Jezik

sr

en

Insajder serijal „Prodaja“, treći deo

Prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta zakonom je zabranjena. Uprkos tome, prodaja 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta omogućena je odlukama, sporazumima i zaključcima koje su donosili predstavnici vlasti u poslednjih deset godina. Prema istraživanju Insajdera, ukoliko se bude realizovao važeći projekat proširenja puta Beograd- Zrenjanin to znači da će država morati od Al Dahre da otkupljuje po tržišnoj vrednosti ono što je ovoj arapskoj kompaniji nedavno prodala.  

Prodaja - PKB
Prodaja - PKB

Prema istraživanju Insajdera, od prodaje je izuzeto sve što je potrebno za širenje grada uključujući 2.200 hektara gradskog građevinskog zemljišta. Međutim, jedna od spornih stvari kada je reč o prodaji imovine PKB-a je činjenica da sadašnji projekat za izgradnju puta Beograd-Zrenjanin obuhvata i parcele koje su prodate Al Dahri, a koje su istovremeno neophodne državi za gradnju puta. To znači da će, ukoliko ostane važeći plan, država morati da otkupljuje zemljište od Al Dahre, koje je prethodno prodala toj kompaniji.

Al Dahra je samo za zemljište platila kompaniji PKB za 80 miliona evra, odnosno 4.700 evra po hektaru.

Da bi za otkup tog zemljišta država mogla da plati i do 20 puta veću cenu od one po kojoj je zemljište prodato Al Dahri pokazuju podaci do kojih su došli novinari Insajdera, a tiču se nedavne ekproprijacije poljoprivrednog zemljišta za izgradnju deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca.

Država, odnosno Javno preduzeće Putevi Srbije su zbog izgradnje tog puta, vlasnicima zemljišta u Jakovu i Boljevcu 2016. godine morali da plate nadoknadu u iznosu od 25.000 do 50.000 evra po hektaru, dok je za hektar poljoprivrednog zemljišta u Surčinu isplaćivano čak 130 000 evra.

I podaci RGZ pokazuju da Srbija ima jednu od najviših cena poljoprivrednog zemljišta po hektaru u regionu. Prosek je 6.000 evra po hektaru, dok je u delovima Vojvodine taj prosek 10.500 evra.

U prvoj epizodi serijala „Prodaja“ gledali ste kako je državno zemljište prebačeno na državni PKB, a zatim prodato kao privatno, detalje o tome kako su promenjeni uslovi koje potencijalni kupac morao da ispuni i to tako što je praktično ograničena konkurencija kao i kako je procena vrednosti PKB za samo dve godine pala za čak 100 miliona evra.

Uprkos utisku u javnosti da je prodat propali kombinat sa dugovima, Al Dahri je zapravo prodata najvrednija imovina dok je PKB sa dugovima ostao državni.

Nakon sprovedenog postupka privatizacije, od 121 miliona evra, odnosno ukupnog iznosa dobijenog za 17.000 hektara zemljišta, opremu, objekte i stada PKB-a biće isplaćeni poverioci, a na računu PKB-a ostaće još 12 miliona evra. U budžet Srbije, osim što su vraćeni dugovi,  od prodaje neće biti uplaćeno ništa.

Da država dugo nije znala šta će sa PKB-om pokazuje to što su se planovi menjali sa promenom vlasti. Prvo je država 2009. godine odustala od privatizacije PKB-a i na osnovu toga što Kombinat koristi državno poljoprivredno zemljište preuzela sto posto akcija u Kombinatu. Krajem 2010 godine, država poklanja PKB gradu Beogradu. Nakon promene vlasti 2012. promenjena je i odluka u vezi sa PKB-om, odnosno odlučeno je da se privatizuje. PKB je 2016. vraćen državi. Dve godine kasnije imovina PKB-a prodata je Al Dahri.

Dugovi, afere, štetni ugovori na kraju su poslužili kao izgovor da se, nakon osam decenija od osnivanja, rasproda sve vredno što je činilo PKB.  

U drugoj epizodi Insajdera pogledajte kada su i kako nastajali dugovi PKB-a, ko je sklapao kakve ugovore, ali i kako su privatizacije u ranijem periodu dovele do toga da PKB zavisi od firmi koje su bile deo PKB-a, a koje su u međuvremenu kupili biznismeni.

Sve je na kraju okončano – prodajom. Treća epizoda serijala večeras u 21 sat na N1.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.