Jezik

sr

en

Insajder u 2018: O „srpsko-arapskom poslu veka“, nelegalnom objektu na Pančićevom vrhu, MHE, izgradnji puteva, ustavnim reformama...

Sam početak godine obeležilo je ubistvo jednog od lidera Srba na Kosovu Olivera Ivanovića, koje gotovo godinu dana nije razrešeno. Ovaj zločin i sve što je u usledile u vezi sa tim, kao i tvrdnje da ima, pa da nema šanse za istorijski dogovor Beograda i Prištine najjači su utisak godine za nama.

Novinari Insajdera su i u 2018 pokrenuli brojna pitanja u interesu javnosti, otkrili nove mehanizme zloupotreba, ukazivali na greške i propuste u sistemu, na iskrivljen vrednosni sistem. Odgovore smo i ove godine tražili od nadležnih predstavnika institucija, a u nekim slučajevima je upravo upornost novinara pomerila stvari sa mrtve tačke. 

Ovde na jednom mestu podsećamo na ključne događaje i otkrića do kojih su došli novinari Insajdera u prethodnoj godini.

Rešenje kosovskog spora ni na vidiku

Ni 2018. godina nije donela rešenje kosovskog pitanja. Srpski zvaničnici su poslednjih meseci ponavljali da kompromis nije ni na vidiku, a potezi koje su obe strane povlačile zapravo nisu ni vodili nalaženju rešenja.

Odgovarajući na kritike o odsustvu transparentnosti kada je reč o dijalogu sa Prištinom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nekoliko puta tokom godine prvo ponavljao da će se s određenim rešenjem „ići pred narod, pa će narod da kaže da li to želi ili ne želi“. Naglašavao je da „niko ne treba da se plaši samovlašća“ i „donošenja odluka bez podrške naroda“. Nakon toga su usledile nejasne poruke predsednika, koje su se svodile na to da je svoj plan za rešenje Kosova i Metohije izneo u Briselu, da taj plan u Briselu nije odbijen, ali da u Srbiji nije naišao na podršku. Ostalo je nepoznato i šta je tačno plan, kao i kako je Vučić zaključio da ne postoji podrška za plan ako nije detaljno predstavljen.

Kao po pravilu, odnosi Beograda i Prištine zaoštravali su se pred svaku novu rundu dijaloga.

Mart je obeležio početak zaoštravanja odnosa Beograda i Prištine, kada je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić uhapšen u Severnoj Mitrovici. Do hapšenja je došlo zato što, prema obrazloženju kosovskih zvaničnika, Đuriću, ali i ministru odbrane Aleksandru Vulinu, nije bio dozvoljen ulazak na Kosovo jer podstiču mržnju. Uprkos tome, Đurić se pojavio na okruglom stolu u severnom delu Kosovske Mitrovice, a da niko nije objasnio kako je prešao administrativnu liniju. Usledio je upad specijalnih snaga kosovske policije, dramatično hapšenje Đurića, a konačan rezultat ovog „odmeravanja snaga“ Prištine i Beograda dovelo je još jednom do uznemiranja građana na Kosovu, u centralnoj Srbiji, pa i šire u regionu.

Kosovske snage ROSU hapse Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici
Foto: AP Photo/Visar Kryeziu / Kosovske snage ROSU hapse Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici

Vučić je u septembru išao u, kako je sam rekao, istorijsku posetu na Kosovo. Iako je najavio da će tada saopštiti plan države za rešenje pitanja Kosova, poseta je završena a da ništa novo nije saopšteno.

Ove godine najavljena su i „dosad najveća ulaganja za Kosovo“, uz odgovor predsednika Srbije da postoje zloupotrebe ovih sredstava zbog kojih ona ne stižu do onih kojima je pomoć najpotrebnija, ali i uz tvrdnju da ne može sve da se kontroliše i da ne mogu sva davanja za Kosovo ni da budu transprentna.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je izjavio da će biti odobren „najsveobuhvatniji paket pomoći i podrške srpskom narodu na Kosovu“, kojim ćebiti obnovljeni klinički centri, putevi, bolnice, škole i druge ustanove na Kosovu.

Beograd i Srbi na Kosovu su kao provokaciju pred jednu od rundi Briselskog dijaloga ocenili i Tačijevu iznenadnu posetu Gazivodama u pratnji kosovskih specijalnih snaga ROSU, za koje je Kfor prvo rekao da nemaju pravo da uđu na sever bez odobrenje predstavnika lokalnih samouprava, a zatim da ipak na to imaju pravo. Vučić je nakon ovog Tačijevog poteza naredio da se kompletna Vojska Srbije stavi u stanje najviše borbene gotovosti.

Novembar je doneo prekid Briselskog dijaloga i pat poziciju i za Beograd i za Prištinu. Kosovske vlasti su prvo uvele takse od 10 odsto na robu iz Srbije i BiH, s obrazloženjem da je njihov cilj zaštita kosovske privrede. Potom je odbijen zahtev Kosova za prijem u Interpol, a kosovske vlasti su odgovorile povećavanjem taksi na čak 100 odsto uz obrazloženje da je to odgovor na agresivnu kampanju Srbije. Na ovakav korak Prištine zvaničnici u Beogradu su reagovali radikalno, uz stav da neće biti nastavka dijaloga dok ne bude povučena odluka o taksama. S druge strane, kosovski zvaničnici poručuju da neće biti povlaćenja taksi dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova. Pred sam kraj godine kosovske vlasti su uvele takse od 100 odsto i na robu stranih kompanija koje imaju svoje proizvodne pogone u Srbiji.

Ovu ionako nezavidnu situaciju za dijalog dodato je otežalo formiranje vojske Kosova. Zvaničan stav NATO-a je da nije trenutak za formiranje oružanih snaga i da će Priština zbog toga „trpeti negativne posledice“, dok su SAD i Velika Britanija, a prema Vučićevim rečima i Nemačka, podržale osnivanje kosovske vojske.

Na samom kraju godine ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je izjavio da „niko ne može da kaže –  rešićemo Kosovo i Metohiju iduće godine, bar niko od ozbiljnih političara“.

Vučić o hapšenju Đurića: Magarci sa šok bombama hapse ljude, odluke ćemo donositi hladne glave

 Pogledajte snimke hapšenja Marka Đurića 

Srpska lista i zvanično u opoziciji, tužbe zbog akcije kosovskih specijalaca

Novinarke Insajdera o dešavanjima u Severnoj Mitrovici: Čemu sve ovo?

Kosovu dodatnih 50 miliona evra iz budžeta, deo novca i za već otplaćene projekte

Tenzije i provokacije zbog Gazivoda: Tači na jezeru, Srbija u borbenoj pripravnosti

Kfor: Tači može slobodno da se kreće svuda po Kosovu, ne treba mu dozvola ni za sever

Inspektori u Mitrovici uklanjaju iz prodavnica robu na kojoj ne piše „Republika Kosovo“

Simić na pitanje zašto srpski poslanici ne napuste Skupštinu, a ministri Vladu: Protest je prvi korak

Tači: SAD će biti uključene u dijalog Kosova i Srbije

Tramp: Biće mi drago da ugostim Tačija i Vučića da proslavimo budući istorijski sporazum

Đurić i Čomić u Insajder debati o Kosovu

Dačić: Intenzivno o Kosovu naredne godine, verovatno u drugačijem formatu

Ne znamo šta znamo, al’ znamo da ne znamo

Rat za unutrašnju upotrebu

Kosovo – želje i realnost

Skoro godinu dana od ubistva Olivera Ivanovića nema imena ni počinilaca ni naručilaca

Sam početak 2018. godine obeležilo je ubistvo lidera Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ Olivera Ivanovića koje se dogodilo 16. januara. Skoro godinu dana od ubistva nisu poznati ni počinioci niti naručioci.

Nakon nedavnih zaoštravanja odnosa Beograda i Prištine kosovska policija je uhapsila trojicu Srba osumnjičenih da su uključeni u Ivanovićevo ubistvo, a za četvrtim osumnjičenim M. R. se i dalje traga.  Ubrzo je iz kosovskog tužilaštva potvrđeno da policija traga za Milanom Radoičićem, koji u vreme ubistva Ivanovića nije imao zvaničnu funkciju, ali tokom leta postaje potpredsednik Srpske liste. Predstavnici vlasti u Srbiji, koji su neposredno posle ubistva Ivanovića tvrdili da ne znaju ko je Radoičić, da bi nakon pokušaja njegovog hapšenja  uložili vanredan napor da uvere javnost da on nema nikakve veze s ovim ubistvom. Specijalno tužilaštvo iz Prištine je nedavno za Insajder navelo da s policijom Kosova radi na utvrđivanju uloge Radoičića u ubistvu, na šta je usledilo Vučićevo pitanje „zar nisu već utvrdili ko je ubica?“.

Predsednik Kosova Hašim Tači je baš pred kraj godine izjavio da se ubice Olivera Ivanovića nalaze u Beogradu, na šta je Vučić odgovorio da su potrebna samo imena i prezimena i da će biti uhapšeni.

Istragu o ubistvu vode Specijalno tužilaštvo Kosova i Tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji. Ova tužilaštva, sudeći po izjavama zvaničnika, imaju lošu saradnju i međusobno se optužuju za nedostatak rezultata u dosadašnjoj istrazi. Mesece nakon ubistva Ivanovića obeležila su i obećanja predsednika Vučića da će izaći u javnost i saopštiti šta su srpske službe otkrile tokom istrage, ali to obećanje nije ispunjeno. Umesto toga je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić u Insajder debati izneo tvrdnju da tragovi „nedvosmisleno vode na albansku stranu“.

Oliver Ivanović je ubijen 16. januara ujutru, ispred prostorija GI SDP, sa šest metaka s leđa, iz automobila u pokretu.

Foto: AP Photo/Bojan Slavkovic
Foto: AP Photo/Bojan Slavkovic

Ivanović: Kandidati se povlače pod pritiskom Srpske liste

Policija preuzela video zapis kamera sa zgrade ispred koje je ubijen Ivanović

Kosovska policija identifikovala vlasnika vozila iz kojeg se pretpostavlja da je ubijen Ivanović

Kosovska policija ima podatke o vlasniku vozila iz kojeg je pucano na Ivanovića, za njim se traga

Kosovska policija traži pomoć građana u istrazi ubistva Ivanovića

Istragu ubistva Olivera Ivanovića preuzima Specijalno tužilaštvo

Oslobođeni policajci koji su privedeni u okviru istrage o ubistvu Ivanovića

Devet meseci od ubistva Ivanovića: Tužilaštvo prestalo da odgovara na pitanja o istrazi

Uhapšena četvorica Srba u Severnoj Mitrovici, čuli se pucnji i sirene

Đurić u Insajder debati: Svi podaci u istrazi ubistva Ivanovića vode na albansku stranu

Umesto odgovora na zahteve - prebrojavanje

Otkrivanje nalogodavaca ubistva Olivera Ivanovića i napada na novinara Milana Jovanovića i lidera Levice Srbije Borka Stefanovića, više medijskog prostora za opoziciju na RTS-u, smena ministra policije – samo su neki od zahteva građanskih protesta koji se prethodnih mesec dana održavaju u Beogradu. Iako su u prvim redovima uglavnom predstavnici više opozicionih stranaka, svaki dosadašnji protest održan je bez stranačkih obeležja i prošao je bez incidenta.

Predstavnici vlasti tvrde da se radi o političkom protestu, dok organizatori uporno ponavljaju da su u pitanju građanske demonstracije. Kako su do sada izgledali protesti u Beogradu, ko je smeo, a ko ne da govori, kao i kakve je poruke vlast slala poslala građanima koji demonstriraju pogledajte na linkovima ispod.

Održan protest „Stop krvavim košuljama“ u Beogradu, bez stranačkih obeležja (VIDEO)

Vučić o protestu opozicije: Može i pet miliona da vas se skupi, ali ja vam nikada nijedan zahtev neću ispuniti

Novi protest pod parolom „Jedan od pet miliona“, nova poruka Vučića demonstrantima (FOTO)

U Beogradu održan treći po redu protest “Pet minuta za pet miliona”, novi 29. decembra (VIDEO)

Protest „Jedan od pet miliona“ u Beogradu: Zatražena smena Nebojše Stefanovića (VIDEO)

Vučić: Spreman sam da saslušam građane sa protesta i promenim ono što ne valja

Vučić o protestima: Narod nije ćorav, vidi koliko ih ima... ja im nudim izbore

Protest Jedan od pet miliona
Foto: Insajder / Protest Jedan od pet miliona

Arapska investicija i bespovratna ulaganja Srbije

Nakon višemesečnog istraživanja prošle godine objavljen je novi serijal Insajdera „Srpsko-arapska posla“ o jedinoj arapskoj investiciji koja je do kraja realizovana - formiranje nove nacionalne aviokompanije Er Srbija.

Er Srbija nastala je iz nacionalne aviokompanije JAT. Od 2014.godine, 51 posto Er Srbije je u vlasništvu države Srbije, a 49 posto je u vlasništvu arapske kompanije Etihad. Predstavnici vlasti formiranje Er Srbije nazivali su poslom veka. Činjenica je da Er Srbije jeste napravila određen uspeh u odnosu na poslovanje JATa - preduzeća koje je bilo u dugovima i na ivici bankrota. Od 2013. godine broj destinacija jeste veći, uveden je direktan let iz Beograda za Njujork,  povećan je i broj putnika.

Međutim, istraživanje Insajdera pokazalo je da je država Srbija je u zajedničku kompaniju Er Srbija uložila novac bespovratno, i to nekoliko puta više od Etihada, dok je Etihad 2014. godine pozajmicu kompaniji od 40 miliona pretvorio u vlasništvo od 49 odsto. Sa druge strane, kako je pokazalo naše istraživanje, Etihad je, u poslovanju sa zajedničkom kompanijom Er Srbija, u periodu od tri godine, naplatom raznih usluga i roba Air Srbiji , zaradio oko 40 miliona evra.

Ugovor između Vlade Srbije i Etihada potpisan je zvanično 1. avgusta 2013. godine. Javno su objavljena samo dva od ukupno 13 potpisanih ugovora sa kompanijom iz UAE, koji se tiču strateškog partnerstva.

U serijalu ste mogli videti i detalje iz neobjavljenih ugovora, kao i detalje o tome kako su pregovori o formiranju kompanije držani u tajnosti. O detaljima pregovora nije bilo obavešteno ni rukovodstvo nekadašanjeg JAT-a. Predstavnici nekadašnjeg rukovodstva tvrde da je uz pomoći koju je dobila nova kompanija od države i JAT mogao pozitivno da posluje.

Novinari Insajdera otkrili su i da je od potpisivanja ugovora između JAT-a i Etihada 1. avgusta 2013, pa do trenutka kada je arapska aviokompanija Etihad i formalno postala strateški partner sa 49 odsto vlasništva, prošlo osam meseci, a sve troškove koji su nastali u tih osam meseci, a koji se odnose i na stvaranje novog brenda - Er Srbije, preuzela država Srbija. Kompanijom je u tom periodu već upravljao menadžment Etihada.

Poslovanje kompanije u kojoj je upravljanje preuzeo Etihad kao strateški partner sa 49 odsto vlasništva i danas se u mnogo čemu se odvija mimo očiju javnosti.  Svi koji su bili uključeni u sklapanje ovog posla odbili su razgovor za Insajder posle nekoliko meseci pokušaja, dopisa i više od 100 poziva. Čitanje spiska onih koji su odbili da govore za serijal Insajdera trajalo je čak sedam minuta i 40 sekundi.

Predstavnici vlasti godinama ističu kako je Er Srbija jedan od najvećih uspeha koji su postignuti, ali Insajder je otkrio da je prethodnih godina ona poslovala pozitivno samo zahvaljujući tome što je kao prihod knjižena i pomoć države.

Er Srbija i ove godine dobija sredstva iz budžeta, iako je pomoć države prema ugovoru trebalo da bude završena do 2016 godine. Četiri nova aviona koja su, prema istraživanju Insajdera, trebalo da stignu u flotu Er Srbije do kraja ove godine ipak nisu isporučena.

Predsednica Vlade: Ništa ne ukazuje da će se Etihad povući iz Er Srbije; Pomno pratim serijal Insajdera (VIDEO)

Vučić na pitanje novinara Insajdera: Zadovoljan sam poslovanjem Er Srbije, nadam se da Etihad neće otići (VIDEO)

Serijal Insajdera o Er Srbiji tema u Skupštini Srbije (VIDEO)

Država nastavila sa finansiranjem Er Srbije i nakon isteka ugovornih obaveza

Vučić na pitanje Insajdera: Pošto insistirate na Er Srbiji, za neku od narednih konferencija ću se pripremiti (VIDEO)

Siniša Mali na pitanje Insajdera o nastavku finansiranja Er Srbije iz budžeta: Razlog je razvoj turizma (VIDEO)

Ministarstvo trgovine i turizma: S našeg računa nisu isplaćena sredstva Er Srbiji

Brnabić na pitanje Insajdera: Neozbiljno je da Strategiju za turizam svedete na mehanizam za nastavak finansiranja Er Srbije (VIDEO)

Povećan broj putnika, ali Er Srbija i dalje opstaje zahvaljujući novcu iz budžeta

„Neuništiva“ kafana na „vrhu Srbije“

Priča koja je obeležila godinu a koja nije dobila svoj epilog je i izgradnja bespravnog objekta na Pančićevom vrhu od preko 1.000 kvadrata. Reč je o trajnom objektu od armiranog betona, koji je misteriozna investitorka izgradila na osnovu dozvole za montažni objekat od 150 kvadrata, u sred Nacionalnog parka Kopaoniku, uz nemo posmatranje ili čak pomoć pri kršenju zakona od strane nadležnih institucija. Ovaj slučaj primer je sistemske zloupotrebe, nefunkcionisanja sistema i suspendovanja zakona a sve što se dešavalo ukazuje da iza ove “investicije” stoji neko dovoljno moćan da mu nadležne institucije to dozvoljavaju. Činjenica da objekat do danas nije srušen i pored izdatog rešenja i zakazanog rušenja, to i potvrđuje. Slučaj je od avgusta u pat poziciji jer policija neće da pruži asistenciju u rušenju dok ne dobije dokaz da je rušenje prethodno pokušano i bez pomoći policije. Ministarka Zorana Mihajlović odbija međutim i da pokuša rušenje bez policije jer kako kaže ne želi da ugrozi ni ljude ni opremu.

Insajder je u emisiji " Vrh bezakonja" objavio dokaze o tome da su u odlaganju rušenja nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu učestvovali čak i pojedinci iz javnih službi. Otkrili smo da je rušenje prvi put odloženo zahvaljujući antidatiranom dokumentu opštine Brus. Tek nakon emisije, javno tužilaštvo u Brusu pokrenulo je istragu, a resorno ministrstvo je podnelo i više krivičnih prijava. Epiloga međutim još nema.

Nelegalni objekta na Pančićevom vrhu
Nelegalni objekta na Pančićevom vrhu

Insajder istražuje: Za gradnju na Pančićevom vrhu bila neophodna saglasnost Ministarstva odbrane

Umesto da bude srušen u zakonskom roku, objekat na Pančićevom vrhu - otvoren

Snežana Mitković/Matković jača od države

Država ćutanjem poručuje da može da se gradi gde god, bez dozvole

Brnabić za Insajder o bespravnom objektu na Kopaoniku: Nije normalno očekivati da znam odgovor na to pitanje (VIDEO)

Skijališta Srbije mesecima nisu ispostavila nijedan račun za struju investitorki na Panćićevom vrhu? (VIDEO)

Otkriveno ime vlasnice restorana u okviru nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu

Istraživanje Insajdera: Nova malverzacija – promenjen broj parcele – nema rušenja spornog objekta na Pančićevom vrhu

Turistička inspekcija: Restoran u nelegalnom objektu na Pančićevom vrhu radi po zakonu

Insajder otkriva: Podneli zahtev za legalizaciju tri godine pre nego što su počeli da grade nelegalni objekat

Antidatiranim dokumentom odloženo rušenje objekta na Pančićevom vrhu (VIDEO)

Država ne može da sruši ni septičku jamu na Pančićevom vrhu

Insajderu zvanično potvrđeno: Rušenje bespravnog objekta na Pančićevom vrhu zakazano za 7. avgust

Uprava za sprečavanje pranja novca utvrdila da je nepoznato poreklo novca kojim je izgrađen objekat na Pančićevom vrhu

Zaglavljen između zakonskih procedura nelegalni objekat na Pančićevom vrhu uspešno opstaje (VIDEO)

Srbija i dalje na crnoj listi rizičnih za pranje novca i finansiranje terorizma

Gotovo na samom početku godine javnost Srbije saznala je da se naša država našla na listi zemalja s nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija se po oceni Medjudržavnog tela za borbu protiv pranja novca-FATF našla u rangu sa Etiopijom, Irakom, Sirijom… Uprkos tvrdnjama predstavnika vlasti da se nedostaci otklonjaju, kraj godine Srbija dočekuje na istoj „crnoj listi“. Kako je premijerka Ana Brnabić pokušala da opravda to što nas je međudržavno telo za borbu protiv pranja novca označilo kao „rizičnu zemlju“ kao i kakvi su nam izgledi da nas što pre skinu sa „crne liste“ pogledajte na sledećim linkovima.

Sistem Srbije za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u rangu sa Etiopijom, Irakom, Sirijom…

Insajder saznaje: Kabinet premijerke zabranio ministrima da komentarišu lošu ocenu srpskog sistema za sprečavanje pranja novca

Brnabić: Svrstavanje Srbije u nesigurne zemlje po sistemu sprečavanja pranja novca - politički motivisano (VIDEO)

Jedan od zakona zbog kojeg je Srbija na „crnoj listi“ tek sada pred poslanicima

Srbija i dalje među rizičnim zemljama u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma, Irak i Vanuatu skinuti sa crne liste FATF

Srbija na „crnoj listi“ dok ne dokaže da primenjuje usvojene antikoruptivne zakone

Godinu obeležila borba građana protiv izgradnje malih hidroelektrana

O tome da je od izgradnje malih hidroelektrana veća šteta nego korist postoje različita mišljenja i tvrdnje, a na suprotstavljenim stranama su država i investitori sa jedne, a sa druge stručnjaci i građani koji su svoje protivljenje pokazali i protestima.

Gotovo sve vlade u proteklih 12 godina dovele su do toga da izgradnja malih hidroelektrana postane unosan posao, bez dovoljne kontrole, pre svega u oblasti životne sredine.

Negativne posledice izgradnje i rada MHE postoje jer država, prema istrazivanju Insajdera, bez jasnog plana pokušava da ispuni uslove koje je postavila Energetska zajednica jugoistočne Evrope– da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije.

To je dovelo čak i do situacije da se dozvole izdaju bez adekvatne procene uticaja štete po životnu sredinu, a sve je veći broj onih koji se grade u zaštićenim područjima. Neki od primera malih hidroelektrane koje nisu izgrađene u skladu sa svim propisima su i one na reci Vlasini i reci Panjici, a kako to izgleda na terenu pogledajte u prilogu novinara Insajdera.

MHE Jovanovići / Foto: Insajder
MHE Jovanovići / Foto: Insajder

Investitor mesecima gradi malu hidroelektranu bez građevinske dozvole, inspekcija “blagonaklona” (VIDEO)

Izgradnja male hidroelektrane u zaštićenoj zoni: Institucije menjale odluke bez uporišta u dokumentaciji

Dekani stručnih fakulteta o izgradnji MHE: Zaustaviti uništavanje planinskih reka i izmeniti zakone

Trivan za Insajder o dozvolama za mini hidroelektrane: Neću da čupam uši onima koji su pogrešili, tražiću izmenu Zakona

Protest u Pirotu: Ako se ne obustavi izgradnja malih hidroelektrana, proglasićemo ekološku autonomiju Stare planine

Energetska zajednica: Protivljenje lokalnog stanovništva izgradnji MHE mora se uvažiti, razmatraju se žalbe iz Srbije

Ministar zaštite životne sredine u Insajder debati: Iniciraću analizu uticaja svih izgrađenih malih hidroelektrana (VIDEO)

Huligani i dalje „strah i trepet“, država ćuti

„Huligani demolirali klub u centru grada, tukli goste“ , „Brutalni navijači napravili haos“ , „Huligani s motkama i sekirama prekinuli humanitarni turnir, pa neljudski premlatili vođu navijača“ , „U sred bela dana ranjen bivši vođa Partizana“ – ovo su samo neki od naslova iz prošle godine. Reakcija nadležnih institucija - policije, sudstva, predstavnika vlasti - na sve što rade huligani pokazuju da je država ili nemoćna ili štiti huligane. Od obećanja da će se država izboriti sa huliganima pa do toga da država pred njima otvoreno kapitulira, dok o ovom problemu javno retko ko pristaje da govori. Za sve to vreme obračuni i sukobi u kojima su huligani u glavnim ulogama na stadionu ali i van njega sve su češći i brutalniji, sankcije sve blaže. Istovremeno pojedine vođe navijača razvijaju biznis i to zahvaljujući poslovima za državu.

Država nemi posmatrač novih borbi za tribinu Partizana

Odbačena krivična prijava Vojnog sindikata da su vođe navijača pucale na strelištu Vojske

Druga masovna tuča huligana za manje od godinu dana, na istoj lokaciji u centru Beograda

Sistem u kojem i dalje nema posledica za huligane

Tuča navijača Crvene zvezde i Partizana, derbi nakratko prekinut

Suđenje vođi navijača Partizana Veljku Belivuku – ubistvo planirano mesecima (VIDEO)

Posle četiri meseca suđenja, već zakazano izricanje presude Belivuku i ostalim optuženima za pomaganje u ubistvu

Belivuk prvostepeno oslobođen, bez prisustva tužioca na izricanju presude

Insajder otkriva: Jedan od mobilnih telefona Veljka Belivuka policija nije veštačila zbog „neispravnosti“

I pored presude za ubistvo – jedan od vođa Alkatraza umesto u zatvor otišao na Svetsko prvenstvo

Vođa jedne grupe navijača Partizana ranjen u centru Beograda

Vođa navijača Partizana u pritvoru zbog napada u Beton hali

Firma iza koje stoji vođa navijača Zvezde zajedno s gradskom firmom dobila posao od EPS-a

Probijeni rokovi, uvećanje cena, izmene projekata, urušavanje zida… slika izgradnje puteva u Srbiji

Ispostavilo se da je gradnja puteva za državu vrlo unosan posao za pojedince jer nema adekvatne kontrole. Probijeni rokovi, uvećane cene, raskinuti pa pa ponovo istim firmama dodeljeni ugovori, rušenje zida na Koridoru 10, ponovna gradnja deonice na Koridoru 11 – slika su višedecenijskog nepostojanja uređenog sistema. Na sledećim linkovima pročitajte do čega su sve novinari redakcije Insajder došli tokom prethodne godine.

Rušenje zida duž Koridora 10 – slika višedecenijskog “sistema”

Dodatna milijarda za Koridor 10 – i reka promenila tok, a radovi još traju

Ista deonica, novi tender – iste firme, nova cena

Koridor 10: Loši projekti kao izgovor

Umesto o imenima odgovornih za Grdelicu, nadležni o kubicima uklonjene zemlje sa brda

Firmu koja ruši brdo na problematičnoj kosini na Koridoru 10 izabrao španski Azvi

Komora i Ministarstvo ne mogu da se dogovore ko je dužan da prikupi dokumentaciju o rušenju zida na Koridoru 10

Deo već izgrađenog autoputa Ub-Lajkovac se ponovo gradi, na delu trase nova klizišta i pukotine (VIDEO)

Glavni projekat za deonicu od 8,5 kilometara na Koridoru 10 menjan čak 30 puta bez dozvola

Odštetni zahtevi na Koridoru 10 – samo jedan tunel dug kilometar skuplji za 2,8 miliona evra

Potporni zid na Koridoru 10 Foto: Srđan Ilić
Potporni zid na Koridoru 10 Foto: Srđan Ilić

Slučaj pogibije u “Milan Blagojević – Namenska”: Bez optužnice i nakon godinu i po dana

Posao u namenskoj industriji jedan je od najnebezbednijih jer se u procesu proizvodnje baruta i oružja koriste različite zapaljive i opasne materije. Prema istraživanju Insajdera, slučaj nesreće koja se desila sredinom jula prošle godine u fabrici za proizvodnju baruta „Milan Blagojević – Namenska“ nakon čega su preminula dva radnika, najbolji je primer nemara prema zaštiti bezbednosti na radu u ovoj industriji.

Ni nakon godinu i po dana od pogibije dva radnika Tužilaštvo nije podiglo optužnicu, iako postoje brojni dokazi koji govore u prilog tome da su prekršene procedure zaštite bezbednosti, kao i da sam objekat E-03 ispred koje se desila nesreća, a koji je bio u funkciji, prema istraživanju Insajdera, uopšte nije imao upotrebnu dozvolu.

Novinari Insajdera su došli i do internog izveštaja Ministarstva odbrane koji označen kao “poverljiv”, a u kom se navodi da je u vreme nesreće u „MB Namenska“ prošle godine čak 11 „mera, radnji i postupaka“ nisu realizovane u skladu sa propisima. Samu istragu prate brojne kontroverze. Porodica preminulog Milomira Milivojevića i njihov advokat tvrde da direktor „Milan Blagojević – Namenska“ Radoš Milovanović vrši pritisak na tužilaštvo. Takođe, ističu i da su dva veštačenja koja su urađena nestručna, a nalazi veštaka „naručeni“ i „iskonstruisani“.

S druge strane, radnici fabrike koji su bili neposredni svedoci nesreće u više navrata su javno iznosili tvrdnje da direktor fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ Radoš Milovanović, koji je na čelu fabrike gotovo tri decenije, vrši pritisak na njih. Svi koji su javno iznosili tvrdnje o tome da su prekršene brojne procedure u večeri nesreće, kao i da u rukovodstvu firme vrše pritisak na njih zbog tih tvrdnji, nakon toga su ili ostali bez posla u ovoj firmi, ili su u javnom sukobu sa rukovodstvom.

O bahatosti direktora ove fabrike pokazuje i razgovor koji je novinarka Insajdera snimila nakon lokalnih izbora u Lučanima, gde se nalazi I fabrika, a sa pitanjem zbog čega je od radnika tražio da glasaju za SNS.

Insajder otkriva: Tajni izveštaj Ministarstva odbrane potvrđuje kršenje pravila u vreme nesreće u „MB-Namenska“

Insajder: Objekat fabrike „Milan Blagojević-Namenska“, mesto nesreće i pogibije dvojice radnika, bez upotrebne dozvole

Slučaj nesreće u „MB – Namenska“: Svedok priznao da je menjao iskaz zbog straha od gubitka posla

Još jedan svedok nesreće u „MB – Namenska“ optužuje direktora fabrike za pritisak

Slučaj nesreće u „MB – Namenska“: Svedok koji je menjao iskaz ostao bez posla

Direktor fabrike „Milan Blagojević“ na pitanja novinara Insajdera o pozivu zaposlenima da glasaju za SNS: Sram te bilo...

Insajder: Država protiv radnika

Da radnici Goše ne dobijaju plate skoro četiri godine, javnost Srbije je saznala tek kada se 22. marta 2017. u hali fabrike obesio radnik. Propašću nekadašnjeg industrijskog giganta bivše Jugoslavije, novinari Insajdera bavili su se u emisiji „Država protiv radnika“. Prema istraživanju

Insajder: Nova šansa da radnici Goše naplate zaostale plate, a država dug za porez

Goša i njena nekadašnja ćerka-firma završili saradnju – uz novi dug

Radnici Goše – od jeftine do besplatne radne snage

Insajdera, svi događaji u Goši - od privatizacije 2007. do danas - pokazali su da radnici nisu morali da ostanu bez dva miliona evra zarada, a država bez više od četiri i po miliona evra poreza, samo da su predstavnici nadležnih institucija radili svoj posao i sankcionisali kršenje zakona i poslovanje u „sivoj zoni“.

Fabrika Goša prodata je 2007. slovačkoj fabrici ŽOS iz Trnave čiji je većinski vlasnik biznismen iz Slovačke Vladimir Por. Te godine Goša postaje „Izvoznik godine“, međutim, slika savršenog poslovanja i uspešnog izvoza počela je da se urušava već 2009, a svaka naredna godina za Gošu je bila sve teža. Od 2014. godine Goša prestaje da isplaćuje zarade radnicima, a državi poreze i doprinose, a rezultat svega toga je da je dug Goše u novembru 2017, kada je proglašen stečaj, prema radnicima i državi iznosio skoro sedam miliona evra..

Sudbina radnika Goše i dalje je neizvesna, a jedini način da oni naplate svoja potraživanje je stečajni upravnik dobije parnicu u kojoj osporava potraživanja slovačke firme ŽOS, kao i s njom povezane kiparske firme Lisnart holding, a koja su osigurana zalozima na imovinu. Zalozi su stavljeni dok je Goša bila u blokadi, čime je vlasnik sebe svesno stavio u privilegovan položaj i oštetio ostale poverioce, pre svega radnike i državu.

O tome kako je Goša uništena zbog nemara države i poslovnih akrobacija slovačke ŽOS Trnave, gledajte u emisiji Insajdera „Država protiv radnika“.

Državna zemlja kao „zlatna koka“

Nekontrolisano izdavanje državne zemlje, koja predstavlja jedan od najvećih resursa jedno države, tema je koja je i u prošloj godini zauzela visoko mesto na sajtu Insajdera. Kako smo otkrili, Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je na 30 godina zakup državnog zemljišta i tek osnovanim kompanijama ali i firmi kojoj je tri meseca bio blokiran račun. Takođe i u prethodnoj godini pratili smo efekte arapskih investicija u državne oranice.

Arapske investicije u poljoprivredu: Al Ravafed izmirio obaveze, država i dalje na gubitku

Zakup zemljišta na 30 godina odobren i novoosnovanim kompanijama i gubitašima; Nedimović: Kontrolisaćemo

Struka protiv, obućari i preduzetnici za pravosudne reforme

Prethodnu godinu u oblasti pravosuđa, osim već aktuelnih tema kao što su često vraćanje optužnica na dopunu i neosnovani pritvori koje na kraju plaćaju građani, obeležila je i višemesečna polemika struke i Ministarstva pravde o novoj pravosudnoj reformi. I dok su predložene promene koje je napisalo Ministarstva pravde podržali frizeri, obućari, preduzetnici, pravosudna struka gotovo jedinstveno je stala protiv ovoga upozoravajući da se ovakvim izmenama još više ograničava pravosuđe. Efekte nove ustavne reforme moći ćemo možda da vidimo tek u sledećem Pregledu godine jer se, sudeći po poslednjim najavama, promena Ustava u oblasti pravosuđa očekuje tek na proleće. Na sledećim link-ovima možete pogledati kratak pregled gotovo jednogodišnjeg polemisanja struke i države, ali i pojedinačne primere na kojima se može videti sva slabost pravosudnog sistema.

Pravosuđe prvi put jedinstveno: Povucite predložena rešenja o promeni Ustava (VIDEO)

Nove izmene Ustava (ne) garantuju nezavisnost pravosuđa

Obućari, preduzetnici, frizeri podržali rešenja Ministarstva pravde o promeni Ustava o pravosuđu, struka protiv

Struka i Vlada i dalje različito o ustavnim amandmanima (VIDEO)

Insajder debata: Ministarka ne vidi uticaj politike u pravosuđu; Tužilac Ilić upozorava da je uticaj samo maskiran (VIDEO)

Dve trećine optužnica “šetalo” između Specijalnog tužilaštva i suda

Za dve i po godine oslobađajuće presude i neosnovani pritvor koštali građane 60 miliona evra

Strani biznismeni sa poternica na slobodi zahvaljujući srpskim procedurama

Afera Indeks: Tokom decenije postupak za više od polovine optuženih apsolutno zastareo

Umesto u zatvor, po nagradu od države

Sud odbio da po šesti put odloži odlazak nekadašnjeg vlasnika Knez petrola u zatvor

Sudski postupci godine - Šarić i Ćuruvija

A dva sudska postupka koja su obeležila godinu za nama svakako su suđenje grupi Darka Šarića za šverc kokaina i postupak za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koje se dogodilo pre više od 20 godina, oba u Specijalnom sudu u Beogradu. Šarić je tako, nakon nekoliko odlaganja ročišta, u decembru ipak osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca pet i po tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Izricanju presude nije želeo da prisustvuje.

Sa druge strane, u ovoj godini suđenje pripadnicima DB-a za ubistvo Ćuruvije se još nije završilo ali je stiglo do samog kraja. Sam sudski postupak, odluke sudskog veća, kao i komentarisanje ovih odluka izazvalo brojne polemike u javnosti, a čuli su se čak i predlozi da za kršenje pretpostavke nevinosti i novinari krivično odgovaraju. Detaljnije o ovome pročitajte na sledećim link-ovima.

Suđenje Darku Šariću se bliži kraju: Tužilaštvo traži maksimalnu kaznu za šverc kokaina

Izricanje presude Darku Šariću za šverc kokaina zakazano za 10. decembar

Darko Šarić osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca kokaina (VIDEO)

UNS: “Politika” se izruguje ubijenom Slavku Ćuruviji

Medijska udruženja: Skandalozna odluka Politike da objavi Martićev tekst

Od „Ćuruvija dočekao bombe“ do „Gospodari zvuka“: Već viđen scenario poznatog autora

Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Slučajno ili namerno odsustvo volje nadležnih institucija

Advokati o pretpostavci nevinosti, Veran Matić o nekažnjivosti ubistava novinara

Tintorova komora traži zatvor za „kršenje pretpostavke nevinosti“, Gajić: To je vraćanje verbalnog delikta

Nerazjašnjene tvrdnje o pretnjama svedocima na suđenju za ubistvo Ćuruvije i rukopis „službe“

Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Predstavljen izveštaj kojim tužilaštvo dokazuje da su optuženi bili na mestu zločina

Optuženi za ubistvo Ćuruvije: Verovatno sam bio u blizini mesta ubistva

Neizvesno svedočenje jednog od ključnih inspektora u slučaju Ćuruvija

Na kraju suđenja za ubistvo Ćuruvije svedoči glavni inspektor: Kako su prikupljani dokazi... (VIDEO)

Glavni inspektor Kecman: U naredbi DB-a za praćenje Ćuruvija bio proglašen za državnog neprijatelja

 
Slavko Ćuruvija
Foto: Foto: Srđan Ilić) / Slavko Ćuruvija

Odlaganje zatvora

U prošloj godini bavili smo se mehanizmom zloupotrebe zakonskog prava osuđenika da odlože odlazak u zatvor. Ovu mogućnost pojedinci zloupotrebljavaju kako bi godinama, uprkos pravosnažnim presudama, šetali slobodno. Otkrili smo da Srđan Knežević, nekadašnji vlasnik kompanije Knez Petrol, koji je  pravosnažno osuđen kao član „naftne mafije“ 2016. godine, još nije otišao na izdržavanje kazne, a umesto toga je u ime kompanije Knez petrol primio nagradu Najbolje iz Srbije koju dodeljuju Privredna komora i Ministarstvo trgovine.

Umesto u zatvor, po nagradu od države

Sud odbio da po šesti put odloži odlazak nekadašnjeg vlasnika Knez petrola u zatvor

Insajder otkrio dugo skrivan Ugovor o Železari

U prethodnoj godini novinari Insajdera prvi su došli do ugovora o upravljanju Železarom Smederevo koji su predstavnici vlasti tri godine držali u tajnosti. Analiza Ugovora nametnula je brojna pitanja a pre svega da li je i u kojoj meri kompanija HPK ispunila svoje obaveze, ali i zašto se država Srbija nije bolje zaštitila.

Firma Petera Kamaraša traži izvršenje arbitraže: Železari Smederevo naloženo da plati 12 miliona dolara

Kamarašov advokat za Insajder: Srbija se krije iza fiktivne firme kako bi izbegla plaćanje dosuđenog iznosa

Insajder otkriva: Ugovor o upravljanju Železarom prvi put pred javnošću

Tenis, koncesija, neprijavljena zemlja gradonačelnika Subotice...

I u prethodnoj godini bavili smo se više puta najavljivanim dolaskom nemačke kompanije Tenis, drugog najvećeg evropskog proizvođača mesa.

Takođe, došli smo i do dokumenta koji otkriva da se zbog Ugovora o koncesiji Aerodroma Nikola Tesla, Grad Beograd bez naknade odrekao prihoda od parkinga i garaže na Aerodromu Nikola Tesla, kao i da je grad Smederevo dodelilo sedam miliona dinara novca svih građana na konkursima tek osnovanim firmama ali i onim koje su, nakon uplate sredstava bez završenih poslova, ugasile.

Otkrili smo i da Ustanova za povremeni i privremeni boravak osoba ometenih u razvoju „Predah plus”, koja je završena i koju su pompezno otvorili najviši gradski predstavnici pre tri i po godine, nikada nije puštena u rad ali i da je nemačka fabrika za preradu ribe u Smederevu, kojoj je Grad izgradio halu, bez objašnjenja zatvorena, a radnici su o tome, bez isplate zarađenog, obavešteni putem vibera.

Istraživanje Insajdera otkrilo je i da gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, kadar SNS-a, u svom vlasništvu ima 1.768 m2 zemlje u Kotoru u Crnoj Gori, a da to nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije.

Investicija nemačkog Tenisa - između megalomanskih najava vlasti i realnih brojeva

Insajder: Direktna budžetska korist od investicije nemačkog Tenisa 30 odsto manja od planiranog proseka

Tenis za Insajder: I dalje verujemo u investiciju u Srbiji, u dobrim smo odnosima s Vladom

Zaključak Vlade potvrđuje: Grad se zbog koncesije bez naknade odrekao parkinga i garaže na Aerodromu Nikola Tesla

Vlada Srbije: Vansi uplatio 501 milion evra, od ponoći postaje operater aerodroma Nikola Tesla

Insajder na lokalu: Od „meke za investitore“ do „jagodinske idile“

U prošloj godini na sajtu Insajdera mogli ste pogledati i tri nove epizode koje su novinari Insajdera pripremili u okviru serijala Insajder na lokalu. Novinari Insajdera istraživali su stanje u lokalnim samoupravama i budžetima zbog činjenice da su dugovi gradova u Srbiji toliki su da ugrožavaju javne finansije države i koče privredni rast. Nagomilani finansijski problemi, odsustvo kontrole i pasivnost države ostavljaju prostor za zloupotrebe i neodgovorno trošenje novca.

Subotica, Kragujevac i Jagodina predstavljaju tri grada kojima su se novinari Insajder bavili početkom 2018.

Za Kragujevac se može konstatovati da je grad paradoksa- dok je sa jedne strane spada u najrazvijenije po industriji, pa je čak ocenjen i kao „meka za investitore“, to je ujedno i jedan od najzaduženijih gradova u Srbiji.

Akvapark, zološki vrt, ekskurzije sa jedne strane, i socijalna pomoć koju pred kamerama deli višedecenijski prvi čovek Jagodine Dragan Marković Palma još jedan je od kontrasta kojima smo se bavili u okviru ovog serijala.

U epizodi „Subotica – tajna slika vladavine“ bavili smo se poslovnim prostorima u tom gradu, gradskim finansijama, a na pitanja Insajdera o pretnjama stranačkom kolegi Vladimiru Polovini „betonskim cipelama“ i „čupanjem grkljana“ odgovarao je gradonačelnik Subotice, funkcioner SNS Bogdan Laban.

 
 
 
 
 
 
 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.