Jezik

sr

en

Večeras novi protesti; Vučić poručuje: Nema problema da se legitimitet proveri na izborima

Četiri građanska protesta održana u Beogradu tokom decembra neočekivano su obeležila godinu iza nas, a same proteste je obeležilo „prebrojavanje“ okupljenih građana, kao i to što su protesti bili povod da se još jednom aktuelizuje tema raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Iako koalicija oko Srpske napredne stranke ima sigurnu većinu u parlamentu, predstavnici vlasti nude izbore kao odgovor na proteste, bez obzira na to raspisivanje vanrednih izbora nije jedan od zahteva, već omogućavanje fer izbornog procesa.

Insajder: Protest Jedan od pet miliona
Foto: Insajder / Protest Jedan od pet miliona

Svake subote sa protesta se čuo po neki novi zahtev. Neki od zahteva su otkrivanje nalogodavaca ubistva Olivera Ivanovića, kao i napada na novinara Milana Jovanovića i lidera Levice Srbije Borka Stefanovića. Zahtevi su i fer izborni proces i više medijskog prostora za opoziciju na RTS-u, kao i da protestna okupljanja dobiju pet umesto jednog minuta u Dnevniku RTS-a. Kao najnoviji zahtev zatražena je smena ministra policije Nebojše Stefanovića uz obrazloženje da je prebrojavao građane na ulici umesto nerešena ubistva. Inače, svi protesti su protekli bez incidenata.

Poziv na širenje protesta

Poziv na okupljanje i u Nišu i Novom Sadu uputili su predstavnici opozicije.

Predsednik Nove stranke Zoran Živković na okupljanje večeras u Nišu je pozvao i opoziciju i građane, uz ocenu da je vreme da se protesti  iz Beograda „preliju na celu Srbiju“, dok je poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov ocenila da je vreme da se građanski protesti organizuju i u Novom Sadu. Društvenim mrežama se širi i poziv za učešće na protestu „Budi jedan od pet miliona – Kragujevac“ u subotu 5. januara u 18 časova, na Trgu ispred robne kuće.

Peto po redu okupljanje najavljeno je za večeras u 18 u Beogradu, ali i u Kraljevu.

Serija beogradskih protesta praktično je počela u Kraljevu, gde je Savez za Srbiju 30. novembra organizovao protest pod nazivom „Stop krvavim košuljama“, a povod je bio napad na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića.

„Stop krvavim košuljama“, odnosno zahtev da se zaustavi nasilje bio je jedini zahtev na prvim održanim protestima u Beogradu. Tada, a i na svim ostalim okupljanjina, naglašavano je da protesti nisu stranački, a u kolonama građana nisu bila vidljiva stranačka obeležja.

Ipak, predstavnici opozicionih stranaka i pokreta bili su na čelu kolona na skoro svakom protestu, ali nijednom nisu bili među govornicima.

Upravo tu činjenicu predstavnici vlasti su iskoristili da okarakterišu proteste kao političke, dok organizatori kažu da su građanski.

„Danas u Srbiji cveta demokratija“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas izjavio da će odluka o raspisivanju vanrednih izbora zavisiti od mnogo faktora i da bi izbore raspisao još pre petnaest dana “da je do partijskih interesa”, ali da se on vodi državnim i nacionalnim interesima.

"Ako neko kaže, narod vas neće nego nas iz prethodne vlasti, nema problema da se proveri na izborima. Mene legitimnost interesuje, ali ako neko sumnja u tu vrstu legitimiteta, i kaže narod ne želi nas, već želi vas, nema problema, uvek možemo to da proverimo. Nikad ne bih želeo da sedim u nekoj fotelji, a da nemam podršku naroda. Postoji mnogo faktora, najviše onih koji se tiču države”, rekao je Vučić tokom obilaska Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj u Beogradu.

On je ponovio i da nema ništa protiv toga da se protesti održavaju.

“Danas u Srbiji cveta demokratija, šetaju ljudi gde hoće, kako hoće, koliko hoće, do mile volje. Sad vidim da će pretpostavljam da skrate, da ne idu do Slavije, pošto na Slaviji se uvek vidi koliko ih je, ali i to je dozvoljeno, sve je dozvoljeno”, rekao je predsednik, aktuelizujući još jednom tako sporenja oko broja ljudi koji učestvuju na protestima.

Komentarišući izveštavanje stranih medija o protestima, poručio je, između ostalog: „neka prenose praznike demokratije“.

„U Srbiji nema batinjanja. U našoj zemlji ne možete da vidite one slike koje možete da vidite u drugim zemljama kada policija interveniše, bije, to u Srbiji ne postoji. Dakle one krvave glave, polomljene glave, šmrkove, suzavce, vodene topove, to u Srbiji ne postoji“, rekao je on i uz parolu “živela demokratija” od građana tražio samo da ništa ne polupaju.

Aleksandar Vučić Foto: Srđan Ilić
Aleksandar Vučić Foto: Srđan Ilić

Vučić je ranije izjavio je da je spreman da sasluša nezadovoljne građane koji protestuju na ulici, pa i da, kako je rekao, podlegne pritisku naroda, ali da „neće da podlegne pritiscima lažova iz opozicije“.

„Ja im (opoziciji) nudim izbore. Računam, kad su tako moćni i snažni, da žele izbore. To je valjda prirodni zahtev opozicije – da hoćete izbore. Ne mislite valjda da postoji neko drugo mesto gde ljudi treba da broje svoje ideje, planove, programe i sve drugo", rekao je predsednik Aleksandar Vučić novinarima prošle nedelje u Predsedništvu Srbije, a u jednom intervjuu je zatim rekao da ne isključuje mogućnost da budu održani u martu ili aprilu.

Ministar spoljnih poslova Srbije i lider SPS Ivica Dačić je izjavio, s druge strane, da nikad nije bio pristalica ni vanrednih izbora, ali ni protesta na ulici.

„Uvek sam protiv vanrednih izbora, zato što drzava treba da bude u normalnom, redovnom stanju izbornih ciklusa, međutim, ako sledeće godine ulazimo u izbornu godinu, to i ne bi bili vanredni izbori. A ako izbori ne škode nacionalnim i drzavnim interesima, mogu i da se organizuju“, izjavio je Dačić za Tanjug.

„Jedan od pet miliona“

Sasvim druga Vučićeva izjava – da neće ispuniti nijedan zahtev demonstranata, pa makar se na protestima skupilo i pet miliona građana, bila je povod za novu parolu protesta – „Jedan od pet miliona“.

„Napolju je vučje vreme“, „Svom snagom u glavu“, „Štanglom u reforme“, „Protiv terora vlasti“, „Metla za Ratel i RTS“, „Šetam, ne želim da odem“, „Vratite otete penzije“, „Reke vam ne damo, recite ne za MHE“ samo su neki od transparenata koji su okupljeni građani nosili.

Protestima su prisustvovali Borko Stefanović, Dragan Đilas, Boško Obradović, Balša Božović, Nikola Jovanović, Miroslav Aleksić, Zoran Lutovac, Vuk Jeremić, Janko Veselinović, Miloš Jovanović, Nebojša Zelenović, Boris Tadić, Radomir Lazović, Marinika Tepić.

Ko je govorio, ko nije govorio...

Već na prvom protestu pojavila se nesuglasica oko najavljenih govornika i oko toga ko „treba“ i „sme“ da govori. Prvo je Demokratska stranka Srbije saopštila da neće učestvovati u protestnoj šetnji jer je najavljeno učešće glumice Mirjane Karanović koja je, prema njihovoj oceni, „često iznosila antisrpske stavove“.

Iako najavljeni kao govornici, na samom protestu nisu govorili ni Karanović, niti košarkaški trener Duško Vujošević, što je kasnije obrazloženo time da su organizatori imali „dojavu“ da će biti incidenata ukoliko oni budu govorili. Karanović i Vujošević su istakli da odluka da ne govore nije bila njihova, već organizatora protesta.

Na ostalim protestima nije bilo sporenja oko toga ko bi trebalo da govori a ko ne. Među redovnim govornicima bio je glumac Branislav Trifunović koji je sa razglasa poručivao da će „Vučić biti zaboravljen“, „da ne želi nikakvu krv, probleme, već da hodaju u miru i da pokažu vlasti koliko ih ima i koliko će ih tek biti“, a da ako pitaju građane ko je organizator protesta, oni odgovore da je to (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić, jer da nije njega, kako je rekao, ne bi bilo ni protesta. Na protestu održanom 29. decembra, Trifunović je ponovio da na trasi šetnje može doći do provokacija, ali je zamolio da na njih, kako je rekao, odgovaraju osmesima i poljupcima.

Akademik Dušan Teodorović poručio je okupljenim građanima da „nema fer izbora dok je Vučić pet sati dnevno na televizijama“, a da mogu da se očekuju „svi oblici građanske neposlušnosti“ ukoliko zahtevi ne budu ispunjeni.

Milan Jovanović, novinar portala Žig Info kome je nedavno zapaljena kuća, na jednom od protesta je poručio da „mladi treba da imaju perspektivu, da se kuće, zapošljavaju, stvaraju porodice i dignu državu na noge i od nje naprave bolje mesto za život.

Karikaturista Dušan Petričić je primetio da „ima nečeg nelogičnog u slici gde karikaturista stoji na kamionu i obraća se ljudima“. Kako je ocenio, to samo po sebi govori o poremećenoj slici društva.

„Mene je sramota da sedim kući dok ova vlast radi to što radi. Krvave metalne šipke i košulje su manji zločin. Veći zločin je to što su ubili obrazovanje, pravosuđe, parlament, zdravstvo“, istakao je Petričić.

Na portestu su govorili i novinar Srđan Škoro i predsednik Mesne zajednice Rakita Desimir Stojanov.

„Performansi“ ispred RTS i Studija B

Jedan od zahteva demonstranata je i više medijskog prostora za opoziciju na RTS-u, kao i da protestna okupljanja dobiju pet, umesto jednog minuta u Dnevniku RTS-a. Nezadovoljni načinom izveštavanja javnog servisa, građani su se tokom protestne šetnje, su se neizostavno zaustavljali ispred zgrade RTS, pa i izvodili svojevrsne performanse. Tako je ispred RTS-a puštana špica za Dnevnik, a potom i glasovi spikera koji govore o aktivnostima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Na jednom od okupljanja pušten je snimak izjave Vučića u kojoj kaže da neće ispuniti nijedan zahtev, makar se skupilo i pet miliona građana, a potom je raširen transparent s natpisom „Počelo je“ i zapaljene su baklje.

Protest Jedan od pet miliona
Foto: Srđan Ilić / Protest Jedan od pet miliona

RTS je inače, o ovim protestima, izveštavao pri kraju dnevnika kroz kratke izveštaje.

Jedno od okupljanja je održano pod parolom „Pet minuta za pet miliona“, čime se sugeriše da bi RTS trebalo da posveti više vremena protestima koji se iz subote u subotu ponavljaju. Organizatori protesta su takođe istakli da „RTS treba da bude javni servis svih građana“, ali da je „umesto toga, RTS saučesnik u prikrivanju istine i kreiranju paralelne, lažne stvarnosti“.

Već na prvom protestu pažnju javnosti je privuklo i izveštavanje Barbare Životić sa Studija B, čije izveštavanje sadrži komentare poput toga da je protest „licemeran“, tvrdnju da je „jako mali broj ljudi okupljen“, iako je protest tada već bio završen.

Zbog toga su se na narednim portestima demonstranti okupljali i ispred zgrade Beograđanke u kojoj je Studio B, pevali „Barbara, javi se“, a na poslednje održanom protestu okupljenima se obratio glumac Branislav Trifunović i zamolio ih da, kako je rekao, pozdrave predsednika Vučića, koji u vreme održavanja protesta gostovao na toj televiziji.

Jedna od organizatorki protesta Jelena Anasonović je građanima poručivala da je „Srbija ustala i da nema više spavanja“ prokomentarisala da ministar policije Nebojša Stefanović, umesto da broji nerešena ubistva, broji svoje sugrađane, i da će se protesti održavati svake subote „u sve većem i većem broju“ sve dok ne budu ispunjeni zahtevi.

Stefanović je, inače, nedavno rekao da je na protestu održanom 22. janura učestvovalo oko 5.000 ljudi, što je znatno manje od onoga što su tvrdili organizatori protesta. On je na konferenciji za novinare uz pomoć fotografije pokušao da objasni kako je policija došla cifre koju je navveo, tvrdeći da su organizatori demonstracija broj učesnika skupa uvećali za 10 puta.

Incidenata na protestima nije bilo, niti je bilo vidljivo prisustvo uniformisanih policajaca, izuzev saobraćajaca.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.