim da je to početnička greška koja je standardna i pojavljuje se stalno kada je u pitanju energetska politika. Možda Ministarstvo zaštite životne sredine zna, jer ima predstavnika u radnoj grupi, ali mi ne znamo na osnovu kojih parametara se pravi novi katastar, znamo samo da rok nije istekao, projekat bi trebalo da bude završen sledeće godine“, kaže Popović.

Na pitanje da li je izrada novog katastra zasnovana na detaljnim istraživanjima rečnih tokova, Trivan kaže da ne zna i da nije nadležan za to. Sredstva za izradu katastra obezbeđena su iz IPA 2013 programa, a novcem, kako kaže Popović, raspolaže Ministarstvo energetike.

„Inspektori retko izlaze na teren i proveravaju“

Na različitim lokacijama gde su predviđene MHE utvrđeni su i različiti propusti. Na reci Panjici gradi se bez građevinske dozvole, a na reci Vlasici, gde je nanizano devet MHE, Prirodno-matematički fakultet iz Kragujevca utvrdio je da je rad tih postrojenja negativno uticao na živi svet u rekama. Ministar Trivan naglašava da je neophodno povećanje broja ekoloških inspektora na terenu.

„Nemamo dovoljno inspektora definitivno. Mi tražimo povećanje kapaciteta pre svega u inspekciji jer je to način da sprovodimo politiku Ministarstva zaštite životne sredine“, kaže Trivan.

S druge strane, Mirko Popović kaže da bi zahtevi Ministarstva bili uvaženi kada bi politika Vlade Srbije bila drugačija, ali da i oni inspektori koji rade retko izlaze na teren i proveravaju.

„Ako bi Vlada drugačije posmatrala politiku zaštite životne sredine drugačije, onda bi zahtevi Ministarstva u pogledu povećanja broja zaposlenih, u pogledu povećanja budžeta bili zadovoljeni, ali ne zbog toga što neko zadovoljava zahteve ministra, nego zato što je takva politika prioritet“, ističe Popović.

Poglavlje 27 – jedno od najskupljih i najzahtevnijih

Trivan je nekoliko puta najavljivao otvaranje Poglavlja 27 o životnoj sredini, koje, inače, predstavlja jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pristupanju EU. Ono do danas nije otvoreno, niti je na spisku onih čije se otvaranje očekuje. Ministar smatra da s tim ne treba žuriti.

„Ovo poglavlje treba dobro ispregovarati da ne bismo sutra kao neke zemlje u okruženju plaćali penale za obaveze koje smo preuzeli. Ne žurimo, ali smo već gotovo spremni“, kaže ministar.

Gosti Insajder debate govorili su i o sumnjama da se novac nemenjen za zaštitu životne sredine nenamenski trošio.

„U korenu tog problema je Zakon o zaštiti životne sredine i način na koji je definisan budžetski fond za zaštitu životne sredine. Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, kada su u pitanju prihodi i rashodi budžeta, mi na prihodnoj strani imamo 10 milijardi za 2016, a imamo rashode od tri milijarde i 850 miliona. U međuvremenu se nekih šest milijardi izgubilo. Ne mogu da tvrdim, ali postoji visok stepen sumnje da su sredstva iz zloupotrebljena“, kaže Popović.

Ministar dodaje da je za 2016. 10 milijardi, za 2017. 11, a za 2018. skoro 12 milijardi „zelenih para“ ušlo u budžet, a da na raspolaganju Ministarstvu životne sredine polovina tog novca.

Inače, Fond za zaštitu životne sredine ukinut je sredinom 2012. zbog brojnih afera koje se uglavnom tiču nenamenskog trošenja novca. Četiri godine nakon toga osnovan je novi, Zeleni fond.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.