Jezik

sr

en

Emisija „Prodaja“, drugi deo (VIDEO)

Imovina PKB-a, uključujući i 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta nadomak Beograda, prodata je kompaniji Al Dahra za 121 miliona evra. Država je godinama ulagala u poljoprivredni kombinat i otpisivanjem dugova, ali i tako što je na kraju državno zemljište prebacila u vlasništvo PKB-a. Međutim, u trenutku prodaje PKB je akcionarsko društvo čiji je vlasnik 100 posto država Srbija, ali je državno zemljište 2016.godine upisano u vlasništvo PKB-a, pa je tako zemljište prodato kao imovina kombinata. Nakon otplate dugova i otpremnina, od prodaje će na računu PKB-a  ostati 12 miliona evra, a za budžet Srbije u suštini ništa.

PKB / Foto: Insajder
PKB / Foto: Insajder

Jedan od argumenata kojim predstavnici vlasti brane odluku o prodaji imovine PKB-a jeste da država ne može da se bavi poljoprivredom i da jedan kompleks koji je relikt komunizma samo pravi nove dugove koje bi na kraju vraćali građani Srbije.

Činjenica je da je PKB godinama poslovao u dugovima koji su nastali još tokom 90-ih godina kada je počeo i raspad nekada najvećeg kombinata koji je funkcionisao po sistemu od „njive do trpeze“.

 
 

„Dugovi, otpisi dugova, gubitak, dobitak....“

Prema istraživanju Insajdera, za loše poslovanje PKB-a u poslednjih 20 godina odgovorni su mnogi. Predstavnici više vlada u periodu od demokratskih promena do danas donosili su odluke zbog kojih su, s namerom ili ne, na kraju oštećeni država i građani.

Analiza finansijskih izveštaja pokazuje da su dugovi PKB-a do 2010. godine rasli u proseku za 10 miliona evra godišnje. 2009. godine tadašnja Vlada Srbije na čijem je čelu bio Mirko Cvetković odustaje od  privatizacije PKB- a i odlučuje da, na osnovu toga što kombinat koristi državno zemljište, preuzme vlasništvo u kombinatu. Plan je bio oporavak PKB-a. Krajem 2010. godine Vlada Srbije poklanja PKB Gradu Beogradu. Te godine kombinat je u dugu oko 74 miliona evra dok je gubitak iz operativnog poslovanja oko 22 miliona evra.

2011. godine PKB preuzima menadžment koga je postavila gradska vlast na čijem čelu je bio Dragan Đilas. U to vreme počinje ulaganje u proizvodnju što je po prvi put rezultiralo, kako pokazuju finansijski izveštaji,  poslovnim uspehom firme 2012. godine. Tu godinu PKB, posle dužeg perioda, završava sa poslovnim prihodom od 60 miliona evra i poslovnim, odnosnom operativnim dobitkom od 7 miliona evra. 

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić za Insajder međutim navodi da su takvi rezultati lažirani.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: A ko pravi finansijske izveštaje? Pa rukovodsvo...

Insajder: Postoje institucije koje te kontrolišu

Vesić: Ne, nije tačno. Vi ne govorite o tome, svaki finansijski izveštaj se nalazi u APR-u. Finansijski izveštaj podnosi rukovodstvo kompanije. Sad hoćete da kažete da oni koji su zadužili firmu koji su pravili finansijski izveštaj koji je očigledno bio friziran i očigledno s obzirom na...

Insajder: Ali to je krivično delo.

Vesić: Pa jeste naravno.

Insajder: To znači da vi poništavate postojanje svih institucija u ovoj državi

Vesić: Nije tačno, to je vaše mišljenje, koje je vrlo proizvoljno.

Insajder: Ali vi kažete da su lažirani finansijski izveštaji.

Vesić: Pa naravno da su lažni, pa naravno da su frizirani...

Rukovodstvo PKB-a tada je imenovala gradska uprava na čelu sa gradonačelnikom Draganom Đilasom. On u intervjuu za Insajder odbacuje tvrdnje da su izveštaji lažirani.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008-2013): Mislim ja ne znam šta da pričam. Ne razumem. Frizirani izveštaji... Kako frizirani kad je radio neki oditing? Mislim to su budalaštine jedne.

Prema analizi finansijskh izveštaja od 2014. godine država prestaje da pomaže PKB koji pravi i nove dugove. 2017. godine, pred prodaju, prema finansijskim izveštajima PKB je u dugovima od oko 80 miliona evra, a samo te godine  poslovni gubitak iznosio je oko  12 miliona evra.

Vesić: Znači naša politika je bila vrlo jednostavna, prikazujemo realno stanje, isplaćujemo plate, održavamo proizvodnju u PKB-u i pokušavamo da nađemo strateškog partnera...

Insajder: I pravite minus i gubitke

Vesić: To vam jasno govori da je to bilo relano poslovanje

„Krali su....“, „Čekaj prijatelju...“

Vlada Srbije na čijem je čelu bio Mirko Cvetković otpisala je PKB-u ukupno 47 miliona evra starih dugova. Nakon promene vlasti, kada su vladu vodili SNS i SPS, PKBu je 2013. godine takođe otpisano oko 30 miliona evra duga za kamate na neplaćene poreze.

Prema analizi finansijskih izveštaja, PKB je od 2010. do 2013. godine od komercijalnih banaka i Fonda za razvoj uzeo kredite u iznosu od oko 20 miliona evra. Paralelno sa tim ostali su dugovi iz prethodnih godina. Prema rečima tadašnjeg gradonačelnka Dragana Đilasa plan je bio ulaganje u razvoj od čega bi se kasnije vraćali i dugovi. 

Jedna od najvećih investicija u to vreme je bila izgradnja nove farme. Farma je otvorena krajem 2012. godine i radi, ali se ne koristi u punom kapacitetu.

Prema navodima Gorana Vesića farma je bila nepotrebna, plaćena je nekoliko miliona više od planiranih troškova jer je, kako tvrdi, na takav način DS izvlačila novac. Na konstataciju da u tom slučaju nadležne institicije treba da rade svoj posao, Vesić kaže da će grad Beograd uskoro podneti krivičnu prijavu protiv bivšeg rukovodstva.

Dragan Đilas navodi da su optužbe besmislene i poziva predstavnike vlasti da pohapse sve one koje javno optužuju da su krali.

Đilas: Pa ja mogu da dođem sad za vas da kažem šta hoću I nema više veze. Čekaj prijatelju prošlo je šest godina, na vlasti je šest godina. Pa jel krao neko? Jel nešto, bilo šta urađno mimo zakona? Pa što ne podignete krivične prijave I uhapsite te ljude? Što pričate na taj način o njima,  što ih blatite?

Sporne nabavke i prodaje imovine

Istovremeno, zapisnici sa sednica odbora direktora kombinata u koje je Insajder imao uvid, pokazuju da je PKB  u vreme ove vlasti plaćao proizvode neophodne za funkcionisanje kompanije po znatno višim cenama od tržišnih. I to posrednicima. 

Dokumentacija pokazuje da je PKB pojedine proizvode plaćao i po dvostruko većoj ceni.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić kaže da ne zna pojedinačne ugovore ali navodi da su upravo afere „dokaz“ da država ne može da upravlja PKB-om.

Vesić: To što imate afere to je dokaz da država ne može da upravlja PKB-om kao što ne može da upravlja nijednim poslom koji nije striktno opis posla koji radi država. Ja vam to pričam i to vam je najbolji dokaz zašto je bilo potrebno naći strateškog partnera.

Šta se sve dešavalo kada je u pitanju poslovanje PKB-a, možda najbolje pokazuju podaci iz „Bele knjige“ o rukovodstvu PKBa koju je 2009.godine objavio predsednik nezavisnog sindikata PKB-a Nikola Lazić. U toj publikaciji objavljene su kopije ugovora i odluka koje, prema navodima sindikata, dokazuju kako je iz PKB-a izvlačen novac i rasprodavana njegova imovina u periodu od 1998. do 2009.godine.

Jedan od primera je i prodaja menze sa pripadajućim placom koju je PKB imao u Surčinu.

Ovaj objekat je, pod izgovorom da nije potreban kombinatu, prodat za 80.000 maraka Ljiljani Buhi, tadašnjoj supruzi Ljubiše Buhe Čumeta koji je u to vreme bio pripadnik zemunsko- surčinskog klana. Samo godinu dana kasnije, PKB je isti taj objekat iznajmio od Ljiljane Buhe za mesečnu kiriju od 500 maraka.

Ovakvih primera ima mnogo a upravo zbog takvog poslovanja PKB  je postao teret za državu iako je 80-tih bio najveći sistem za proizvodnju hrane po sistemu od njive do trpeze.

Monopol privatizovanih delova kombinata

Od formiranja pa do 1989. čak 300 privrednih subjekata nosili su znak PKB.

Agroekonomista Milan Prostran koji je od sredine 70-tih bio je zaposlen u Saveznom sekretarijatu za poljoprivredu navodi da je u to vreme PKB izvozio svoje proizvode u Evropu i SAD.

Milan Prostran, agroekonomista: PKB je pre svega bio nosilac jednog modernog, savremenog razvoja, ja bih čak rekao na tržišnim principima. On je zaista bio model i pravo, ja bih rekao i agro-industrijsko čudo.

Fabrike Imleka i Frikoma, kao i prodajni lanac Pekabete, nastali su u okviru PKB-a i to iz potrebe da se primarna poljoprivredna proizvodnja iskoristi u potpunosti.

Tokom 90-tih, u vreme ratova i sankcija, PKB je kroz politčke odluke bio stavljen u situaciju da kroz potpuno obezvređenu cenu hrane čuva socijalni mir. Istovremeno zavisna preduzeća koja su služila da se prerađuje sirovo mleko ili povrće i voće, klanica mesa, trgovački lanac, iskoristile su zakonske mogućnosti da se potpuno izdvoje iz kombinata. Te firme su postale akcionarska društva po zakonu čiji je idejni tvorac bio nekadašnji ministar u vladi Mirka Marjanovića zadužen za ekonomsku i vlasničku transformaciju Milan Beko.

Upravo Milan Beko imao je veliku ulogu u brojnim privatizacijama koje su usledile nakon što je počela trgovina akcijama 2002 godine. Kako se ispostavilo Beko je bio i konsultant investicionog fonda Salford koji je od 2003 do 2006 kupio pet velikih mlekara u Srbiji među kojima je i nekadašnja PKB-ova fabrika za preradu sirovog mleka Imlek.

Nekadašnju Pekabetu, lanac prodavnica koji je 70- tih formio PKB, 2003. preuzima Delta Miroslava Miškovića koja kasnije postaje vlasnik i C Marketa.

Sve ovo se dešavalo a da Srbija nije imala usvojen antimonopolski zakon.

PKB tako počinje da zavisi od svojih dojučerašnjih firmi koje zahvaljujući dominantnom položaju na tržištu diktaraju cene.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2004, 2008-2011) i poljoprivrede (2007-2008): Sa ove vremenske distance to što vi pričate je činjenica nesporna, međutim u trenutku kada je krenula intenzivna privatizacija prosto je bilo nemoguće izdvajati i reći -  e zakon ne važi za ove, ne važi za ove, ne važi za ove. Moje mišljenje, a mislim da je to bio i stav Vlade, je bio da PKB kao celina tada nije bio spreman za privatizaciju

Zakon o zaštiti konkurencije usvojen je tek 2006. godine. Tada je formirana Komisija za zaštitu konkurencije a jedan od prvih slučajeva kojima se bavila ova komisija bilo je pitanje zloupotrebe položaja u otkupu sirovog mleka.

Postupak u kojem se utvrđivalo da je Salforda zloupotrebio monopolski položaj trajao je godinama. Komisija je  donosila rešenja a sud ih poništavao. Tek 2015. godine  Vrhovni kasacioni sud potvrdio je nalaze Antimonopolske komisije o tome da je Salford zloupotrebio položaj, ali kako je Insajderu rečeno u Komisiji, Salford nije snosio posledice jer Komisija kada je počeo postupak nije mogla da izriče kaznene mere.

Dijana Marković Bajalović, Komisija za zaštitu konkurencije (2006 -2010) : Da, ja sam jednostavno u nekom trenutku čak i prestala da pratim šta se dešava prosto jer to postaje irelevantno. Kad vi donesete rešenje 2007. godine a maltene osam godina kasnije imate odluku Vrhovnog suda, šta je bilo u međuvremenu? Ništa nije bilo.

Kako se ispostavilo, izdvojeni i privatizovani delovi nekadašnjeg PKB-a godinama su profitirali i razvijali se zahvaljujući između ostalog i činjenici da  su zbog  spornih odluka države imali dominantnu poziciju nad svojom nekadašnjom krovnom kompanijom – Kombinatom PKB.

Paraleno sa tim PKB je propadao.

2018.godine prodata je imovina PKB koju čini 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Prema istraživanju Insajdera realna je mogućnost da država uskoro od Al Dahre otkupljuje zemljište koje je bilo državno.


Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.