Jezik

sr

en

Umesto da istražuje zloupotrebe, policija ispituje novinare

Zahtev policije da novinar otkrije svoj izvor za objavljenu priču o malverzacijama u državnoj službi direktno je ugrožavanja novinarskog posla. Novinar koji u skladu sa zakonom i kodeksom izveštava u interesu javnosti isto tako ima zakonom garantovano pravo da ne otkriva izvore.

Mediji
Mediji

Novinar Južnih vesti Stefan Marković u policiji je saslušan po prijavi portparolke Opštine Medijana Dušanke Kitanović zbog posedovanja njenih ličnih podataka, koje on u svojim tekstovima nije ni objavio. Marković je na osnovu informacija i dokumenata koje je prikupio u radu sa izvorima zvanično tražio ugovore o radu pojedinih zaposlenih, uključujući i ugovor o radu portparolke Dušanke Kitanović jer je, prema pisanju Južnih vesti, posao dobila mimo konursa. 

Umesto istrage o spornom zapošljavanju u ovoj Opštini, koje je potvrdio i izveštaj nadležne inspekcije, policija je od novinara tražila da otkrije svoje izvore, što je on odbio u skladu sa zakonom.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović u razgovoru za Insajder kaže da slučaj novinara Južnih vesti jeste pritisak na novinara.

Pravo na novinarsku tajnu

Zakon o javnom informisanju propisuje pravo na novinarsku tajnu. Prema Zakonu, novinar nije dužan da otkrije izvor informacije, osim podataka koji se odnose na krivično delo za koje je propisana kazna u trajanju od najmanje pet godina, i to ako se podaci ne mogu pribaviti na drugi način. Zaštitu izvora informacije predviđa i krivični zakonik.

„Ovo je loš potez i pozivam tužilaštvo i policiju da hitno prekinu sa takvom praksom. Iskreno se nadam da je ovo izuzetak i da neće biti novih slučajeva. Svakako, pažnja nadležnih organa treba biti usmerena na istrage o zloupotrebama, a ne na novinare koji te zloupotrebe otkivaju“ , rekao je Radomirović.

Profesorka Medijskog prava na Fakultetu političkih nauka Jelena Surčulija-Milojević kaže za Insajder da se može tumačiti da je Zakon o javnom informisanju i medijima prekršen u ovom slučaju.

„Ukoliko novinar nije priveden u vezi podataka koji se odnose na krivično delo za koje je propisana zatvorska kazna od najmanje pet godina, može se tumačiti da je povređen zakon. Ako je novinar priveden po bilo kom drugom osnovu, i od njega se traži da otkrije izvor informacija, možemo smatrati da je Zakon o javnom informisanju i medijima prekršen“, kaže profesorka Univerziteta u Beogradu.

Ona napominje i da se prema Zakonu ne sme ugrožavati slobodan protok informacija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito ne vršenjem pritisaka, pretnjama ili ucenom urednika, novinara ili izvora informacija.

Šabić: U slučaju Južnih vesti policija nema šta da traži

Zakonski okvir oko najnovijeg slučaja saslušanja novinara Južnih vesti komentarisao je i Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić na svom Tviter nalogu.

Kako je naveo, imajući u vidu zakonske garancije tajnosti novinarskog izvora, policija u konkretnoj situaciji nema šta da traži.

„Čak povodom sumnje da je novinar počinio krivično delo neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka ono se goni po privatnoj tužbi, pa policija ni tu nema šta da traži“, dodao je Šabić.

Novinarka ranije tužena i zbog odavanja službene tajne

Ovo nije prvi put da se nadležne institucije umesto istragama zloupotreba na koje ukazuju novinari, bave novinarima i njihovim izvorima.

Tadašnji novinar portala Pištaljka Ivan Ninić je 2013. godine saslušan u policiji povodom prijave Instituta za transfuziju krvi Srbije. Njemu je policija takođe tražila da otkrije izvor informacija zahvaljujući kojem je nastao tekst o sumnjivoj nabavci na ovom Institutu. I on je odbio da otkrije izvor.

Novinarska udruženja tada su upozorila da je to pokušaj zastrašivanja i novinara i zaposlenih u Institutu za transfuziju krvi Srbije. Sve to dešavalo se u vreme kada je i Agencija za borbu protiv korupcije, na osnovu prijave uzbunjivača, istraživala da li ima elemenata korupcije u poslovanju te zdravstvene ustanove.

Jedan od drastičnijih primera dogodio se u slučaju novinarke novosadskog lista „Nacionalni građanski“ Jelene Spasić i njenog urednika Milorada Bojovića 2011. godine.

Nju je naime novosadsko tužilaštvo teretilo da je "nanela štetu bezbednosti Srbije“ tekstom "Državni organi potpuno nespremni za rat“, u kojem su preneti delovi "Izveštaja o stanju priprema za odbranu zemlje".

U ovom tekstu javnost je saznala da su brojni državni organi i javna preduzeća u Srbiji ignorisali zakonom propisane pripreme za odbranu zemlje, da je naoružanju i vojnoj opremi na skladištima uglavnom istekao rok i da je stanje u ovom pogledu vrlo loše.

Ipak, na optužnom aktu tada se, međutim, nije našao niko drugi do novinarke i urednika koja su ovaj tekst objavili, a tužilaštvo je nalagalo i da suđenje bude tajno.

Podršku Jeleni Spasić i njenom uredniku Miloradu Bojoviću, izrazili su tada brojna medijska udruženja kao i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i tadašnji ombudsman Saša Janković.

Ubrzo je Republički javni tužilac Zagorka Dolovac obavestila Poverenika da tužilaštvo ipak neće nastaviti postupak po optužnici koju je podiglo Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu.

Kako je tada saopšteno, umesto toga biće proširena istraga u odnosu na druga NN službena lica zbog odavanja tajne. Ni u tom slučaju nije utvrđeno zbog čega državne službe nisu u skaldu sa zakonom ispunile svoje obaveze.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.