Jezik

sr

en

Investitor za Insajder: Zrenjaninci konačno dobijaju pijaću vodu, gubitke zbog odlaganja će pokriti grad

Nakon 14 godina stanovnici Zrenjanina konačno bi trebalo da dobiju pijaću vodu. Naime, posle 14 meseci pravnog spora s državom, voda iz postrojenja za prečišćavanje koje je prošle godine izgradio privatni investitor, probno je puštena danas u gradsku vodovodnu mrežu u Zrenjaninu. Problem je prevaziđen tako što je Skupština Srbije 7. decembra ove godine promenila Zakon o komunalnim delatnostima čime su i privatnici dobili pravo da, uz saglasnost osnivača javnog preduzeća, obavljaju komunalne delatnosti.

Nenad Obradović, vlasnik i direktor firme Synertech, d.o.o. iz Beograda koja je deo investitorskog konzorcijuma sa srpskim ograncima italijanske kompanije Gruppo ZILIO, kaže za Insajder da će probni period trajati 30 dana, nakon čega će konzorcijum podneti zahtev za upotrebnu dozvolu.

N1: Fabrika vode u Zrenjaninu
Foto: N1 / Fabrika vode u Zrenjaninu

„Posle 14 meseci bezrazložnog zastoja, konačno je sve rešeno. Jutros smo preuzeli kompletno snabdevanje grada s tim što, napominjem, voda još nije za upotrebu dok se ne ukloni zabrana koju je izdala sanitarna inspekcija. Nakon probnog perioda od 30 dana, apliciraćemo za upotrebnu dozvolu. Srećom, oprema je ostala netaknuta, konzervirali smo je na vreme, a sve analize koje smo uradili su dobre“, kaže Obradović za Insajder.

Pre Zilio Grupe pokušao i nemački Vasertehnik

I pre nezakonitog posla sa Zilio Grupom bilo je pokušaja da Zrenjaninci reše problem s pijaćom vodom. Grad je 2014. raskinuo ugovor sa nemačkim „Vasertehnikom”, a tadašnji direktor zrenjaninskog „Vodovoda“ Goran Tajdić rekao je da bi voda koju bi „Vasertehnik” prerađivao bila po evropskim standardima koji su manje strogi od srpskih, dok bi postrojenje koštalo 25 miliona evra.

Nakon neuspelog posla s nemačkom firmom, napravljen je dogovor sa Ziliom. Gradnja fabrike počela je u oktobru 2015. godine i, prema izjavama gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića, trebalo je da bude završena do kraja iste godine. Međutim, fabrika je završena tek dve godine kasnije.

Podsetimo, propustom nadležnih državnih organa investitorima je dato da gradi fabriku vode koju, prema zakonu, ne sme da stavi u upotrebu.

Konzorcijum je fabriku sagradio još u avgustu 2017. sopstvenim sredstvima i od komercijalnog kredita banke. Postrojenja su dobila građevinsku dozvolu, prošla tehnički pregled i odobren joj je probni rad. Međutim, ispostavilo se da po Zakonu o komunalnim delatnostima privatna kompanija ne može da se bavi uslugom prečišćavanja vode.

Grad je 2014. potpisao nezakonit ugovor, a za ceo posao garantovala je Vlada Srbije tada na čelu s sadašnjim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Ko je za ovaj „propust“ odgovoran, za sada nije poznato, a u Vladi Srbije već mesecima ne odgovaraju na pitanja Insajdera u vezi sa ovim slučajem koji je i premijerka Ana Brnabić nazvala „suludim“.

"Mislim da je neverovatna situacija. Ako opet mogu da iskoristim termin koji nekad koristim – mislim da je suluda. Mislim da je neverovatno kako smo došli dovde", ocenila je premijerka Srbije Ana Brnabić u junu ove godine.

Stanovnici Zrenjanina zdravu pijaću vodu iz gradskog vodovoda čekaju od 2004, kada je sanitarna inspekcija zabranila vodu za piće zbog nedozvoljene količine arsena. Prema podacima Inicijative „Zajedno za vodu“, građani ovog banatskog grada za kupovinu flaširane vode dnevno troše 20.000 evra, a za prethodnih 14 godina, koliko je voda iz gradskog vodovoda zabranjena za piće, potrošili su sto miliona evra samo za te potrebe.

Rešenjem jednog problema, otvoren prostor za druge?

Da je posao koji je Grad Zrenjanin sklopio sa Zilio Grupom nezakonit javnost je saznala tek nakon što su oko dozvole za rad postrojenja u sukob došla dva ministarstva. Dok je Ministarstvo građevinarstva dalo pisano mišljenje da privatnik po ugovoru sa JKP Vodovod i Kanalizacija Zrenjanin može da prečišćava pitku vodu, Ministarstvo zdravlja je donelo odluku, tumačeći odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, da privatnik ne može da se bavi tom delatnošću.

Nakon što je ustanovljeno da fabrika ne može da bude puštena u pogon, Vlada Srbije i kompanija Zilio dogovorili su potpisivanje sporazuma o otkupu postrojenja za prečišćavanje vode. Međutim, ugovor na kraju nije potpisan, a da bi problem bio rešen promenjen je Zakon o komunalnim delatnostima. Izmenom je predviđena mogućnost da javna preduzeća poslove iz okvira komunalne delatnosti vodosnabdevanja (ali i tramvajsko-trolejbuskog gradskog prevoza) poveravaju drugim pravnim licima.

Ovakva Izmena zakona omogućila je retroaktivnu legalizaciju nezakonitog postupanja državnih organa, ali i komercijalizaciju vodosnabdevanja što mnogi smatraju problematičnim.

Naime, zrenjaninski socijalni forum (ZSF) ocenio je da će omogućavanjem privatnim firmama da se bave vodosnabdevanjem, voda za piće izgubiti status javnog dobra, a da će na taj način biti stvoreno veliko tržište za strane firme koje će dobiti monopolski položaj u delatnosti koja donosi velike profite.

Građani će isplatiti gubitke privatnog investitora?

Vlasnik „Sinerteha“ Nenad Obradović pre nekoliko meseci je izjavio da konzorcijum svaki dan gubi 2.000 evra zbog toga što postrojenje u koje je, prema njegovim rečima, uloženo više od osam miliona evra, još nije započelo sa radom.

Na pitanje Insajdera koliki su navodni gubici investitora i ko će ih pokriti, Obradović ističe da još nije napravljena potpuna procena, kao i da će grad kompenzovati gubitke.

„Tačnu procenu ćemo napraviti uskoro i ja se nadam da ćemo sa gradom uspeti da dogovorimo kako će gubici biti kompenzovani, jer do svega ovoga nije došlo našom krivicom. Grad je bio i više nego kooperativan u ovoj priči tako da mislim da ćemo naći zajednički jezik“, kaže Obradović za Insajder.

Na pitanje kako je uopšte došlo do ovako bizarnog pravnog propusta, Obradović ističe da smatra da je reč o neznanju i nemaru državnih institucija.

„Što se tiče nas nikakvih zakulisnih radnji nije bilo“, kaže vlasnik Sinerteha.

 

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.