Jezik

sr

en

Crna statistika na gradilištima: Nemar investitora i (ne)odgovornost države

U Srbiji svake godine gine veliki broj radnika na svojim radnim mestima, međutim, crna serija pogibija koje su se dogodile tokom proteklog leta pre svega u građevinarstvu, uticala je da problem bezbednosti na radu konačno zainteresuje širu javnost. Od januara 2013. do kraja 2017. godine, čak 187 osoba izgubilo je život usled povreda na radu. Samo prošle godine stradalo je 42 radnika, a trećina njih radila je u građevinskom sektoru, podaci su koje je Ministarstvo za rad dostavilo Insajderu.

I dok sindikati upozoravaju da su glavni uzroci za ovo nekažnjivost odgovornih, ali i opadanja primene bezbednosnih standarda nakon propasti građevinske industrije 2000. godine, predstavnici države crnu statistiku uglavnom predstavljaju kao neminovnost rizične profesije.

Gradilište u Ulici kneza Miloša nakon pogibije radnika Foto: Srđan Ilić
Gradilište u Ulici kneza Miloša nakon pogibije radnika Foto: Srđan Ilić

Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, kaže za Insajder da gotovo niko ne odgovara za pogibije radnika što stvara utisak da o radnicima niko i ne brine.

„Cunamijem koji je zahvatio građevinarstvo 2000. godine prestali su da se primenjuju standardi i norme koje su bile obavezne. Nisu one prestale da postoje, mi i danas imamo dobar zakon o bezbednosti na radu, ali jednostavno njegova primena i nekažnjavanje odgovornih dovodi do ovakve situacije. Kad poslodavac plati drakonsku kaznu i odgovorna osoba zaglavi zatvor onda se možemo nečemu nadati“, ističe Torlaković za Insajder.

Prema njegovim rečima, da se danas gradi koliko i 80-ih godina prošlog veka, „do sad bi smo imali 300 mrtvih ove godine“.

„Nekada smo imali ujutru obavezne sastanke i nikad se nije desilo da na pozicijama koje su teške stavimo nekog mladog radnika. Pazili smo na svakog radnika, jer je to bilo strašno kažnjivo i opasno. Ako bih vam se u to vreme desilo da vam pogine radnik sigurno biste išli u zatvor ako bi to bilo vašom krivicom ili ako ne biste primenili sve mere za bezbednost i zdravlje na radu“, kaže Torlaković.

Spor(n)o pravosuđe i zločini bez kazne

Direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović sredinom septembra 2018, nakon serije pogibija na radnim mestima, takođe je rekao da bi za sve koji "žele da love u mutnom" opomenu predstavljalo to da je neko od odgovornih „završio u zatvoru“.

Prema zvaničnim podacima Inspektorata koji su dostavljeni Insajderu, od početka 2013. godine do početka 2018. inspektori rada podneli su krivične prijave protiv 119 odgovornih lica zbog osnovane sumnje da su učinili krivično delo izazivanja opasnosti po život i zdravlje zaposlenih. Međutim, samo osam postupaka je pravosnažno okončano.

Takođe, iako je krivičnim zakonikom propisana kazna od dve do 12  godina zatvora za odgovorno lice koje izazove smrt radnika, u istom periodu izrečene su samo dve kazne zatvora - i to u trajanju od po godinu dana.

U prošloj godini, inspektori rada povodom pogibija na radu podneli su devet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca i isto toliko krivičnih prijava protiv odgovornih lica.

„Mi podnosimo prekršajne i krivične prijave protiv poslodavaca, ali se dešava da 30 odsto zahteva za novčano kažnjavanje zastari. Takođe, propisane kazne za poslodavce koji imaju radnike na crno je od 800.000 do dva miliona dinara, a sudovi ih kažnjavaju sa 100 do 300 hiljada dinara", izjavio je nedavno direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović.

S njegovom ocenom se slaže Torlaković koji smatra da je upravo u pravosuđu najveći problem, jer zastarevaju i slučajevi koji bi mogli ozbiljno da napune budžet Srbije.

„Veliki problem je u pravosuđu. Ja se nadam da će se to promeniti, jer je do sada trebalo da naplate oko tri milijarde dinara kazni, a naplatili su tek par stotina miliona. Ako neki predmet toliko zastari, a ozbiljno je mogao da se naplati, ja tu sa punim pravom mogu da sumnjam u dobre namere“, kaže predstavnik sindikata za Insajder.

Investitori i privilegije

Dva slučaja koja su izazvala veliku pažnju, jer je reč o investitorima koji imaju izuzetno dobru saradnju sa gradskim i republičkim vlastima, jesu pogibije dva radnika na projektu srpsko-arapske kompanije „Beograd na vodi“ i jednog na gradilištu u Ulici kneza Miloša u Beogradu, na mestu bivše ambasade SAD, gde je investitor izraelska kompanija KMR Development.

Dvojica radnika na „Beogradu na vodi“ pala su sa 22. sprata zgrade kada je pod njima pukla oplatna daska nakon čega su na licu mesta preminula. Ipak, kako je za sada utvrđeno, nije bilo kršenja bezbednosnih procedura, a slučaj je zvanično još u predistražnoj fazi. Dodatnu kontroverzu oko ove nesreće izazvalo je i to što se o nesreći oglasio samo investitor, iako je u svim prethodnim nesrećama Inspekcija rada uglavnom istog dana saopštavala šta je kontrolom utvrđeno.

Ministar za rad Zoran Đorđević je, odgovarajući na pitanja Insajdera zbog čega Inspekcija nije saopštila činjenice o ovom slučaju i da li „Beograd na vodi“ ima poseban status, izjavio da je sam investitor dao potpunu informaciju u svom saopštenju. Na dodatno pitanje našeg novinara da li to znači da je „Belgrejd Voterfront“, investitor u ovom slučaju, radio posao Inspekcije rada, Đorđević je negirao takav zaključak, zahvalivši se investitoru na transparentnosti i dodajući da takvo ponašanje treba da bude primer ostalim investitorima.

 

Direktor Inspektorata Stevan Đurović na pitanje Insajdera da li postoje pritisci na Inspekciju kada je reč o pojedinim investitorima, odgovara da je „ministar Đorđević imao više sastanaka sa inspektorima gde je isticao da nema povlašćenih, privilegovanih i aboliranih, i da inspektori moraju da reaguju u skladu sa zakonom“.

S druge strane, Saša Torlaković, komentarišući slučaj nesreće na gradilištu „Beograd na vodi“ smatra da ne može da se desi da neko pogine, a da niko ne bude odgovoran.

„Kako su pali, zašto su pali? Kako su uopšte mogli tu da stanu? Zašto nije bio obezbeđen taj prostor? Zašto nisu bili vezani kad su bili na poslednjem spratu? Ko je dozvolio da ta daska bude tu? Za sve su predviđene procedure, za svaku sitnicu. Mora da postoji odgovorno lice“, ističe predsednik Sindikata radnika građevinarstva.

Neobučenost, rad na crno, mali broj inspektora rada...

Jedan od razloga zbog čega se nesreće dešavaju sve češće jeste i to što zbog nedostatka stručnog kadra poslodavci zapošljavaju i neobučene ljude koji nemaju adekvatne ugovore o radu. Prema podacima Inspekcije rada, u 2017. godini čak 30 odsto preminulih radnika je radilo na crno.

„Lica koja poslodavci angažuju bez ugovora o radu uglavnom obavljaju povremene i privremene (sezonske) poslove i stupaju na rad bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada, pri čemu se nedovoljno vodi računa o njihovoj stručnoj kvalifikaciji za obavljanje tih poslova, kao i o njihovom osposobljavanju za bezbedan i zdrav rad“, ističe Đurović za Insajder.

Inspekcija rada je zajedno sa sindikatima često obilazila gradilišta. Torlaković ističe da je prisustvovao „neverovatnim scenama“ u kojima se ljudi dovijaju da sakriju to što rade na „crno“.

„Bukvalno vidite kako preskaču ogradu. Ili čak drže ljudi štapove za pecanje u blizini reke. Kad naiđe inspekcija oni brzo uzmu štapove i stanu pored reke i navodno pecaju“, kaže Torlaković.

On navodi da je razlog zbog čega radnici pristaju na rad bez ugovora i za male plate teška ekonomska situacija u zemlji.

„Danas na gradilištima masovno rade učitelji, pravnici… svi ljudi koji nisu mogli da nađu posao u struci. Vi potpišete jedan papir gde ste obučeni da ste upoznati s merama koje morate da primenjujete u okviru bezbednosti, i kada potpišete taj papir smatra se da ste vi spremni za rad. Ali to je daleko od spremnosti“, navodi predsednik sindikata radnika u građevinarstvu.

U Srbiji samo 239 inspektora rada kontroliše sve privredne subjekte. Kada je reč o gradilištima, sudeći po poslednjim izjavama gradskih čelnika, samo u Beogradu ih u toku letnje sezone ima oko 1.000. Postavlja se pitanje da li je ovaj broj dovoljan za redovnu i ozbiljnu kontrolu. Torlaković ističe da je to veliki problem, navodeći da Inspekcija sa ovim kapacitetom teško može da radi kvalitetnije. Na pitanje Insajdera koliki je problem zabrana zapošljavanja za kvalitetan i efikasan rad Inspekcije, direktor Stevan Đurović nije odgovorio.

Oba sagovornika Insajdera se slažu da je postojeća zakonska regulativa u vezi sa bezbednošću na radu dobra i da je primena propisa u praksi ono što je problematično. Đurović i Torlaković su saglasni i da bi situaciju dodatno moglo da poboljša donošenje zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete. To bi uticalo na poslodavce da doslednije primenjuju mere bezbednosti na radu, jer bi ih od nemara odvraćale drakonske finansijske kazne i mnogo efikasniji sistem naplate osiguranja.

„Takođe, taj zakon bi mogao uticati i na efikasnije ostvarivanje prava zaposlenih koji su zadobili  povredu  na radu na mestu rada na kome nisu bile primenjene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu“, zaključuje direktor Inspekcije rada za Insajder.

 

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.