Jezik

sr

en

Pregled nedelje: Poligrafsko ispitivanje Radoičića, polemika EPS-a i Fiskalnog saveta oko zarada, pravo javnosti da zna…

Neodgovorno – reč je koja ukratko možda najbolje opisuje poteze, izjave i odluke predstavnika vlasti prethodne nedelje. Od grčevite borbe da se javnost u Srbiji, bez završene istrage, ubedi da funkcioner Srpske liste Milan Radoičić, koga kosovska policija traži zbog istrage o ubistvu Olivera Ivanovića, nije kriv pa sve do odluke da se o najvažnijem zakonu jedne države – Predlogu zakona o budžetu raspravlja u objedinjenoj raspravi sa još 61 zakonskim predlogom. Neodgovorno je i ponašanje nadležnih u slučaju fabrike za preradu ribe u Smederevu gde su radnici osim posla ostali i bez svojih zarađenih plata dok se vlasniku, nemačkom investitoru, gubi svaki trag. Ukoliko ste propustili možete pogledati i kako je izgledao razgovor o pravu građana na pristup informacijama od javnog značaja koji je novinarka Senka Vlatković Odavić vodila u Insajder debati sa Poverenikom Rodoljubom Šabićem i ministrom za državnu upravu Brankom Ružićem u Insajder debati.

Trzavice u odnosima Beograda i Prištine nastavljene su i u ovoj nedelji, a tenzije, posle odluke kosovske vlade da podigne taksu na robu iz Srbije, ne prestaju. Dodatno zatezanje odnosa usledilo je nakon privođenja četvorice Srba u okviru istrage za ubistvo jednog od lidera kosovskih Srba Olivera Ivanovića.

Podsetimo, predstavnici kosovskih vlasti u prošli petak uhapsili su četiri osobe zbog navodne povezanosti sa slučajem, dok za Milanom Radoičićem, čovekom koga je Ivanović nazvao “pravim nosiocem vlasti na severu Kosova”, kosovska policija traga.

Kako se ispostavilo Radoičić se nalazi na teritoriji centralne Srbije i nedostupan je kosovskim pravosudnim institucijama. Najviši državni vrh u Beogradu prethodnu nedelju iskoristio je da ga na svaki mogući način amnestira. Na samom početku nedelje, javnost je prvo preko tabloida dobila informaciju da je funkcioner Srpske liste Milan Radoičić saslušan u srpskoj policiji.

Međutim, ni tužilaštvo ni policija nisu saopštili gde je Radoičić ispitan, kao ni da li se sam prijavio ili je priveden već je samo nekoliko sati kasnije, gostujući na RTS-u o tome govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je saopštio da srpska država može da potvrdi da on nije ubio Olivera Ivanovića, kao i da je Radoičić, iako je ranije tvrdio da ga ne poznaje, „broj jedan za odbranu severne Mitrovice“.

Radoičićevim saslušanjem bavila se i ministarka pravde Nela Kurubović koja inače retko komentariše pojedinačne slučajeve.

„Priština nije dostavila nijedan dokaz da Radoičić ima bilo kakve veze sa ubistvom. On je saslušan kako bi se otklonila svaka sumnja i tvrdnja Albanaca na KiM, da Srbija ima bilo kakve veze sa ubistvom Olivera Ivanovića“, navela je Kuburović, a prenose mediji.

Nakon ministarke, na vanrednoj konferenciji za novinare direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Marko Đurić, izjavio je da je Radoičić prošao poligrafsko testiranje na kojem je „utvrđeno da on nije počinilac zločina“.

Na konstataciju novinara da poligraf nije validan dokaz i da bi Đurić kao pravnik to trebalo da zna, direktor Kancelarije za Kosovo rekao je da poligraf, iako nije sudski dokaz, nedvosmisleno govori da li je neko kriv ili ne.

Suprotno tvrdnjama predstavnika vlasti u Beogradu ali i advokata odbrane, Kosovsko specijalno tužilaštvo, koje uzgred mesecima nije odgovaralo na pitanja novinara Insajdera o napretku istrage u vezi sa ubistvom Ivanovića, tvrdi da je Radoičić pored ostalih uhapšenih Srba osumnjičen da je uključen u to ubistvo.

U međuvremenu, uprkos tome što su svi međunarodni faktori pozvali prištinske vlasti da povuku odluku o povećanju takse na srpsku robu,  to se do danas nije desilo.

Zbog toga, ali i zbog hapšenja Srba u okviru istrage, četiri srpska gradonačelnika na severu Kosova su podnela ostavke, a opštine Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić usvojile su Deklaraciju o prekidu svih institucionalnih kontakata s Prištinom.

Zbog ovakvih odluka prištinskih vlasti u Kosovskoj Mitrovici prethodne nedelje održani su i mirni protesti, na kojima su građani nosili transparente: "Hoćemo mir, a ne ratove","Ne izgladnjujete našu decu", "EU otvori oči", "Stop nasilju Prištine", "Imamo pravo na hleb" i druge.

O najvažnijem zakonu poslanici raspravljaju uz još 61 tačku dnevnog reda

Sva neodgovornost prema novcu građana Srbije ogleda se u odluci da se zakon o budžetu za 2019. godinu usvaja u objedinjenoj raspravi sa još 61 zakonskim predlogom. Ovo inače znači da će poslanici za raspravu o tome kako će se trošiti novac svih građana imati svega 1,2 sekunde – ako i toliko.

Istovremeno, vladajuća većina odlučila je da nastavi praksu „ućutkavanja opozicije“ kroz podnošenje brojnih amandmana na prvi član zakona, a poslanici opozicije su ranije ukazivali na dodatni problem – Predlog zakona o budžetu su dobili tek u petak, a napisan je na više od 1.250 stranica.

Predlog budžeta za narednu godinu analizirao je Fiskalni savet Srbije.

Prema njihovoj oceni predloženi budžet za 2019. godinu je dobro izbalansiran ali je njegova najveća manjkavost to što njime nije stimulisan privredni razvoj. Iako predlog budžeta na prvi pogled ukazuje na značajno povećanje kapitalnih investicija države, problem je što je to povećanje otišlo na vojsku i policiju, a ne na infrastrukturne projekte, zaključak je Fiskalnog saveta.

Ovaj Savet osvrnuo se i na visinu plata u pojedinim javnim preduzećima, pa je tako zaključio da dodatno uvećanje zarada ipak nije opravdano za EPS jer to preduzeće, kako je pokazala njihova analiza, nije umanjilo neto zarade 2015. već ih je, naprotiv, uvećalo.

Ubrzo je stiglo saopštenje iz EPS-a u kom tvrde da je Savet izneo netačan podatak, a da su podaci o povećanju prosečen zarade posledica angažovanja radnika van radnog odnosa. Odgovarajući na ovo saopštenje jednog od najvećih javnih preduzeća u Srbiji, Fiskalni savet, inače nezavisno savetodavno telo, ostao je pri svom da plate nisu umanjene i upitao je da li su zvanični podaci tog preduzeća o povećanju prosečnih neto zarada u 2015. i narednim godinama tačni ili nisu.

O pravu javnosti da zna, nestanku nemačkog investitora koji duguje plate radnicima, neodgovornoj izgradnji Koridora 10…

Tema nove Insajder debate bio je pristup informacijama od javnog značaja. Ukoliko bude usvojena trenutna verzija novog zakona, državna preduzeća, iako pripadaju svim građanima i raspolažu njihovom imovinom, neće morati da dostavljaju tražene informacije.

Šta o tome misli poverenik Rodoljub Šabić, a šta ministar za državnu upravu Branko Ružić, čije Ministarstvo je i predložilo takav zakon, pogledajte u Insajder debati.

Samo jedan od primera koji pokazuje neodgovornost države prema novcu svih građana Srbije je i izgradnja deonice Srpska Kuća – Levosoje na Koridoru 10. Kako otkrivamo u ovoj nedelji, projekat za deo deonice dužine 8,5 kilometara menjan je čak 30 puta i to bez dobijenih građevinskih dozvola.

U ovoj nedelji imamo novosti i u vezi sa fabrikom za preradu ribe u Smederevu u kojoj je vlasnik, nemački investitor, ostao dužan radnicima, a vest o propasti fabrike saopštena im je preko zajedničke viber grupe.

Kako stoje stvari, nemački investitori odlučili su da fabriku prvo zatvore, a onda, po svemu sudeći, i „isčeznu“. Zato će se, kako otkriva Insajder, osim inspekcije rada, slučajem fabrike u Smederevu, koja je pre nekoliko godina pompezno otvorena, a kojoj je Grad izgradio halu, baviti i policija.

Dolazak još jednog nemačkog investitora u Srbiju, kompanije Tenis kao drugog najvećeg evropskog proizvođača mesa, i dalje je neizvesna. Ovog puta kao zvaničan razlog za odlaganje ove investicije navedena je afrička kuga svinja koja se pojavila u Evropi. Ipak, portparol Tenisa Andre Filštete tvrdi za Insajder da ova nemačka kompanija i dalje veruje u posao u Srbiji, kao i da su i dalje u dobrim odnosima sa srpskom Vladom.

Još jedan vrlo zanimljiva vest u prethodnoj nedelji je i prodaja Istraživačko-razvojnog Instituta Goša koji dugi niz godina posluje pozitivno. Još zanimljivija je informacija ko je kupio ovaj naučni institut u državnom vlasništvu. Radi se o firmi Milenijum tim koja je široj javnosti postala poznata po poslovima koje je bez tendera dobijala od Srbijagasa na izgradnji gasovoda, a angažovana je i na Beogradu na vodi.

A prošle nedelje u javnosti se posle nekoliko meseci pojavio i direktor Agencije za borbu protiv korupcije, pa su novinari Insajdera pokušali da iskoriste priliku i postave mu pitanje. On međutim nije želeo da direktno odgovori na pitanje Insajdera da li je bio član Srpske napredne stranke u vreme kada se kandidovao za funkciju direktora Agencije, kao i u vreme kada je izabran na ovu funkciju, što je zabranjeno zakonom.

Umesto direktnog odgovora, Sikimić je rekao da “apsolutno nije bilo nikakvih smetnji za kandidaturu”. Kako se direktor Agencije pravdao i šta su „činjenice“, po njegovom mišljenju, pogledajte na sledećem link-u.

A na samom početku nedelje u Specijalnom sudu svedočio je inspektor Dragan Kecman, rukovodilac istrage ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Njegovo svedočenje kao ključne osobe koja je pronašla dokaze da se optužnica za ovo ubistvo učinjeno pre skoro 20 godina i podigne pratili su novinari Insajdera. Šta je Kecman video u dosijeu državne bezbednosti o Ćuruviji, a o čemu mu predsednica Sudskog veća nije dala da govori pročitajte u sledećem tekstu.

Predstavnici države ne prestaju da iznenađuju sa njihovim odnosom prema ratnim zločinama, pa se tako u prethodnoj nedelji zabeležen još jedan „slučaj“ falsifikovanja istorije. Pokrajinska sekretarka uručila je nagradu Novinarskog društva Vojvodine „Zlatno pero“ Ljiljani Bulatović-Medić, autorki više knjiga u kojima se negiraju ratni zločini. Ratka Mladića, prvostepeno osuđenog u Hagu na doživotni zatvor, Bulatović vidi kao svog „brata po duhu i ratnog druga“. Šta o dodeli ove nagrade misle ostala novinarska udruženja čitajte u našoj vesti.

Od pokušaja ubistva do nasilničkog ponašanja na javnom skupu

Razbijena glava lidera Levice Srbije Borka Stefanovića i u ovoj nedelji bila je predmet polemika – posledica atmosfere linča ili incident koji će biti rešen u okviru zakona?

Napadači sa kapuljačama na glavama i štanglama u rukama, krvava razbijena glava jednom od predstavnika opozicionog Saveza za Srbiju – slika je koja se širila društvenim mrežama ali ne i putem medija… Borko Stefanović „napadnut“, napadači uhapšeni - glasila je vest koju su objavili mediji.

Predsednik Srbije je poručio „država je reagovala hitno i obavila svoj posao i pokazala da Srbija nije banana država u kojoj možete bilo koga da udarate zbog bilo čega“.

Ovo bi bilo tačno i građani bi verovatno bili ponosni na državu u kojoj žive, bez obzira na to za koga su glasali, da štangle zapravo nisu posledica višegodišnje hajke protiv raznih pojedinaca. Svi koji žive u ovoj državi svedoci su kreiranja atmosfere linča, a upravo ta činjenica, ali i relativizacija nasilja od strane predstavnika države tema su stava redakcije Insajdera.

Istim povodom, predstavnici opozicije u subotu su jedinstveno održali konferenciju za novinare i osudili napad na Stefanovića, a on je naveo da su ga napadači šutirali nogom u glavu i dok je ležao u nesvesti, da je napad bio organizovan i da je reč o pokušaju ubistva.

U prostorijama Stari grad u Beogradu pre tri dana održan je i skup „Stop krvavim košuljama“ na kojem je jedno od postavljenih pitanja bilo i može li se zamisliti da u Evropsku uniju ulazi zemlja u kojoj jednog od lidera opozicije udaraju štanglom po glavi.

Osim Borka Stefanovića, koji je sa ovog skupa poručio da „njegova glava sada može biti svačija“, govornici su bili i književnica Vida Ognjenović, novinarka Biljana Lukić, dramaturg Siniša Kovačević, kao i glumci Sergej Trifunović i Tihomir Stanić.

U četvrtak uveče stigla je vest da je napadačima na Borka Stefanovića Osnovni sud u Kruševcu odredio pritvor zbog sumnji da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu na temelju Krivičnog zakonika.

Kraj radne nedelje obeležula su vesti iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Naime, Apelaciono veće Suda BiH donelo oslobađajuću presudu bošnjačkom ratnom komandantu u Srebrenici Naseru Oriću i pripadniku Armije BiH Sabahudinu Muhiću, koji su se u ponovljenom postupku teretili za zločin nad ratnim zarobljenicima srpske nacionalnosti na području Srebrenice i Bratunca.

S druge strane, u Crnoj Gori je uhapšen jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) i poslanik Nebojša Medojević,  jer odbija da svedoči u predmetu formiranom povodom njegove objave na Fejsbuku da je bivši gradonačelnik Podgorice platio specijalnom tužiocu Milivoju Katniću 100.000 evra kako mu ne bi odredio pritvor.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.