Jezik

sr

en

EU ne odustaje, Srbija i dalje ne priznaje genocid u Srebrenici

Na spisak „neprijatnih“ uslova koje će Srbija morati da ispuni da bi postala članica Evropske unije stavljen je još jedan. U rezoluciji koju su usvojili poslanici Evropskog parlamenta navodi se da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka EU. Od demokratskih promena do danas nijedan srpski premijer niti predsednik nije priznao da se u Srebrenici dogodio genocid. To ne piše ni u Deklaraciji koju je usvojila Skupština, iako se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde. Skupština Srbije je pre dve godine zakonom zabranila negiranje genocida, ali ne i onog koji se dogodio u Srebrenici.

Performansi na Trgu Republike Foto: Srđan Ilić
Performansi na Trgu Republike Foto: Srđan Ilić

Usvajanjem Rezolucije o Srbiji u Evropskom parlamentu prvi put je na spisak uslova za pristupanje EU stavljeno priznavanje genocida u Srebrenici. Iako taj uslov nije pominjan u Nacrtu rezolucije, na insistiranje slovenačkog poslanika Igora Šoltesa, on je stavljen u konačan tekst.

Meron: Vladi Srbije nije od pomoći ako osporava presudu o Srebrenici

Predsednik Međunarodnog mehanizma za kaznene sudove Teodor Meron izrazio je neslaganje i razočarenje nedavnim intervjuom predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, u kojem je navela da ne misli da zločin počinjen u Srebrenici predstavlja genocid.

„Vladi Srbije nije od pomoći da osporava presude jednog važnog međunarodnog suda", poručio je Meron.

„Evropski parlament žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpskih vlasti, podseća ih da puna saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka i naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU", piše u Rezoluciji o Srbiji.

Povod za ovaj amandman Šoltesa mogla bi biti izjava premijerke Ane Brnabić, koja je nedavno za Dojče vele rekla da se u Srebrenici dogodio „gnusni zločin, ratni zločin“, te da „ne misli da je to bio genocid“.

Na opasku novinara da su dva suda presudila da se u tom mestu u BiH dogodio genocid, Brnabić je ponovo odgovorila da ne misli tako.

„Znate, mislim da je to bio užasan, užasan zločin, ali genocid je u suštini kada… genocid je kada pobijete celu populaciju, žene, decu, a to ovde nije slučaj“, navela je Brnabić.

Vučić: Veliki zločin iz koga treba da izvučemo pouke

Da je reč o počinjenom zločinu, a ne o genocidu, govorili su i bivši premijeri i predsednici Srbije. Mada su i Aleksandar Vučić, tada kao premijer, i Boris Tadić kao predsednik Srbije odali počast žrtvama u Srebrenici, nijedan do danas nije prihvatio da se tamo dogodio genocid.

Aleksandar Vučić je izjavio da je u Srebrenici 1995. počinjen veliki zločin iz koga svi treba da izvučemo pouke, „kako se ne bi nikome i nikada ponovio“.

„Tamo se dogodio stravičan zločin. Moja je obaveza kao predsednika Srbije da ukažem na iskrena osećanja sa porodicama, da izrazim nadu da se takav zločin nikada neće ponovo dogoditi, da smo mi Srbi izvukli lekcije i pouke i iz tog zločina, ali i onih u Bratuncu, Oluji i da ne govorim o najstrašnijem od svih, onoga koji se desio u Jasenovcu", izjavio je Vučić prošle godine u julu.

Boris Tadić je 2005. posetio Srebrenicu, odao počast srebreničkim žrtvama i izvinio se u ime srpskog naroda porodicama nevinih žrtava. I tada, a i nakon što je otišao sa predsedničke funkcije, odbijao je da zločin u Srebrenici okarakteriše kao genocid.

„Predstavnici države Srbije imaju obavezu da štite interese države Srbije. Ukoliko dođe do ocene da je Srbija učestvovala u genocidu, onda su i konsekvence za građane čije interese štite predstavnici države, dramatične. U Haškom tribunalu Srbija nije osuđena za genocid“, naveo je Tadić.

Nikolić: Klečim i tražim pomilovanje zbog zločina u Srebrenici

Isti stav imao je i njegov naslednik na funkciji predsednika Tomislav Nikolić, koji se u emisiji na bosanskoj BHT izvinio zbog „zločina u Srebrenici“ i dodao da se „genocid mora dokazati“, mada je to bilo utvrđeno presudom suda u Hagu.

Dačić: Amandman o Srebrenici je pokušaj žigosanja Srbije

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je danas amandman na rezoluciju Evropskog parlamenta kojim se od Srbije traži priznavanje genocida u Srebrenici kao „pokušaj žigosanja Srbije koji ne doprinosi stabilizaciji prilika u regionu“. On je naveo da je Međunarodni sud pravde jasno utvrdio da Srbija ne snosi nikakvu odgovornost za zločin u Srebrenici, i dodao da takav zahtev ne može doprineti stabilizaciji prilika u regionu".

"Mi jesmo zainteresovani za dobre odnose sa BiH, sa Slovenijom i Hrvatskom, ali želja da se Srbi definišu kao jedini genocidni narod na svetu posle svih velikih svetskih ratova i žrtava koje je srpski narod imao u Prvom i Drugom svetskom ratu, a da pritom niko ni dinara ratne odštete nije platio Srbiji… mislim da je to previše", rekao je Dačić.

„Ja klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda počinio bilo koji pojedinac iz našeg naroda. Izvinjavam se i tražim oproštaj za svaki greh koji je učinio pripadnik srpskog naroda u jednom vremenu u kojem je zaboravio na ljudske osobine, na ono što nas odvaja od životinja“, rekao je Nikolić.

Ni Ivica Dačić, koji je bio premijer od 2012. do 2014, ne smatra da se u Srebrenici dogodio genocid. Neposredno pre nego što je usvojena Deklaracija o Srebrenici, Dačić je rekao da se u tom gradu dogodio ratni zločin.„

„Kažem ratni zločin, zato što bi termin genocid podrazumevao da se radilo o državnom projektu”, istakao je on.

Zakonom zabranjeno poricanje genocida, ali ne onog u Srebrenici

Pre osam godina Skupština Srbije je usvojila Deklaraciju o Srebrenici, tesnom većinom – sa 127 glasova „za“. Dugo se radilo na konačnom tekstu, jer su stranke na vlasti, pre svega DS i SPS, imale različit odnos prema onom što se dogodilo u Srebrenici. Bilo je jasno da je napravljen kompromis, jer se Deklaracija poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, ali se u samom tekstu ne pominje ta reč.

„Najoštrije osuđujemo zločin izvršen na bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde…“, piše između ostalog u Deklaraciji.

Odnos Srbije prema Srebrenici, ali i drugim zločinima počinjenim na prostoru bivše SFRJ,  mogao se videti i na primeru izmena Krivičnog zakonika iz 2016. godine. Tim izmenama predviđene su zatvorske kazne od pet meseci do šest godina za sve one koji „negiraju, minimiziraju i opravdavaju genocid i ratne zločine“.

Međutim, te odredbe zakona odnose se na pravosnažne presude domaćih sudova i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu koji je osnovan 2002. godine po Rimskom statutu, ali ne i na presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala koji je osnovan za zločine počinjene na području bivše SFRJ, a koji su odlučivali i o genocidu u Srebrenici. Tako da oni koji negiraju genocid i ratne zločine protiv čovečnosti počinjene na području bivše SFRJ, a koji su potvrđeni presudama u Hagu, ne mogu biti kažnjeni.

Pobijeno oko 8.000 muslimana, Srbija nije direktno odgovorna

Po presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007. godine, masakr u Srebrenici okvalifikovan je kao genocid. Kako je utvrđeno, tamo je pobijeno oko 8.000 bosanskih muslimana, a zločin su počinili pripadnici Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića, i paravojna formacija „Škorpioni“.

Presudom je Srbija oslobođena direktne odgovornosti za genocid, ali je utvrđeno da ništa nije preduzela da ga spreči, iako je imala uticaj na Vojsku Republike Srpske i tamošnje političare.

 Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.