Jezik

sr

en

Nova kaznena politika i za obračun sa huliganima

Kada su najviši predstavnici države u petak, pa u subotu najavili novu, praktično reformsku kaznenu politiku, upirući prstom u tužilaštvo i sudove kao slabe karike sistema, izneli su i jedan zabrinjavajući podatak: čak u 60 odsto slučajeva nasilničkog ponašanja i trgovine narkoticima rezultat postupaka su uslovne kazne. Dugogodišnje istraživanje Insajdera pokazalo je da je nikakva ili blaga kaznena politika jedna od ključnih pokazatelja povlačenja institucija pred huliganima, nasiljem i kriminalom povezanim sa navijačkim grupama. U Ministarstvu pravde za Insajder kažu da je i ovaj problem u fokusu Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika i najavljene reforme kaznene politike.

Fenomenom huligana i nemoći države novinari Insajdera bave se deset godina, a nedavna istraživanja su pokazala da u Srbiji i dalje vlada sistem nekažnjivosti pripadnika i vođa navijačkih grupa čak i za najteža krivična dela.

Amnestija osuđenih huligana, minimalne kazne, kao po pravilu umanjenje kazni za najteža krivična dela i dalje su dominantna praksa, koja za posledicu ima to da se pred sud vraćaju kao počinioci još težih krivičnih dela..

Najavljujući u petak novu kaznenu politiku, ministarka pravde Nela Kuburović između ostalog je rekla da je bezbednost građana i borba protiv svih oblika kriminaliteta prioritet Vlade Srbije.

„Analiza u poslednjih nekoliko godina je pokazala, iako smo pokušavali da izmenama i dopunama pokušavali Kivičnog zakonika propišemo visoke kazne za određena krivična dela, sudovi su na žalost u velikom broju odustajali od tako teške kaznene politike i u većini slučajeva dosuđivale su se uslovne osude. Pa tako za nasilničko ponašanje ili za neovlašćenu proizvodnju droge i stavljanje u promet gotovo  u 60 odsto za osuđenih lica imamo uslovne kazne. Nadam se da više nećemo trpeti kritike da imamo veliki broj krivičnih prijava koje ne prati veliki broj optužnica, da veliki broj optužnica ne završi osuđujućim presudama“, navela je Kuburović.

Na pitanje da li to znači da se priprema nova kaznena politika i kada je reč o huliganima, u Ministarstvu pravde su nam kratko rekli da je to jedan od problema kojima će se baviti Radna grupa za zmenu Krivičnog zakonika koja je formirana u decembru prošle godine.

„Radna grupa će se baviti kaznama za sva nasilinička krivična dela, između ostalog i kaznama za sprečavanje nasilja na sportskim terenima“, rečeno nam je juče u Ministarstvu pravde.

I dalje međutim ostaje pitanje da li nadležne institucije spremaju sistemsku akciju i na ovom planu i da li politička volja najavljivana poslednjih dana znači da će država tražiti primenu već postojećih zakona i na huligane.

Očite veze kriminala i tribina 

Najava oštrije kaznene politike za najteža krivična dela kao što su ubistva, ubistva dece, silovanja, trgovina drogom usledila je nakon hapšenja 150 osumnjičenih za najteža krivična dela, kako je to rekao ministar policije Nebojša Stefanović.

Među uhapšenima su kako prenose mediji nekadašnji telohranitelj Željka Ražnatovića Arkana, vođa rakovičkog klana, pripadnici novobeogradskog klana Dejana Stojanovića Keke.  Istovremeno je raspisana poternica za Filipom Koraćem.

Detalji u vezi sa razlozima raspisivanja poternice, a ministar Stefanović je samo rekao da se Korać sumnjiči za neka od najtežih krivičnih dela.

Indikativno je međutim da predsednik Aleksandar Vučić u vezi sa poslednjom akcijom pomenuli istragu ubistva Aleksandra Stankovića, vođe podgrupe navijača Partizana – Janičari, koji je ubijen u oktobru 2016. godine a nakon čega je država najavila obračun sa „uvoznom mafijom“. 

"E sada je panika. Imamo saznanja o ubistvima od (Dalibora) Despotovića, (Aleksandra) Stankovića i mnogih drugih koja su podizala Beograd na noge", rekao je Vučić i dodao da je sada pitanje kako će to ići sa tužilaštvom i sudom, ali da policija ima sva operativna saznanja za najveći deo ubistava koja su počinjena u Beogradu.

Slučaj Aleksandra Stankovića jedan je od onih koji pokazuju da država ne primenjuje i ne sprovodi ni postojeće zakone, pa čak ne izvršava ni pravosnažne presude. Stanković je bio pravosnažno osuđen za trgovinu drogom, ali mu je sud dozvoljavao da odlaže odlazak u zatvor, da bi na kraju bio ubijen u mafijaškom obračunu. 

Rebić: Usvajanje izmena zakona u februaru

Direktor policije Vladimir Rebić izjavio je danas da očekuje da će tokom februara u parlamentu biti usvojene izmene zakona koje predviđaju strože kazne za najteža krivična dela, a da će se pozitivni rezultati videti već do kraja godine.

Rebić je za Radio televiziju Srbije rekao da očekuje da će donošenje izmena zakona omogućiti da sudije "pre svega poštuju predviđene rokove i da na efikasniji način vode krivične postupke".

"Do sada je posvećen rad policije i tužioca bio obesmišljen radom pravosuđa", rekao je on navodeći da su u 60 odsto slučajeva izricane minimalne kazne za najteža krivična dela, što je bila dekriminalizacija tih krivičnih dela.

Strožu kaznenu politiku najavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da se uvodi institut doživotne kazne zatvara, za one koji su počinili najteža krivična dela - za višestruke ubice, ubice dece i druga najteža krivična dela.

Tim izmenama se prediviđa i da sudjene treba da bude završeno za 12 meseci.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.