Jezik

sr

en

Umesto konačno završenog Koridora 10, novi rok, ali i novi odštetni zahtevi

Uprkos obećanjima najviših predstavnika vlasti Koridor 10 nije završen ni do kraja prošle godine, a umesto toga je usledilo najnovije obećanje da će, nakon višedecenijske gradnje, biti završen do sredine 2019. Brdo na spornoj deonici u Grdeličkoj klisuri sa koga se srušio potporni zid, ostalo je nepremostiva prepreka u 2018. I dok nadležni tvrde da će nastalu štetu, procenjenu na tri miliona evra, platiti i izvođač radova Azvi, ta španska firma je u međuvremenu ispostavila svoj račun. Prema saznanjima Insajdera, Azvi traži od države da mu se isplati 14,3 miliona evra odštete zbog kašnjenja na toj deonici za koja, kako navode, oni nisu bili odgovorni.

Koridor 10 Foto: Srđan Ilić
Koridor 10 Foto: Srđan Ilić

Srbija će i 2019. godinu dočekati bez kompletno završenog Koridora 10, a sve zbog 11,5 kilometara deonice u Grdeličkoj klisuri koja nije završena do kraja 2018. kako je to više puta najavljivano. Brdo na kome se nekoliko puta urušavao, a zatim konačno i srušio potporni zid, nije u zatatom roku uspešno savladano.

Ono što se pouzdano zna je da prvobitni projekat nije bio dobar i da će sanacija problematične kosine koštati najmanje tri miliona evra. Ono što se ne zna je ko je odgovoran za loše izvedene radove i ko će platiti na kraju štetu - građani ili izvođači radova.

Iako nadležni tvrde da taj trošak neće ići na račun građana, već izvođača, činjenica je da takav scenario nije baš izvestan sve dok nečiju odgovornost ne potvrde nadležne institucije.

Milionske odštete

Samo za izgradnju tunela Predejane na deonici Grdelica - Caričina dolina na Koridoru 10, država je izvođaču radova zbog kašnjenja za koje on nije odgovoran isplatila odštetu od 2,8 miliona evra. Zbog toga je ovaj projekat umesto ugovorenih 15,2 miliona evra državu koštao 18 miliona. Slične zahteve za odštetu zbog kašnjenja za koja nisu odgovorni uputila je i firma Trejs koja takođe izvodi radove na deonici Koridora 10 koja prolazi kroz Grdeličku klisuru.

Dok javnost čeka odgovore na ta pitanja, španska firma Azvi je nadležnima, državom preduzeću Koridori Srbije, u međuvremenu ispostavljala odštetene zahteve. Prema podacima koje je ovo državno preduzeće dostavilo na zahtev novnara Insjadera, Azvi traži ukupnu odštetu od oko 14,3 miliona evra za kašnjenja od 1.330 dana za koja, kako navode, oni nisu odgovorni. Taj zahtev je i dalje na razmatranju nadležnih inženjera Koridora Srbije, koji će odlučiti o osnovanosti i konačnoj visini odštete koja će izvođaču biti isplaćena.

U slučaju tunela Predejane, izvođač je recimo tražio odštetu od 14,2 miliona evra, ali mu je na kraju priznato 2,8 miliona evra.

Loš projekat CIP-a razlog kašnjenja

Španski Azvi je dobio posao izgradnje trase i mostova od Gornjeg polja do tunela Predejane, u vrednosti do 34,3 miliona evra, dok je glavni projekat za ovu deonicu radio Saobraćajni institut CIP.  Reč je o delu puta u Grdeličkoj klisuri na kome se srušio potporni zid, nakon čega je radove na sanaciji te kosine preuzelo preduzeće Integral koje je angažovano kao podizvođač Azvija.

Kako se vidi iz dokumeta koji su Koridori Srbije dostavili novinarima Insajdera, Azvi je prve odštetne zahteve uputio još u januaru 2015. godine. Poslednji je na adresu Koridora Srbije stigao 24. avgusta 2018.

Španska firma je, naime, više puta pisala odštetni zahtev u kojim se traži produžetak radova i odobrenje troškova zbog dodatnog posla. Kao najčešći problem navodili su loš projekat koji je radio CIP.

Prema dokumentaciji koju je Insajder tražio od Koridora Srbije, Azvi taksativno navodi šta je sve uticalo na odlaganje izgradnje, za koje oni nisu odgovorni.

Pozivaju se između ostalog i na kašnjenje zbog građevinske dozvole za radove, nemogućnost prilaska terenu na kome je trebalo započeti radove.

Problem je nastao, kako navode, i zbog otkrivanja optičkih kablova, ali i nedostupnosti odlagališta za materijal.

Odštetu za kašnjenja na koja oni nisu imali uticaj, tražili su i zbog plavljenja Južne Morave 2014. godine, ali i zbog loših vremenskih uslova.

Na probijanje rokova uticalo je i, kako se navodi u odštetnom zahtevu, "neusklađenosti stanja na terenu sa nultim stanjem istraživanja, nepredviđeni geotehnički uslovi na padinama, revizije izgleda i drugih glavnih nedostataka u projektovanju, neadekvatan dizajn projekta padine, odnosno kosine".

Ko će platiti štetu - građani ili izvođač radova?

Da je loš projekat jedan od glavnih razloga kašnjenja u Grdelici izjavila je i sama ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Nakon rušenja potpornog zida, ona je saopštila da je na tom delu deonice glavni projekat menjan čak 11 puta.

Ipak, kao krivac je označena španska firma Azvi, za koju tvrde da je menjala projekte bez odobrenja.

Kako je to bilo moguće bez znanja investitora - Koridora Srbije, imajući u vidu da je na toj deonici angažovana firma Luis Berger kao nadzor i da je taj posao dobila na tenderu za oko 3,7 miliona evra, pitanje je na koje Koridori Srbije do danas nisu odgovorili. A upravo ta informacija je jedna od ključnih u utvrđivanju odgovornosti.

Deonica koju radi Azvi, na osnovu ugovora, trebalo je da bude završena 2016. godine. Radovi međutim kasne dve godine, a izvesno je da će izgradnja ovog dela deonice koštati više od ugovorenog iznosa. Izvesno je takođe da će bar jedan deo tih troškova i ovoga puta ići na račun građana.

Koridor 10 - nepremostiva prepreka za sve vlade

Koridor 10 bio je kamen spoticanja svih resornih ministara od 2000. godine. Koliko god da su dolazeći kritikovali prethodne zbog probijanja rokova i stalnih pomeranja, svaki sledeći ministar je došao u istu situaciju. Koridor 10 je tako sa dolaskom nove vlasti predvođene SNS-om, prema najavama, trebalo da bude završen krajem 2016. Taj rok je više puta u međuvremenu pomeran, a poslednji dat je kraj 2018. Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović u emisiji Insajder debata je sredinom novembra tvrdila da ćemo se do kraja 2018. Voziti celim Koridorom 10.

“Naravno da se Koridor 10 završava i da će se završiti, da ćemo mi automobilima proći do kraja ove godine i kroz Grdelicu. Ozbiljni radovi u Grdeličkoj klisuri su počeli 2013, odnosno 2014. godine i mi ćemo Grdelicu završiti bez obzira koliko to bilo teško gradilište'', rekla je Mihajlović 14. novembra 2018.

Ovaj rok ipak nije ispunjen. Uz konstataciju da je u 2018. godini u Srbiji završeno više kilometara autoputeva nego prethodnih godina, da je završeno i asfaltirano 103 kilometra autoputa, Zorana Mihajlović danas je kao novi rok za završetak kompletnog Koridora 10 navela sredinu 2019. Godine. Ona je najavila I novi investicioni ciklus kada je reč o infrastrukturi koji će podrazumevati čak pet milijardi evra u naredne tri do četiri godine.

Kašnjenje i na Koridoru 11

Na Koridoru 11 su tokom ove godine završene deonice od Obrenovca do Uba dužine 26,2 kilometra, kao i još 20,3 kilometra novog auto-puta na deonici od Lajkovca do Ljiga, što je ukupno 46,5 kilometra novog auto-puta. Međutim, Ministarstvo saobraćaja navodi da neće biti puštanja u saobraćaj sve dok se ne okonča i rekonstrukcija deonice autoputa Ub – Lajkovac, za čije prvobitno loše izvođenje je Ministarstvo podnelo krivične prijave protiv svih odgovornih. Zbog kašnjenja radova, rok je sa 25. decembra pomeren na maj 2019. godine. 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.