Jezik

sr

en

Pregled nedelje: Druga epizoda serijala „Prodaja“, godišnjica ubistva Ivanovića, Putinova poseta, prvostepena presuda za Zvonka Veselinovića

Sedmicu za nama obeležila je godišnjica ubistva Olivera Ivanovića, protesti u Beogradu i drugim gradovima Srbije, ali i okupljanje u znak podrške. Kao svojevrsno prebrojavanje podrške na ulici ocenjeno je poređenje broja građana okupljenih na dva velika skupa u Beogradu – jedan održan povodom godišnjice smrti Olivera Ivanovića i sa zahtevom da se to ubistvo rasvetli i drugi organizovan dan kasnije u čast posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu. Tokom ove posete ponovo je aktuelizovana priča o gradnji deonice transnacionalnog gasovoda kroz Srbiju, ali je i dalje nepoznato zašto se nakon odustajanja od Južnog toka gradnja Turskog toka kroz Srbiju planira po istim, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, za Srbiju nepovoljnim uslovima.

Iako je zakonima Srbije zabranjena prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta, prodaja 17.000 hektara zemljišta omogućena je odlukama, sporazumima i zaključcima koje su donosili predstavnici vlasti od 2009. godine do danas.

Kolika je moguća šteta za državu prodaja imovine PKB-a tema je treće i poslednje epizode serijala Insajder

Izgradnja novog puta Beograd-Zrenjanin, planirana je pre prodaje PKB-a, a prodajom 17.000 hektara zemlje kompaniji Al Dahra, ona je postala vlasnik parcela koje su potrebne za izgradnju tog puta.

Prema istraživanju Insajdera, realna je mogućnost da država uskoro od Al Dahre otkupljuje zemljište koje je bilo državno, ali sada po tržišnim cenama. Treća epizoda će biti emitovana na N1, u utorak u 21 čas.

U drugoj epizoda serijala „Prodaja” bavili smo se detaljima poslovanja PKB, aferama u poslednje dve decenije i monopolima koje su kontrolisali biznismeni, a što je sve na kraju PKB dovelo do ivice opstanka, i na kraju odluke države da na sve to „stavi tačku“ prodajom.

Komemorativna šetnja građana: Godinu dana od ubistva Ivanovića nalogodavac i izvršitelj nepoznati

Protestna šetnja građana koja se održava poslednjih mesec dana, nastavila se u utorak po šesti put, pod parolom „Nas je ipak više“ – rečima ubijenog lidera građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ Olivera Ivanovića.

Komemorativna šetnja održana je bez pištaljki, transparenata i muzike, samo sa svećama, a jedini zahtev građana bio je da se pronađu nalogodavci i ubice Olivera Ivanovića, koji je sa šest hitaca u leđa ubijen u Kosovskoj Mitrovici. Već godinu dana izostaje pravda koju je i sam Ivanović označio kao ključnu vrednost za napredak jednog društva stavljajući termin “pravda” u naziv svoje liste.

Kolonu građana su predvodili i aktivisti Lokalnog fronta, učesnici „Ibarskog marša”, koji su prešačili 170 kilometara tokom četiri dana, kako bi na taj način odali poštu ubijenom Ivanoviću. Novinari redakcije Male velike priče razgovarali su sa njima u dva navrata, pre ulaska u Beograd i nakon ulaska u prestonicu, do protestne šetnje povodom godišnjice ubistva.

Uoči obeležavanja godišnjice otvorila se i nova polemika između Beograda i Prištine oko video snimaka sa mesta ubistva Ivanovića. Kosovski tužilac Sile Hodža izjavio je da su nadzorne kamere sa mesta ubistva Ivanovića „proradile minut ili dva nakon njegovog ubistva”.

Sa srpske strane, ministar policije Nebojša Stefanović osvrnuo se na rezultate istrage koje sprovodi beogradska policija i rekao da institucije Srbije imaju „određene indicije o kretanju određenih lica, njihovom pojavljivanju na teritoriji KiM i odlasku u jednu od zemalja Zapadne Evrope”.

Putin u poseti Srbiji: Orden, sporazumi i kratko “Hvala na prijateljstvu”

Svečani doček Putina na aerodromu Nikola Tesla, uručivanje ordena predsedniku Vučiću, 21 potpisan sporazum, skup velikog broja građana koji su stigli autobusima iz cele zemlje blokirali grad – obeležili su nedelju iza nas.

Najveći broj sporazuma između Srbije i Rusije potpisan je iz oblasti inovacije i digitalizacije, dok je ugovor za projekte na železnici jedini potpisani komercijalni ugovor. 

Tokom posete i ruski i srpski predsednik izrazili su uverenje da će Srbija biti na trasi budućeg gasovoda Turski tok, a da istovremeno nije bilo moguće postaviti pitanje o Sporazumu iz 2008, koji se pokazao štetan za Srbiju, a prema kojem će, po svemu sudeći, biti realizovan i Turski tok.

Naftno- gasni, odnosno Energetski sporazum između Srbije i Rusije omogućio je da Srbija bez tendera i ispod cene proda NIS zajedno sa pravom na prirodne rezerve nafte i gasa, jedino skladište gasa Banatski dvor. Zbog obećanja da će dobiti Južni tok  sigurnost snabdevanja I prihode od tranzitnih taksi, Srbija je pristala na najlošije uslove od svih zemalja na trasi transnacionalnog gasovoda. Samo je Srbija manjinski partner u budućem gasovodu I samo je Srbija pristala na to da se glavna firma za izgradnju deonice na teritoriji Srbije registruje van granica zemlje, u Švajcarskoj. Ruska strana je od Južnog toka odustala u decembru 2014, a sada se kao novi projekat pominje Turski tok, koji će, sudeći prema dosadašnjim izjavama zvaničnika I zvanično objavljenim dokumentima, biti realizovan upravo u skladu sa uslovima iz Energetskog sporazuma iz 2008.

Dok predstavnici vlasti navode da je Srbija prinuđena na ruski gas jer je najjeftiniji I samo ga Rusija ima u dovoljnoj količini, previđa se činjenica da je Srbija učešće u tom projektu najskuplj platila.  O svemu što je sporno u vezi s ovim Sporazumom novinari Insajdera bavili su se u serijalu „Energetski (ne)sporazum” iz 2013.

Novinari Insajdera akreditovali su se za posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu jer je to bila jedinstvena prilika za pitanje zašto je Srbija najskuplje platila svoje učešće u Južnom toku od kog se u međuvremenu odustalo, a po svemu sudeći će najskuplje platiti i Turski tok. Ista pitanja, novinari Insajdera su ruskom predsedniku uputili pre čak pet godina putem mejla, ali nikakav odgovor nismo dobili. Ispostavilo se da su za Putina na konferenciji za novinare u Beogradu bila predviđena samo dva novinarska pitanja i da su ona „rezervisana“ za unapred određene medije – rusku državnu agenciju i srpski javni servis.

Skup podrške Putinu pod nazivom „Jedan od 300 miliona“ svakako je obeležio dugo najavljivanu posetu ruskog predsednika. Desetine hiljada ljudi je čekalo Putina ispred Hrama svetog Save, a nakon što ga je Vučić zamolio da se obrati okupljenima sa „tri rečenice“, on je prisutnima kratko poručio: „Hvala na prijateljstvu“. U video reportaži novinara Insajdera pogledajte atmosferu sa skupa.

Prvostepena presuda za Zvonka Veselinovića, Milan Radoičić oslobođen

Suđenje Zvonku Veselinoviću, biznismenu sa severa Kosova, dovelo je do presude na dve godine zatvora za nelegalno iskopavanje šljunka, dok je istovremeno potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić oslobođen ovih optužbi.

Da Veselinović i Radoičić imaju zajedničke poslove ukazuje i raniji postupak u kojem su oslobođeni, a kako je i kada Veselinović gradio svoju poslovnu imperiju podsećamo u insertu iz serijala „Patriotska pljačka“ iz 2012. godine. 

 Presuda za nelegalno iskopavanje šljunka nije pravosnažna, a u slučaju žalbi o njima će odlučivati Apelacioni sud u Nišu.

Radoičića sa druge strane traži kosovka policija zbog istrage ubistva Olivera Ivanovića. Dok kosovsko tužilaštvo ne otkriva dokaze o umešanosti Radoičića u ovaj slučaj i kaže da radi na utvrđivanju njegove uloge, i dok zvaničnici iz Prištine tvrde da se ubica nalazi u beogradu, zvaničnici u Beogradu tvrde Radoičić da nema veze sa ubistvom i kao dokaz navode rezultate poligrafa, a sam Radoičić tvrde da je Kosovska policija zapravo imala nameru da ga ubije a ne da ga uhapsi.

Ono što je činjenica je da je do pokušaja hapšenja Radoičića došlo tek nakon jedanaest meseci nakon ubistva Olivera Ivanovića u trenutku novog zaoštravanja političkih odnosa između Beograda i Prištine, nakon što je Prištini odbijen prijem u Interpol zbog protivljenja Beograda i odluke Prištine da na to odgovori taksama na robu iz centralne Srbije od sto odsto.

I dalje bez ukidanja taksi iz Prištine, Beograd ne pregovara dok se one ne ukinu

Pitanje ukidanja taksi koje je Priština uvela na srpske proizvode ostala je jedna od glavnih tema i u protekloj nedelji.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj ponovio je da takse na srpsku robu neće biti ukinute, taman ga, kako je rekao, poslali u Hag, dok predsednik Aleksandar Vučić ponavlja da bez ukidanja taksi Beograd neće nastaviti dijalog, kao i da može ići i na izbore ukoliko Priština nastavi „politiku ucene”.

Da se situacija što pre razreši apelovale su i Sjedinjene američke države, a mišljenje mnistra spoljnih poslova Kosova Bedžeta Pacolija jeste da Kosovo ne može da odbije njihov zahtev. Sa druge strane, sledeći korak Srbije biće da “čeka”, rekao je u odgovoru na pitanje novinara Insajdera ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Tačka sporenja između Kosova i Srbije koja je aktuelna jeste i suđenje pripadnicima OVK pred Specijalnim sudom u Hagu, dok se izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija u kojem je pisano o zločinima OVK nad otetim Srbima na Kosovu i u Albaniji sve češće se spominje. U nedelji iza nas, bivši komandant Operativne zone Lap bivše Oslobodilačke vojske Kosova Rustem Mustafa Remi završio je dvodnevno ispitivanje pred Specijalnim tužilaštvom u Hagu i novinarima je rekao da je ispitivan kao “osumnjičeni svedok”.

Godinama bez istrage o pranju novca političkih stranaka, izveštaja o pogibiji radnika u Libiji i pronalaženja odgovornih za paljenje ambasade SAD

Na našem sajtu mogli ste da čitate i kako Više javnog tužilaštvo, ni dve godine otkako je Agencija za borbu protiv korupcije prijavila SNS, SPS i URS zbog sumnje na pranje novca tokom kampanje 2014. Godine, nije započelo istraga u tom slučaju. Kako je rečeno novinarima Insajdera, policiji je tek u novembru prošle godine poslat zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja.

U izveštaju koji je Agencija prosledila Tužilaštvu navedeno je da je određeni broj lica koji su SNS-u, SPS-u i URS-u uplaćivali donacije za kampanju istovremeno bio i korisnik socijalne pomoći.  U izveštaju piše i da je Uprava za sprečavanje pranja novca utvrdila da je 135 lica u kratkom vremenskom roku položilo iznose od 40.000 dinara na lične račune, da bi ubrzo taj novac prebacili kao donaciju SNS. Prema podacima Uprave, reč je o ukupno 5,4 miliona dinara koji su donirani najvećoj vladajućoj stranci,  bez objašnjenja o poreklu novca.

Od 2016. godine novinari traže izveštaj o pogibiji dvoje radnika ambasade Srbije u Libiji koji se drži pod oznakom tajnosti, uprkos rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja da se on dostavi. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ponovio je da će razgovarati s ljudima koji su bili u Radnoj grupi da se objavi deo izveštaja „koji može“.

Pravdu su u više navrata tražili i zvaničnici SAD, očekujući da će biti kažnjeni odgovorni za paljenje njihove ambasade 2008. Nakon odluke Apelacionog suda da poništi uslovne osuđujuće presude, ispostavilo se da još niko nije kažnjen za ovo delo. Ostalo je nepoznato ko su nalogodavci ovih nereda i ko je odgovoran što policija nije zaštitila diplomatska predstavništva.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.