Jezik

sr

en

Roditelji dece s invaliditetom moraju da biraju - naknada ili za roditelja ili za dete

Izmene Zakona o finansijskoj podršci stavile su u nepovoljan položaj nekoliko hiljada roditelja dece s invaliditetom u Srbiji. Do izmene Zakona, roditelji dece s invaliditetom imali su pravo na naknadu za bolovanje do pete godine deteta, kao i naknadu za negu deteta s teškoćama u razvoju. Iako su u pitanju različite vrste naknada i uprkos činjenici da je reč o relativno malom broju porodica koje, uglavnom, ionako imaju mala primanja, postavlja se pitanje da li je ovo najbolji put uštede za državu. Ustavnom sudu je još u septembru podneta inicijativa za ocenu ustavnosti ovakvog zakonskog rešenja, a od septembra se održavaju i protesti širom Srbije, ali je rezultat za sada to da je država formirala Radnu grupu.

Izvor: Facebook / Mame su zakon: Protest
Foto: Izvor: Facebook / Mame su zakon / Protest

Roditelji dece s invaliditetom od usvajanja izmena Zakona u julu nemaju više pravo na naknadu za odsustvo s posla zajedno s naknadom za tuđu negu i pomoć, iako je reč o različitoj vrsti prava - jedno je pravo roditelja, a drugo pravo deteta. Dok od Radne grupe i Ministarstva za rad nema odgovora na pitanje novinara Insajdera da li će sporni Član 12 Zakona biti promenjen, a iz Ustavnog suda poručuju samo da je „postupak u toku“, pojedini roditelji pogođeni ovim zakonskim izmenama nemaju vremena za čekanje.

Ljiljana Dragojlović, samohrana majka devojčice koja boluje od spinalne mišićne atrofije najtežeg tipa, samo je jedna od nekoliko hiljada roditelja koji su se nakon stupanja na snagu izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom sredinom godine našli u nepovoljnom položaju.

Ona će od januara morati da se odrekne svoje plate, a kaže da je takvu odluku donela jer je iznos naknade za tuđu negu i pomoć, koju je do sada od države dobijala, za 2.000 dinara veći.

„Plata mi iznosi 26.000 dinara, a tuđa nega za 100 odsto invaliditeta iznosi 28.000 dinara, pa je logično da sam izabrala ovo drugo“, kaže Ljiljana Dragojlović u razgovoru za Insajder.

Ona navodi da joj je tako oduzeta pomoć koja čini skoro 50 odsto njenih mesečnih primanja.

Mnogi roditelji za ovo uslovljavanje i ne znaju, jer im primanja po osnovu bolovanja i tuđe nege, i dalje teku po starom Zakonu.

„Oni su to uradili, kako bih rekla, namazano. Ko god produžava ili bolovanje ili tuđu negu tek tada sazna za te uslove, nisu oni odjednom svima to ukinuli, jer bi onda ispao haos“, objašnjava Dragojlović.

Ona podseća da se zahtev za naknadu za tuđu negu podnosi periodično, a u njenom slučaju na dve godine.

Na odobrenje obnove naknade za tuđu negu čeka se četiri meseca, a u tom periodu Ljiljana Dragojlović neće imati nikakva primanja, već će novac primiti retroaktivno. Ona naglašava da je samo za potrošni materijal koji je njenom detetu potreban mesečno neophodno najmanje 30.000 dinara, pa je takvim procesom i ukidanjem naknade, primorana da zbog osnovnih potreba prosi za novac u Knez Mihailovoj ulici.

Ljiljana Dragojlović s kćerkom Foto: Insajder
Ljiljana Dragojlović s kćerkom Foto: Insajder

„Jedno crevo što ja njoj moram da menjam prodaju za 60 evra, ja ga i perem i sterilišem da duže traje, ali moram na dva meseca da ga menjam. Filter je 1.500 dinara, menjam ga na mesečnom nivou, a creva su 10 evra. To je samo jedan aparat. Drugi aparat isto ima crevo, filter, sve mora da bude sterilno i isto toliko košta. Koristim sterilne rukavice kad je aspiriram, svaki put nove, jedne su 100 dinara, a ja nju ako aspiriram 10 puta dnevno, svaki put koristim druge rukavice. Samo rukavice su mi 30.000 dinara, ako tako gledamo“, objašnjava Ljiljana Dragojlović u razgovoru sa novinarkom Insajdera.

„Umesto da ti država olakša, a govorili su do nedavno da će olakšati ovako teško bolesnoj deci, oni uzimaju od nas. Mene nije sramota, ja ću da prosim, ako Srbiju nije sramota, mene nije za moje dete. Ja njoj moram to da priuštim“, ističe ova majka.

Kaže da je od države dobila samo aparat za disanje koji nije mogla da koristi, jer nije mogao da radi 24 časa kao što je njenom detetu potrebno, nedovoljan broj pelena i specijalnu hranu.

„Država je dala taj aparat za disanje, koji ne može da radi 24 sata. Od ove godine su počeli da daju adekvatan, taj što može 24 sata da radi. Ja sam ga uzela, naravno, jer mi uvek treba zamenski aparat. Dali su dve pelene dnevno, a mom detetu treba šest. Jedino što je država omogućila u velikim količinama je nutri drink, odnosno vrsta hrane za decu koja imaju problema sa hranjenjem i kilažom“, kaže Ljiljana.

Ministarstvo za rad: Roditelji dece s invaliditetom ne mogu da primaju dve naknade

O tome zašto su u sukobu pravo roditelja i pravo deteta, koja ne bi trebalo da isključuju jedno drugo, od Ministarstva za rad dobili smo odgovor da „istovremeno korišćenje oba prava nije moguće jer ova dva prava – davanja imaju isti cilj, brigu o detetu u okviru porodice i oba se plaćaju iz budžeta istom roditelju koji trenutno ne radi“.

Oni navode da se novčano davanje generalno koristi za „kompenzaciju“ neformalne nege od strane članova porodice i da nezaposleni roditelj kroz dodatak dobija kompenzaciju za svoj rad.

Na pitanje zašto se štedi na svega nekoliko hiljada porodica u Srbiji, čija je egzistencija ionako ugrožena, nismo dobili odgovor.

Radna grupa tri meseca bez konkretnih rezultata, Ustavni sud razmatra...

Protiv usvojenih izmena Zakona mesecima širom Srbije protestuje inicijativa „Mame su zakon“, a Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) i Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije (NORBS) podnele su 19. septembra Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti nekoliko odredbi Zakona. Inicijativu je, nekoliko dana pre toga, podnela i Poverenica za ravnopravnost.

Govoreći o argumentima za inciijativu, predsednica NORBS-a Ivana Badnjarević navodi da se ovakvim zakonom roditelju ili uskraćuju prava na rad, odsustvo za negu i pravo na zaradu, ili se detetu uskraćuje njegovo pravo. Izmena Zakona, kako je rekla, predstavlja ograničenje ljudskih prava i višestruku diskriminaciju.

„Samim tim je u suprotnosti s Ustavom Srbije, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava, Konvencijom o pravima deteta, Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Evropskom socijalnom poveljom“, navela je Ivana Badnjarević, a prenosi portal bebac.com.

U Ustavnom sudu na pitanje Insajdera šta se dešava s inicijativom MODS-a i NORBS-a rekli su da su podnete inicijative „pripojene predmetu ranije formiranom povodom inicijative u kojoj se takođe osporavaju pojedine odredbe istog zakona“ kao i da je „postupak u toku“.

U međuvremenu, osnovana je Radna grupa za praćenje primene Zakona pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na čelu s ministarkom bez portfelja Slavicom Đukić Dejanović. Ipak, iz odgovora koje je Insajder dobio u Radnoj grupi vidi se da se o promeni ovog spornog člana za sada ne govori, već se eventualne izmene tiču kategorija žena koje su radile manje od šest meseci kada su ostale u drugom stanju, kao i o ženama čija je mesečna osnovica za naknadu zarade veća od tri prosečne plate.

Na dodatno pitanje Insajdera, da li Radna grupa bar razmatra promenu člana 12, stava 7, koji sukobljava naknade koje su do sada dobijale porodice dece sa invaliditetom, dobili smo kratak odgovor da „kada Radna grupa bude završila javnost će o tome biti obaveštena“.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.