Jezik

sr

en

Loš projekat i izvođač odgovorni za desetogodišnju gradnju hale u Inđiji

Sportska dvorana u Inđiji koja je trebalo da bude svečano otvorena još za Univerzijadu 2009. godine, ne samo da 10 godina kasnije nije završena, već zbog dugova prema firmi Montera koja je gradila dvoranu, opštini Inđija preti blokada računa i paraliza funkcionisanja čitave opštine. Prema istraživanju Insajdera, do ovakve situacije je došlo zbog niza okolnosti – propustima u prvobitnom projektu kojim nije adekvatno predviđen problem sa podzemnim vodama, ali i zbog nestručnosti i finansijskih problema izvođača radova kog prate brojne afere i koji je 2015. završio u stečaju.

Prema drugostepenoj presudi Privrednog apelacionog suda u Beogradu do koje su došli novinari Insajdera, opština Inđija dužna je da izvođaču radova, firmi Montera koja je u stečaju, i Rajfajzen banci koja je privilegovani poverilac, isplati ukupno 2,2 miliona evra za radove koji su završeni još 2012. godine.

Printscreen, N1: Hala u Inđiji
Foto: Printscreen, N1 / Hala u Inđiji

Izvršenje ove obaveze ne može biti odloženo, a kako je za Insajder rečeno u opštini, sa Monterom i Rajfajzenom će se tražiti kompromisno rešenje, odnosno mogućnost otplate na rate u narednih nekoliko godina.

Spor između Direkcije za Izgradnju opštine Inđija, odnosno investitora, i firme Montera oko neisplaćenih radova doveo je do sudskog postupka koji je opština u decembru prošle godine izgubila, a koji će poreske obveznike koštati dodatnih 2,2 miliona evra.

Izgradnja ove sportske dvorane  započela je 2008. dok je predsednik Inđije bio kadar DS-a Goran Ješić, nastavila se tokom mandata njegovog stranačkog kolege Petra Filipovića, a nije završena ni od kada je na čelo opštine 2016. došao kadar SNS-a Vladimir Gak.

Nakon što je postalo očigledno da Montera nije sposobna da obavi radove u ugovorenom roku, investitor, odnosno Direkcija za izgradnju opštine Inđija, raskida ugovor sa ovom firmom za prvu fazu radova u martu 2012. godine.

Nezavršeni posao prve faze arhitektonsko-građevinskih radova koje je radila Montera preuzeo je konzorcijum firmi „Zlatibor gradnja A.D“ Beograd i „Kej d.o.o“ Valjevo, dok je drugu fazu instalacija na tenderu dobila „SMB gradnja“ iz Subotice.

Međutim, raskid nije prošao glatko i Montera je pokrenula spor protiv Direkcije za izgradnju zbog toga što im nije isplaćen sav novac za završene radove. Nakon nekoliko godina sporenja, Privredni apelacioni sud u Beogradu je konačno u decembru prošle godine presudio da Inđija, odnosno Direkcija za izgradnju, mora da isplati preostalo dugovanje u iznosu od 1,3 miliona evra plus pripadajuće kamate od 7,5 odsto.

Izgradnja dvorane – u pogrešno vreme na pogrešnom mestu

„Mi ne gradimo samo halu, mi gradimo sportski duh Inđije!“, izjavili su predstavnici firme Montera 2008. godine nakon što su izabrani na tenderu. U istom intervjuu najavili su završetak prve faze radova za jun 2009. godine, odnosno u roku od osam meseci koliko je predviđeno ugovorom, a za šta je trebalo da budu plaćeni oko 5,9  miliona evra.

Međutim, sportska hala koja je trebalo da bude otvorena za „Univerzijadu“ do danas nije potpuno završena. Ukupna cena radova, kako navode u opštini, narasla je na 11 miliona evra, a potrebno je još dva miliona da bi se dvorana potpuno završila.

Problemi su počeli na samom početku kada je Organizacioni Komitet Univerzijade na čijem je čelu bio tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić smanjio budžet Univerzijade sa 200 miliona na 50 miliona evra što je, prema tvrdnjama tadašnjeg predsednika opštine Gorana Ješića, uticalo da se završetak dvorane odloži za kraj 2010. godine.

Ipak, ni nakon toga stvari nisu išle po planu. Već tokom 2010. godine počeli su da „isplivavaju“ problemi sa lokacijom koja se nalazi na najnižoj tački Inđije i ispod koje teku podzemne vode, ali i poslovni problemi Montere, čiji je jedan od vlasnika bio Dragan Kopčalić, član Demokratske stranke od 1996. do 2000. godine.

Kako se navodi u izveštaju Direkcije za izgradnju iz 2014. u kom se analizira čitav tok izgradnje dvorane, a do kog su došli novinari Insajdera, došlo je do propuštanja vode u halu, dok istovremeno „izvođač radova nije bio dovoljno vičan za izvođenje radova u tim uslovima“.

Problem sa propuštanjem vode u halu doveo je i do sukoba predstavnika Direkcije sa Monterom, jer se postavilo pitanje ko će platiti dodatne radove na hidroizolaciji koja nije izvedena kako treba.

Originalni projekat je radio Arhitektonski fakultet iz Beograda. Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu obavljao je stručni nadzor projekta, a u svom mišljenju o ekspertizi koja se bavila utvrđivanjem vrednosti radova iz juna 2016. priznaje da postoji problem sa podzemnim vodama, ali glavnu odgovornost stavlja na Monteru i loše izvedenu hidroizolaciju.

„Prema podacima merenja nivoa podzemnih voda u fazi ispitivanja terena izvesno je da će u uslovima procurivanja vode kroz spoljnu hidroizolaciju doći do potapanja ukopanih delova hale i da će se nivo vode u hali izjednačiti sa nivoom podzemne vode oko hale. Zbog loše izvedene spoljašnje hidroizolacije neophodno je u ukopanom delu cele hale izvesti dopunsku sistematsku hidroizolaciju penetratima sa unutrašnje strane hale“, navodi se u mišljenju Stručnog nazora do kog su došli novinari Insajdera.

Montera od sjaja do stečaja: Utaja poreza, sumnjiva privatizacija…

Izgradnja sportske dvorane dovedena je u pitanje i zbog poslovnih problema i mnogobrojnih afera povezanih sa Monterom i njenim vlasnikom. Kako se navodi u izveštaju Direkcije za izgradnju iz 2014. godine, izvođač je „zbog svojih problema sa finansijskim sredstvima počeo značajno da odstupa od dinamike radova“.

Montera je u to vreme dobijala veliki broj poslova širom Srbije što je 2009. godine, baš kada je radila halu u Inđiji, krunisano i prestižnom nagradom "Biznis Partner" koju dodeljuje firma "Mass Media International" na prostoru jugoistočne Evrope u kategoriji građevinarstva. Međutim, već sledeće godine prihodi Montere drastično padaju za gotovo 80 odsto. Račun firme je u blokadi od 2010. i ostaje blokiran najveći deo vremena do otvaranja stečaja 2015. godine.

Montera za Unverzijadu neuspešno gradila i halu u Pančevu

Interesantno je da je Montera 2008. angažovana i na izgradnji hale Bagremar u Pančevu koja je takođe trebalo da bude otvorena za Univerzijadu. Ni ta hala nikad nije završena, a Autonomna Pokrajina Vojvodina i Grad Pančevo uložili su više od 114,5 miliona dinara u ovaj projekat. Montera je, prema ugovoru, bila u obavezi da plaća novčanu kaznu zbog nezavršavanja radova u roku, ali im kazna nikada nije naplaćena, objavio je istraživački portal CINS.

Takođe, Poreska uprava 2010. godine podnosi i krivične prijave protiv Kopčalića, i još pet osoba, zbog utaje 404 miliona dinara poreza u periodu od 2007. do kraja 2009. godine. Taj postupak za je na kraju obustavljen jer je tužilaštvo odustalo od gonjenja.

Montera i Kopčalić dovode su u vezu i sa propašću građevinskog preduzeća „Trudbenik gradnja“, što je jedan od slučajeva koji se našao na listi 24 sporne privatizacije čije je hitno rešavanje još pre osam godina tražila Evropska komisija.

Naime, Savet za borbu protiv korupcije je krajem 2009. godine dostavio Vladi izveštaj u kom je ukazao na drastično kršenje zakona i ugovora u privatizaciji ovog preduzeća. Iako je kontrola Agencije za privatizaciju potvrdila navode iz izveštaja Saveta, Agencija je odbila da raskine ugovor ističući da „nije nadležna“. Nakon toga, Savet je u svom izveštaju za 2010. godinu ponovio zahtev, kao argument navodeći da je potvrda Agencije da je došlo do odstupanja od zakona samo razlog više da se stvar ispita.

Ipak, tri godine kasnije Tužilaštvo je konstatovalo da nije bilo izvršnih dela u slučaju privatizacije Trudbenika, jer je Agencija u tom slučaju radila „uobičajeno“, s obzirom da je tako radila u „svim postupcima prodaje preduzeća u restrukturiranju“.

Ješić za Insajder: Inđiji je hala neophodna

Goran Ješić, predsednik opštine Inđija od 2004. do 2012, kaže za Insajder da bi on, uprkos svemu, ponovo gradio taj objekat jer je neophodan Inđiji koja je u tom trenutku imala pet sportskih ekipa u dvoranskim sportovima koje su igrale prvi rang takmičenja, kao i preko hiljadu dece u školama.

„Inđiji je taj objekat neophodan i ja bih ga opet podržao. To je multifunkcionalan objekat koji može da ima klizalište, montažni bazen, teretanu itd. Na kraju krajeva, to je objekat od trajne vrednosti. Nama je u tom trenutku to bila čak i smešna cifra, mi smo to mogli i sami da isfinansiramo, ali na kraju se sve iskomplikovalo sa Kopčalićem i njegovim poslovnim problemima“, kaže Ješić.

Odgovarajući na pitanje o projektu i podzemnim vodama koje su se na kraju pokazale kao ozbiljan problem tokom izgradnje, Ješić priznaje da je problema bilo, ali navodi da su projekat radili najveći stručnjaci u Srbiji.

„Objekat je građen na prostoru koji se zove sportsko-rekreativni centar grada Inđije. Po generalnom planu predviđeno je u toj zoni da se gradi. Profesor Mirković i ekipa sa arhitekture predložili su da se deo objekta radi u minusu, odnosno najnižoj tački Inđije. To je urađeno i zbog vizuelnog efekta kada se dolazi u Inđiju iz Novog Sada, jer bi hala na taj način bila uklopljena u ambijent. Praktično najveći državni stručnjaci su radili na tom projektu“, ističe Ješić za Insajder.

Postavlja se pitanje zbog čega je opština ovoliko dugo čekala sa isplatom završenih radova nakon čega je ukupan dug, zbog kamata, porastao za oko 900 hiljada evra. U kabinetu predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka nisu odgovorili na ovo, ali ni na druga pitanja Insajdera o ovom slučaju.

Kako nam je kratko rečeno u pres službi, Opština Inđija poštuje sudsku odluku i pokušaće da dogovori isplatu na rate.

Aleksandar Majkić, pravni zastupnik Montere u ovom slučaju, kaže za Insajder da eventualni dogovor sa opštinom može da ide u pravcu reprogramiranja duga odnosno isplate na rate.

„Posle višegodišnjeg prolongiranja i uz činjenicu da je stečajni postupak hitan, tu ne može da bude previše odugovlačenja, troškovi rastu i trebalo bi sve rešiti u što kraćem roku“, kaže on za Insajder.

Ako dođe do blokade računa Opštini Inđiji preti paraliza svih redovnih aktivnosti javnih ustanova i javnih preduzeća, a u pitanju se može dovesti i isplata zarada zaposlenih i socijalnih davanja. Kako god se ova situacija razrešila, propuste nadležnih po ko zna koji put platiće građani.

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.